Iran nije Venecuela: Koje sve vojne opcije Tramp ima na stolu protiv Teherana?

Planovi koje danas razmatra američki predsednik u vezi sa Iranom razlikuju se od onih koje je razmatrao pre nekoliko nedelja usred rasprostranjenih protesta protiv teokratskog režima. Tramp je poslednjih dana obavešten o opširnom spisku mogućih vojnih opcija protiv Irana, s ciljem nanošenja dalje štete nuklearnim i raketnim postrojenjima zemlje ili slabljenja iranskog vrhovnog vođe, navode američki zvaničnici.

Trenutni set opcija uključuje čak i mogućnost da američke snage izvedu napade na lokacije unutar Irana, a to dolazi u drugačijem kontekstu, sada kada su protesti brutalno ugušeni. Tramp zahteva od Irana da preduzme dalje korake kako bi okončao svoje napore za proizvodnju nuklearnog oružja i zaustavio podršku proksi grupama koje su dugo ciljale Izrael i destabilizovale Bliski istok.

On i njegovi glavni pomoćnici odmeravaju mogućnost da sprovedu svoje pretnje vojnom akcijom kako bi postigli te ciljeve i eventualno doveli do promene vlade. On još nije odobrio vojnu akciju niti je izabrao između opcija koje mu je Pentagon predstavio, rekli su zvaničnici. Predsednik ostaje otvoren za pronalaženje diplomatskog rešenja, a neki zvaničnici su priznali da je signaliziranje pretnji vojnom akcijom imalo za cilj da Irance dovede za pregovarački sto. Poslednjih dana razmišljao je o tome da li bi promena režima bila održiva opcija.

"Kao komandant najmoćnije vojske na svetu, predsednik Tramp ima mnogo opcija na raspolaganju kada je reč o Iranu", izjavila je Ana Keli, portparolka Bele kuće. "Predsednik je izjavio da se nada da neće morati da preduzima akciju, ali iranski režim bi trebalo da postigne dogovor pre nego što bude prekasno".

Usred protesta koji su zahvatili Iran pre nekoliko nedelja, Trampova administracija je razmatrala mogućnost napada na iranski nuklearni program, kao i napade na simboličnije mete, poput sedišta milicije odgovorne za veliki deo gušenja protesta. Tramp je iznenada isključio mogućnost vojne akcije u tom trenutku, nakon što su iranske vlasti izjavile da su otkazale stotine planiranih pogubljenja, a Izrael i arapske nacije zatražile od predsednika da odloži bilo kakve udare.

Drugačije od Venecuele

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Tramp, kažu zvaničnici, zauzima sličan pristup prema Iranu kao i prema Venecueli, gde su Sjedinjene Države mesecima koncentrisale snage tik uz njene obale u okviru kampanje pritiska za svrgavanje Nikolasa Madura, lidera te zemlje. Pokušaji da se Maduro ubedi da napusti Venecuelu u tom slučaju nisu uspeli, što je rezultiralo time da su američke snage napale zemlju i uhapsile ga. On i njegova supruga sada su pritvoreni čekajući suđenje u federalnom pritvorskom centru u Bruklinu.

Što se Irana tiče, zvaničnici su i dalje oprezni da li će Teheran prihvatiti uslove koje su postavile Sjedinjene Države. To uključuje trajno okončanje obogaćivanja uranijuma i odricanje od svih svojih trenutnih nuklearnih zaliha, počevši od više od 960 kilograma uranijuma koji je obogaćen do nivoa skoro pogodnog za bombu. Većina tog materijala, međutim, ostaje zakopana ispod ruševina nastalih u junskim napadima.

Ali zahtevi idu dalje i uključuju ograničenja dometa i broja balističkih raketa u iranskom arsenalu, kao i prekid svake podrške proksi grupama na Bliskom istoku, uključujući Hamas, Hezbolah i Hute koji deluju u Jemenu. Prihvatanje ograničenja raketa bi u suštini onemogućilo Iranu da udari na Izrael.

Tramp je u sredu, u objavi na društvenim mrežama, upozorio Iran da je vojska spremna da napadne "brzo i snažno, ako bude potrebno". "Nadajmo se da će Iran 'brzo doći za sto' i pregovarati o poštenom i ravnopravnom sporazumu - bez nuklearnog oružja, sporazumu koji će biti dobar za sve strane", napisao je Tramp. "Vreme ističe, zaista je dragoceno!"

Međutim, jedan američki zvaničnik je izjavio da su Tramp i njegovi glavni pomoćnici vrlo dobro svesni da bi bilo koja naredna operacija u Iranu bila mnogo teža od one Sjedinjenih Država u Venecueli. Težina i rizik za američke snage bili bi mnogo veći, a Iran je mnogo sposobniji protivnik od Venecuele. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je u Senatu u sredu da zamišlja da bi "bilo još mnogo složenije" upravljati promenom režima u Iranu nego u Venecueli.

Američki komandosi u Iranu?

alamPix/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Iz tog razloga, Tramp i dalje odmerava raspon opcija, koje bi, prema zvaničnicima, mogle da se dese sve zajedno ili u kombinaciji. Među najopasnijim bila bi tajna misija američkih komandosa za uništenje ili ozbiljno oštećenje delova iranskog nuklearnog programa koji nisu bili pogođeni u američkom bombardovanju prošlog juna. Američke snage su dugo vežbale specijalizovane misije, poput ulaska u zemlje kao što je Iran radi ciljanja nuklearnih postrojenja ili drugih visokovrednih meta.

Iako je Tramp više puta izjavio da je nuklearni program "eliminisan", njegova sopstvena strategija nacionalne bezbednosti, objavljena na jesen, zauzela je umereniji stav, navodeći da je junski napad "značajno degradirao iranski nuklearni program". Tramp je u prošlosti izražavao rezerve u vezi sa slanjem američkih snaga na teren i više puta je pominjao neuspeli pokušaj predsednika Džimija Kartera 1980. godine, da spase 52 američka taoca držana u Iranu, kao razlog za oprez.

U nedavnom intervjuu za New York Times, Tramp je uporedio svoju uspešnu operaciju u Venecueli sa "Džimijem Karterom koji je svuda razbijao helikoptere", ali zvaničnici koji su sa njim razgovarali o Iranu kažu da je neuspeh te operacije ostavio dubok utisak na predsednika.

Druga opcija bio bi niz udara protiv vojnih i drugih meta unutar rukovodstva, koji bi izazvali toliku pometnju da bi mogli da stvore uslove na terenu da iranske bezbednosne snage ili druge snage uklone 86-godišnjeg vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija. Nije jasno ko bi u tom scenariju vladao zemljom u slučaju uklanjanja vrhovnog vođe, ili da li bi bilo koji naslednik bio otvoreniji za saradnju sa Sjedinjenim Državama.

Tramp je delimično motivisan da napadne iranske lidere i zbog njihovih pokušaja da ga ubiju. Federalni tužioci u Njujorku izjavili su prošle godine da su iranski zaverenici razgovarali o planu za atentat na Trampa neposredno pre nego što je ponovo izabran za predsednika.

Opcija koju Izrael predlaže

AP Photo/Vahid Salemi

Izrael insistira na trećoj opciji - želi da Sjedinjene Države ponovo udare na iranski program balističkih raketa, koji je, prema obaveštajnim zvaničnicima, Teheran u velikoj meri ponovo izgradio od kada je Izrael uništio taj program u dvanaestodnevnom ratu prošlog juna, rekli su zvaničnici.

Kontraadmiral Ali Šamhani, šef novouspostavljenog tela koje nadgleda vojne operacije u Iranu, izjavio je u sredu da će se svaki udar Sjedinjenih Država smatrati činom rata i da će Iran snažno odgovoriti i ciljati Tel Aviv. Zbog toga su izraelski zvaničnici duboko zabrinuti zbog iranskog raketnog programa, koji može da dosegne civilne i vojne mete širom Izraela.

Ranije ove nedelje, zvaničnici Bele kuće sastali su se sa general-majorom Šlomijem Binderom, šefom izraelske vojne obaveštajne službe, koji je administraciji pružio obaveštajne podatke o Iranu. Ministar odbrane Saudijske Arabije princ Halid bin Salman, takođe posećuje Vašington ove nedelje kako bi se sastao sa višim zvaničnicima Trampove administracije.

Pravni osnov za mogući napad

EPA/ABEDIN TAHERKENAREH

Američki zvaničnici su naglasili da se ove i druge opcije i dalje razmatraju i diskutuju unutar Trampovog užeg kruga najviših pomoćnika i da još uvek ne postoji konsenzus o krajnjem cilju bilo kakve vojne akcije. Postoje i ozbiljna pitanja o tome koji bi pravni osnov Sjedinjene Države koristile za napad na Iran u nedostatku bilo kakvog odobrenja Kongresa.

Moderni predsednici su redovno naređivali ograničene napade bez odobrenja Kongresa. Ali ovo bi moglo biti mnogo drugačije. Opsežnija kampanja protiv Irana, posebno ako bi takvi napadi imali za cilj svrgavanje ili slabljenje vlade, a ne samo nazadovanje nuklearnog programa, mogla bi da postavi oštrija pitanja o tome da li predsednik čini čin rata.

Kao odgovor, Trampova administracija bi se verovatno pozvala na iransku široku podršku terorizmu u bilo kakvom pravnom opravdanju, kao što je to učinila kada je Tramp naredio napad dronom na komandanta iranskih elitnih snaga Kuds, general-majora Kasima Sulejmanija, u januaru 2020. godine.

Dok Sjedinjene Države nikada nisu direktno označile Hamneija kao teroristu, označile su Iran kao državu sponzora terorizma. Hamnei je takođe vođa Revolucionarne garde, koju su i Sjedinjene Države i Evropa označile kao terorističku organizaciju. Nije jasno da li je Bela kuća zatražila pravno mišljenje o opcijama za Iran, ali vojska nastavlja da pojačava svoje prisustvo u regionu u slučaju da Tramp odobri akciju.

Nosač aviona "Abraham Linkoln", naoružan jurišnim avionima F/A-18 i borbenim avionima F-35, nalazi se u bazi u Arapskom moru i nadomak iranskih ciljeva, saopštili su zvaničnici mornarice ove nedelje. Nosač aviona prate tri razarača naoružana raketama.

Sjedinjene Države su već poslale dvanaest dodatnih jurišnih aviona F-15E u region kako bi pojačale broj udarnih aviona, prema američkim zvaničnicima. Pentagon je poslao više sistema protivvazdušne odbrane Patriot i THAAD u region kako bi pomogao u zaštiti američkih trupa stacioniranih tamo od bilo kakvih odmazdnih udara iranskim raketama kratkog i srednjeg dometa.

Bombarderi dugog dometa koji su bazirani u Sjedinjenim Državama i koji bi mogli da udare na ciljeve u Iranu ostaju u višem stepenu pripravnosti nego obično. Pentagon je pre dve nedelje podigao stanje pripravnosti, kada je Tramp zatražio opcije za reagovanje na krvavo gušenje demonstracija u zemlji.

Državni sekretar Marko Rubio bio je pod pritiskom na saslušanju u Senatu u sredu da odgovori šta će se desiti ako iranska vlada padne. "To je otvoreno pitanje", rekao je, dodajući da je vlast u iranskoj vladi podeljena između ajatolaha Hamneija i Revolucionarne garde. "Mislim da vam niko ne može dati jednostavan odgovor na to šta će se dalje desiti u Iranu ako padnu vrhovni vođa i režim", rekao je. Sa Iranom, rekao je, "govorite o režimu koji postoji dugo vremena. To će zahtevati mnogo pažljivog razmatranja, ako se ikada ukaže ta mogućnost".