Kako bi izgledao napad SAD na Iran: "Primarni cilj bio bi vojna i strateška infrastruktura Teherana"

Situacija na Bliskom istoku i dalje je izuzetno napeta, a eventualni napad SAD na Iran mogao bi da izazove ozbiljne posledice po region i svetsku trgovinu. O mogućem scenariju za Euronews Srbija govorio je Nikola Marković iz Instituta za međunarodnu politiku. 

Prema njegovom viđenju, ako bi Sjedinjene Države odlučile na vojnu akciju, primarni cilj bio bi vojna i strateška infrastruktura Irana. 

"Pošto Iran nema lovce pete generacije, Amerikanci bi pre svega udarili na vojnu infrastrukturu, luke, nuklearna postrojenja, kao i zgrade iranske regularne vojske, Basidža i Revolucionarne garde", ističe Marković. 

Poseban fokus bio bi na luci Banda Rabas, na ulazu u Ormuski tesnac, ključnu za transport svetske nafte.

"Ako bi Iran zatvorio Ormuski tesnac, to bi ozbiljno poremetilo globalnu trgovinu i imalo direktan uticaj na Sjedinjene Američke Države, zalivske države i ostale zemlje Bliskog istoka", dodaje on.

Marković naglašava i ulogu kurdskih snaga u Iranu, koje bi mogle da deluju u slučaju eskalacije.

"Tri kurdske stranke su početkom januara dale saopštenje da podržavaju borbu iranskog naroda za slobodu. Njihove oružane jedinice već su izvršile upade u gradove poput Isfahana, Elana i Komoa, što pokazuje da bi mogle imati ulogu u eventualnom sukobu".

Pored vojne dimenzije, situacija u regionu dodatno komplikuju iranski proksi.

"Huti, Hezbolah u Libanu, irački Hezbolah i druge šiitske milicije spremni su da reaguju u slučaju američkog ili izraelskog napada. Čak su njihovi članovi i pristalice putem Telegram kanala izražavali spremnost da se žrtvuju za borbu koju vodi Iran", kaže Marković. 

Euronews Srbija

On dodaje da Huti mogu ozbiljno da ugroze plovidbu Crvenim morem, dok Iran preko Ormuskog tjesnaca kontroliše ključnu pomorsku rutu.

O pregovorima Irana i SAD Marković ističe da je situacija vrlo nepredvidiva. 

"Iran je spreman na razgovore o nuklearnom programu, posebno o redukciji razvoja nuklearnih postrojenja. Međutim, američki zahtevi idu i dalje – ograničenje balističkih i krstarećih raketa, prekid podrške Hutima, Hezbolahu i Hamasu, kao i smanjenje vojne aktivnosti u regionu".

Diplomatski kanal za pregovore i dalje igra ključnu ulogu, posebno kroz Tursku, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, koje služe kao posrednici u situaciji kada direktni diplomatski odnosi ne postoje. 

"Arakči je u Istanbulu dao intervju u kojem je istakao spremnost Irana da pregovara o nuklearnom programu, što pokazuje neku popustljivost i otvorenost ka diplomatiji, nasuprot ratnoj retorici", dodaje Marković.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.