Minhenska konferencija: Šta donosi govor Merca, gde je na agendi Grenland, a gde Ukrajina? Šta znače Išingerove poruke?

Zatišje je pred buru. Tako bi se mogla opisati i prošlogodišnja Minhenska konferencija, nakon sada već čuvenog govora američkog potpredsednika Džej Di Vensa, kojim je poslao jasnu poruku evropskim saveznicima kakvu politiku mogu da očekuju od nove administracije. Prisutni su opisivali kamernu atmosferu tokom 20-minutnog izlaganja i komentara da se Stari kontinent uvozom migranata i cenzurom udaljio od izvornih vrednosti. Ukrajina nije bila pomenuta.

"Pretnja koja me najviše brine u odnosu na Evropu nije Rusija, nije Kina, niti bilo koji drugi spoljašnji akter. Ono što me brine jeste pretnja iznutra, povlačenje Evrope od nekih njenih najosnovnijih vrednosti, vrednosti koje deli sa Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Vens.

Glavna tema bilo je izdvajanje NATO članica za vojni budžet. Američki ministar odbrane Pit Hegset je tada naznačio da će doći dan kada Vašington više neće biti u trenutnoj meri vojno prisutan u Evropi.

"General i sekretar Severnoatlantske alijanse podržavaju to gledište na povećanje izdvajanja veće od 3 odsto BDP-a. Moramo da učinimo više, mnogo više i moramo to da uradimo brže. Iz današnjih razgovora jasno je da saveznici prepoznaju da je potrebno da se ulaže znatno više. Nekoliko njih je na današnjem sastanku najavilo poslednja povećanja potrošnje. Očekujem i da će se mnogi ministri sa današnjeg sastanka vratiti kući sa još jačim osećajem hitnosti", rekao je Hegset.

Pregovori oko mira u Ukrajini dobili su novu notu dodavanjem teme ukrajinskih kritičnih minerala. Iako je Volodimir Zelenski inicijalno odbio ugovor o mineralima u zamenu za nejasne američke bezbednosne garancije, na kraju je ipak pristao, kao što su Evropljani pristali da povećaju vojne izdvajanja.

Euronews Srbija na 62. Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu

U četvrtak je u Minhenu bilo prilično zatišje. Ekipa Euronews Srbija je svoje akreditacije uzela bez problema, a verovatno su mnogi stigli tek jutros, a razlog je i štrajk Lufthanse.

Ono zbog čega je do štrajka Luftahanse uopšte i došlo jeste što su piloti i kabinsko osoblje rešili da izvrše pritisak na kompaniju da im reši pitanje uplaćivanja penzionog osiguranja i to su uradili tako što su najavili štrajk od danas do sutra.

Jedna od glavnih tema konferencije je, kao što smo čuli, transatlantsko jedinstvo. Odnosi Sjedinjenih Država i Nemačke su poljuljani nakon prošlogodišnje konferencije i govora Džej Di Vensa, a nemački zvaničnici su rekli o svom glavnom savezniku da su odnosi ne poljuljani, nego se bukvalno na svakom panelu na kome učestvuju evropski i američki zvaničnici prosto može opipljivo videti koliko su velike tenzije.

Što se tiče nemačkih zvaničnika, konkretno nemačkog kancelara Fridriha Merca, njegov je govor bio prilično značajan jer pokazuje kako Evropa može da se bori sa trenutnom geopolitičkom situacijom i na koji zapravo može da odgovori pre svega Sjedinjenim Državama.

Kancelar Merc je bio prilično oštar i on je zapravo u pravu kada kaže da je Minhenska bezbednosna konferencija svake godine neka vrsta seizmografa gde se vidi politička situacija. Ono što on kaže jeste da američka tvrdnja da su oni globalni lider, jednostavno, više nije tako, da politika moći više ne može da funkcioniše na taj način i naravno rekao je ono što svi danas citiraju, svetski poredak koji poznajemo više ne postoji.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Takođe uzvratio je Džej Di Vensu upravo kada govorimo o tom prošlogodišnjem govoru u Minhenu. On je rekao da se slaže sa njim da postoji neki jaz između Amerike i Evrope, ali je takođe rekao da MAGA kultura i njena borba nemaju mesta u Evropi.

Rekao je nekoliko reči na engleskom, kako kaže svojim američkim prijateljima, kaže da je generacija, što se NATO-a tiče poverenje, učinilo taj savez najjačim savezom na svetu, da Evropa to zna, a da Sjedinjene Države takođe ne mogu bez NATO-a i da nije tačno samo da je Evropi važno da bude deo NATO-a, već da ni Amerika ne može sama.

Takođe je rekao da Evropa jeste u problemu, da niko Evropu nije terao da previše bude zavisna od Amerike.

I takođe, pozvao je na diskusiji o članu 42 evropskih sporazuma o zajedničkoj pomoći evropskih zemalja ukoliko dođe do napada na Evropu.

"Kina polaže pravo na globalno liderstvo. Temelje za to je postavljala tokom mnogih godina sa strateškim strpljenjem. U doglednoj budućnosti Peking bi mogao biti vojno ravan Sjedinjenim Državama. Kina sistematski eksploatiše zavisnost drugih i reinterpretira međunarodni poredak u svom interesu ako je postao unipolaran trenutak u istoriji nakon pada Berlinskog zida, on je odavno prošao", rekao je Merc.

Bremer: Rubio će biti "taman dovoljno uvredljiv da iznese američke spoljno-političke ciljeve"

I ove godine je američki politikolog Ian Bremer u Minhenu tradicionalno održao okrugli sto o geopolitičkim izazovima. Posebno je važno ono šta je rekao o američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, koji danas, odnosno ovih dana, predvodi američku delegaciju, što je samo po sebi malo neobično, jer ovo jeste forum gde se pojavljuju potpredsednici.

On je rekao da očekuje drugačiji pristup u tom govoru u odnosu na Džej Di Vensa, jer je Džej Di Vens bio nepotrebno uvredljiv. Ono što Bremer smatra jeste da će Rubio biti "taman dovoljno uvredljiv da iznese američke spoljno-političke ciljeve".

Drugi takođe kažu da bi Rubio mogao sutra da zapravo samo podseti Evropljane da oni treba da preuzmu svoj deo tereta kada je reč o pomoći Ukrajini u ovom trenutnom konfliktu koji i dalje traje.

Takođe, Bremer smatra recimo da to što je ove godine američka delegacija najbrojnija do sada zapravo treba da bude prikaz američke moći. Takođe, je govorio o Iranu, smatra da se ova situacija neće završiti pregovorima,

inače, Iran možda nije trenutno tako visoko na agendi, ali se o Iranu priča. U Minhenu je večeras konferenciju imao i Reza Pahlavi, sin šaha Reze Pahlavija koji se u poslednje vreme pokušava da umeša u događaje u Iranu, da podstakne proteste i da se na neki način vrati u Iran.

Euronews

Na tradicionalnom protestu iranske dijaspore ipak je rečeno "nećemo ni mule, ali nećemo ni šaha".

Takođe je govorio dosta i o Ukrajini, međutim ono što on kaže jeste da je trenutna situacija takva, da ne vidi kraj ovih pregovora, bar za sada, jer je Ukrajina u dosta nepovoljnijem položaju, a Tramp, kako kaže, ne voli da ima posla sa slabijima.

Bremer je Trampa opisao kao osobu koja je simptom ovog vremena, a ne uzrok ovog vremena.

"Tramp je simptom ovog vremena i onaj koji sve ubrzava. Važno je da to kažem jer ako mislite da je on uzrok, onda će kada ode, a otići će, sve biti gotovo. Ali ako je raspad strukturalan, onda vam treba stabilizacija u toj novoj normali. I to nije povratak na status kvo. Poslednjih nedelja je mnogo njih protiv Trampa lokalno i globalno. Posledica je da on želi da napravi političku revoluciju pod kućom i da to ne ide. Na primer, odgovor na Grenland, Mineapolis, carine, Epstina, poziv za nacionalizaciju izbora. To nisu anegdote, već podaci i priznanje da je Tramp slabiji nego što se verovalo. Kada mu uzvratite, on se povlači", rekao je Bremer.

Sutra u devetu ujutro govori Marko Rubio, državni sekretar Sjedinjenih Država. Videćemo hoćemo li čuti još jedan od tih govora koje ćemo pamtiti. Za njim govori kineski ministar spoljnih poslova, najviši kineski diplomat Vang Ji, a potom i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

O Konferenciji i otvorenim pitanjima koja su se pojavila, za Euronews Srbija su govorili gosti Srboljub Peović i Petar Ćurčić sa Instituta za evropske studije. Oni su saglasni da se ne radi o potpunom rušenju posleratnog poretka, već o prekompoziciji – osnovne institucije UN i NATO i dalje funkcionišu, ali se menjaju pravila igre i raspodela moći.

Na Konferenciji prisutna i delegacija demokrata iz SAD

Ćurčić je ocenio da je naslov izveštaja "U razaranju" preterano pesimističan.

"Ja znam da vi u medijima volite dosta da fokus stavljate na ove stvari. Međutim, ja bih voleo samo da podsetimo i gledaoce i slušaoce da i dalje funkcionišu Ujedinjene nacije i NATO, možemo reći da u tom nekom obliku i dalje neke osnovne tog poretka nisu poremećene. Međutim, Tramp je nekako napravio tih nekoliko bura, ja volim to često da nazivam burama u čašama vode, dakle, iz prostog razloga, zato što suštinski se nije mnogo promenilo, ali se dosta o nekim stvarima diskutovalo“, rekao je Ćurčić i dodao:

Euronews Srbija

"Mi, takoreći, imamo podvajanje američkih delegacija. Dakle, pored zvanične državne delegacije koju predvodi Marko Rubio i gde je prisutan, recimo, i američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Vols, takođe imamo i paralelnu delegaciju Sjedinjenih Država koju predvode američke demokrate. Dakle, u Minhenu su trenutno i Gevin Njusom, guverner Kalifornije, vodeći kandidat Demokrata za izbore, a takođe tu je i kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez, koja je takođe održala jedan vrlo zanimljiv govor. Tako da imamo, možemo reći, podvajanje američke delegacije i na neki način sada Evropljani pokušavaju da balansiraju između te dve Amerike koje su zapravo obe veoma aktivne, ne samo na unutrašnjoj, nego i spoljnoj politiku", objašnjava Ćurčić.

Išingerove izjave: Ukrajina kao topovsko meso i poziv AfD-u

Volfgang Išinger, predsednik konferencije, izazvao je oštre reakcije izjavom da bi prekid vatre u Ukrajini mogao povećati pretnju po NATO i Evropu jer bi dao Rusiji vreme da se pregrupiše. Ukrajinski ambasador u Berlinu Andrij Melnik nazvao je to ciničnim“ i upitao da li Ukrajinci treba da krvare samo da bi Evropa dobila vreme za odbranu. Istovremeno, Išinger je opravdao poziv predstavnicima Alternative za Nemačku (AfD), tvrdeći da to nije ustupak Trampu.

Euronews Srbija

Ćurčić je ocenio da je Išinger izneo lično mišljenje.

"Mislim da mi ne treba mnogo da pridajemo pažnje iz prostog razloga da Ischinger jeste iskusan diplomata, bio je prisutan čak i u našem regionu, pogotovo oko slučaja Kosova i Metohije. Međutim, on prosto iznosi svoje mišljenje kao organizator tog skupa, ali to je jedno mišljenje u moru mišljenja", rekao je Ćurčić.

Ćurčić je poziv AfD-u video kao taktički potez.

"Mislim da je to i deo politike Nemačke i generalno Evrope da ima tu jednu vrstu taktike prema Amerikancima. S jedne strane se podižu ulozi, da kažemo imamo i te kritične tonove, pogotovo u govoru kancelara Merca, a sa druge strane opet se pokušava na neki način odobrovoljiti američka strana, pogotovo što je AfD prošao jednu evoluciju od stranke kojoj se često prepisivalo da je vrlo imala simpatija ka Moskvi do činjenice da sada oni su rado viđeni gosti", rekao je Ćurčić.

O ovoj temi je reči bilo i u Kocki.

Grenland i Iran: Simbolički otpor i diplomatski manevri

Iran je ostao u fokusu: povučen je poziv ministru spoljnih poslova Abasu Arakčiju zbog represije, a pozvan je princ Reza Pahlavi, što iranska dijaspora vidi kao pokušaj legitimizacije monarhije. Peović je napomenuo da se dijaspora Irana u Los Anđelesu naziva Tehr Anđeles zbog brojnosti.

"Reza Pahlavi generalno ima već duže prisustvo i u zapadnim medijima i u tim krugovima, pogotovo ta iranska dijaspora koja je jako velika… Činjenica je da zapravo Sjedinjene Države ili Evropska unija pokušavaju da daju određeni legitimitet Rezi Pahlaviju. Međutim ako pogledate iransku javnost ja mislim da je jako teško zaključiti da on uživa ikakvu opipljivu podršku na terenu sa te strane verujem da je i ovaj izostanak poziva Arakćiju odnosno povlačenje poziva jedna od takvih mera dakle to nije ništa novo za Iran", objašnjava Peović.

Euronews Srbija

Grenlandska kriza pokazala je evropsku solidarnost – 12 zemalja poslalo je trupe, što je nateralo Trampa da ublaži retoriku. Petar Ćurčić je istakao evropski otpor na Grenlandu.

"Grenlandska kriza je pokazala jednu stvar, a to je da je Evropa i pored činjenice da se često kritikuje zbog nedostatka efikasnosti kapaciteta ili bilo čega, pokazala jednu odlučnu solidarnost, pogotovo tih 12 zemalja koje su poslale trupe na Grenland… Tako da imali smo naravno i dansku premijerku prisutnu na Grenlandu i nemački kancelar Merc je vrlo naglasio naravno to zajedničko deljenje suvereniteta i zajedničkih interesa i to je pogotovo važno jer u kontekstu Mercove izjave da ta politika interesnih sfera velikih sila zapravo nije nešto što Nemačka želi", rekao je Ćurčić.

Gostovanje Ćurčića i Peovića u celosti pogledajte u video prilogu