Velika promena u "miroljubivoj" MAGA: Većina Trampovih birača podržava vojnu intervenciju u još zemalja

Baza MAGA predsednika Donalda Trampa, poznata po protivljenju američkom uplitanju u strane ratove, prihvatila je agresivnu upotrebu vojne sile u inostranstvu koju sprovodi administracija i snažno bi podržala još takvih akcija, prenosi Politico.

Nova anketa portala Politico pokazuje da 65 odsto Trampovih birača podržava da SAD preduzmu vojnu akciju protiv barem jedne od nekoliko potencijalnih meta, uključujući Iran, Grenland, Kubu, Kolumbiju, Kinu i Meksiko.

A jedna se posebno ističe - Iran.

Oko 50 odsto Trampovih birača podržalo je vojnu intervenciju u toj zemlji, što je najviše među svim stranim ciljevima. Taj procenat raste na 61 odsto među ispitanicima koji sebe opisuju kao "MAGA republikance" i pristalice Trampa.

Podaci ankete pružaju jasan uvid u politički pokret koji prilagođava svoje "Amerika na prvom mestu" stavove kako bi uskladio sa Trampovom širokom upotrebom američke vojne moći – od organizovanja hapšenja venecuelanskog lidera do bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja.

Najnovije Trampove pretnje Teheranu samo naglašavaju taj pomak u Republikanskoj stranci. Predsednik je u sredu na Truth Social-u napisao da "masivna armada" ide ka Iranu kako bi "brzo ispunila svoju misiju, brzinom i silom" ukoliko Teheran ne pristane na nuklearne pregovore. Novi napad bio bi "daleko gori" od letnjih udara na nuklearna postrojenja, upozorio je.

Euronews/Napravljeno pomoću ChatGPT

Iako je Tramp tokom kampanje bio protiv "beskonačnih ratova" i obećavao fokus na domaće probleme, njegov zaokret ka intervencionizmu nije naljutio pristalice – naprotiv, on i dalje uživa čvrstu podršku MAGA baze.

"Ako verujete u Trampovu teoriju da je naš cilj da uradimo sve što možemo da zaštitimo Amerikance, a to uključuje i uklanjanje loših ljudi na određenim mestima, onda je to Amerika na prvom mestu", rekla je Ejmi Volter, glavna urednica nepartijske Cook Political Report.

Ali ona primećuje da Trampove verni pristalice prave razliku između vojnih akcija protiv drugih zemalja i dugoročnih napora izgradnje nacije sličnih ratovima u Iraku i Avganistanu.

"Ako bi sutra rekao da šaljemo trupe na Bliski istok ili da stavljamo čizme na zemlju u Venecueli, to bi jedna stvar koja bi razbila koaliciju".

Demokrate su mnogo pesimističnije prema planovima u inostranstvu. Samo 18 odsto birača koji su na poslednjim izborima podržali Kamalu Haris podržalo je vojnu akciju protiv Irana, prema anketi koju je sproveo Public First.

Ali ne privlače sve potencijalne Trampove mete republikanske birače.

Podrška upotrebi sile protiv Grenlanda – mete koju je Tramp povremeno pominjao da bi mogla biti stečena vojnom silom – znatno je niža. Samo 21 odsto birača Trampa iz 2024. i 26 odsto onih koji se identifikuju kao "MAGA republikanci" podržalo je tu ideju. (Anketa je sprovedena od 16. do 19. januara, nakon što je Tramp pojačao retoriku oko Grenlanda, ali pre nego što je 21. januara u Davosu rekao da vojnu akciju stavlja van stola).

Ipak, to znači da više od jednog od četiri njegovih najvatrenijih pristalica podržava mogući napad na saveznika iz NATO-a kako bi se ostvarile ono što on vidi kao strateške potrebe Amerike. Nakon što se javno poigravao idejom o invaziji na arktičko ostrvo, Tramp je prošle nedelje odustao od tih pretnji.

Skoro trećina republikanaca podržava vojnu akciju i bliže kući, jer Tramp nastoji da projektuje dominaciju na zapadnoj hemisferi.

Trideset dva odsto birača Trampa podržalo je vojnu intervenciju u Meksiku, 30 odsto u Kolumbiji, dok je 28 odsto reklo da bi SAD trebalo vojno intervenisati na Kubi.

Među onima koji sebe opisuju kao "MAGA republikance", ti procenti su još viši.

Euronews/Napravljeno pomoću ChatGPT

Mnogo manji procenti birača Kamale Haris podržavaju vojnu akciju u tim zemljama: 11 odsto u Kolumbiji i na Kubi, i 10 odsto u Meksiku.

Tramp je više puta pretio vojnom intervencijom u sve tri zemlje. Dok vodi bitku protiv protoka narkotika preko južne granice, Tramp je pominjao bombardovanje kartela u Meksiku i pretio smenom režima kako bi svrgnuo kolumbijskog predsednika Gustava Petra.

Takođe je težio smeni režima na Kubi, razmatrajući različite taktike za rušenje komunističke vlade, uključujući potpunu blokadu uvoza nafte u tu zemlju.

Anketa sugeriše da izvan njegove baze vernih pristalica, Amerikanci i dalje ostaju podeljeni oko Trampovog fokusa na spoljne poslove tokom prve godine povratka u Belu kuću. Neki strahuju da njegov naglasak na intervencije na zapadnoj hemisferi dolazi na uštrb hitnih domaćih problema.

Oko 44 odsto Amerikanaca veruje da je Tramp previše vremena posvetio međunarodnim poslovima umesto domaćim izazovima.

Euronews/Napravljeno pomoću ChatGPT

Ali među biračima koji su ga podržali na izborima 2024, 59 odsto smatra da je posvetio pravu količinu vremena međunarodnim temama, u poređenju sa samo 26 odsto onih koji brinu zbog fokusa na inostranstvo.

Nasuprot tome, 66 odsto birača Kamale Haris izrazilo je zabrinutost zbog fokusa na inostranstvo. Više od polovine birača Haris (52 odsto) protivilo se američkoj vojnoj operaciji hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura; 73 odsto Trampovih birača podržalo je tu akciju.

Partijska podela oko Trampove spoljne politike mogla bi osujetiti demokratske planove da to učine glavnom temom pred kongresne izbore sredinom mandata ove godine. Volter kaže da uz tako čvrstu republikansku podršku, demokratama može biti teško da pomeraju biračko raspoloženje fokusirajući se na Trampove intervencionističke politike.