Tri opcije za Iran, Tramp spreman na daleko veću vojnu operaciju: "Ovaj četvrtak će odlučiti sve - rat ili dogovor“
Komentari
25/02/2026
-21:00
Nakon što je naredio najveće američko vojno gomilanje snaga na Bliskom istoku još od početka rata u Iraku, predsednik Donald Tramp sada mora da donese odluku o Iranu.
Opcije koje su pred njim deluju prilično jasno definisane, što je i sam predsednik uopšteno potvrdio tokom neformalnih sesija pitanja i odgovora u proteklih nekoliko nedelja. Raspon mogućnosti je širok, pri čemu neke nose značajne rizike, a Tramp istovremeno sluša ponekad oprečne savete saveznika, saradnika i stranih partnera.
Tramp bi mogao da odloži bilo kakvu vojnu akciju, nadajući se da će prisustvo dva nosača aviona, desetina ratnih brodova i stotina borbenih letelica uz iranske obale navesti tamošnje rukovodstvo da pristane na dogovor. Mogao bi da naredi ograničen napad na vojne ciljeve kako bi jasno stavio do znanja da zahteva od Irana da odustane od bilo kakve sposobnosti za izradu nuklearnog oružja. Takođe bi mogao da odobri napad sa ciljem svrgavanja iranskog rukovodstva, čak i ako je neizvesno šta bi ga zamenilo, što bi predstavljalo maksimalistički pristup.
"Sve što je napisano o mogućem ratu sa Iranom napisano je netačno, i to namerno“, poručio je Tramp u ponedeljak na platformi Truth Social.
Credit: ATTA KENARE / AFP / Profimedia
"Ja sam taj koji donosi odluku. Više bih voleo da postignemo dogovor nego da ga ne bude, ali ako do dogovora ne dođe, to će biti veoma loš dan za tu zemlju i, nažalost, njen narod“, napisao je Tramp.
Opcija 1: Dozvoliti diplomatiji da odradi svoj posao
Manje je jasno šta Tramp tačno želi da postigne. Takođe je pomalo misterija zašto razmatra akciju baš sada i na koje bi se pravne osnove mogao osloniti da pokrene drugi napad na Iran u razmaku od osam meseci. Nije previše nastojao da izgradi javni argument za ili protiv potencijalnog rata. Iza kulisa, Tramp sluša različita mišljenja o tome da li da naredi nove udare ili s obzirom na ozbiljan rizik da se upetlja u dugotrajni konflikt, da dozvoli da diplomatski napori nastave.
Njegov izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner poslednjih nedelja vode indirektne razgovore s iranskim zvaničnicima i u četvrtak će se vratiti u Ženevu, na još jednu rundu pregovora, prenosi CNN.
Povezane vesti
Obojica su ohrabrivali predsednika da da vremena da se vidi da li je dogovor moguć, iako je Vitkof u subotu rekao da je Tramp "radoznao“ zašto Iran još uvek nije "popustio“ u pregovorima.
Svaka strana je povukla svoje crvene linije i neke se direktno sukobljavaju. Tramp kaže da Iranu ne bi smelo biti dozvoljeno obogaćivanje urana. Iran tvrdi da je to njegovo pravo i insistira da je njegov nuklearni program isključivo u mirnodopske svrhe. Iranci i dalje rade na predlogu koji bi mogao da premosti tu razliku i očekuju da ga podele sa posrednicima iz Omana pre četvrtka, kada su zakazani pregovori visokog rizika.
Tanjug/AP/Gian Ehrenzeller/Keystone
"Ovaj četvrtak će odlučiti sve - rat ili dogovor“, rekao je regionalni izvor upućen u pregovore. Tramp je prošle godine iznenada pokrenuo udare na iranski nuklearni program pred još jednu zakazanu rundu američko-iranskih razgovora, ali ovog puta regionalni izvori očekuju da će Trampov tim prvo otići za pregovarački sto u Ženevi pre nego što preduzme bilo kakvu vojnu akciju, na osnovu razgovora s američkim zvaničnicima.
Ipak, nekoliko dana pred pregovore, činilo se da iranski predlog neće uključivati obavezu potpune obustave obogaćivanja urana. Zahtev za nultim obogaćivanjem dugo je bio neprihvatljiv za 86-godišnjeg ajatolaha Alija Hamneija, vrhovnog vođu Irana, koji će odobriti ili odbiti bilo koji dogovor. Iranski ministar spoljnih poslova, Abas Arakči, jasno je stavio do znanja da potpuna obustava obogaćivanja nije na stolu.
"Ovu tehnologiju smo razvili sami, našim naučnicima, i veoma nam je draga, jer smo u to uložili mnogo, ogromne troškove smo podneli zbog toga“, rekao je Arakči za CBS. "To je sada pitanje dostojanstva i ponosa za Irance, i nećemo to odustati.“
Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP
Na osnovu razgovora u poslednjih nekoliko dana, izgleda da Iran nije spreman da ponudi SAD ništa suštinski drugačije od onoga što je razmatrano prošle godine pred američke udare. Ipak, i SAD i Iran pokušavaju da budu "kreativniji“ u pregovorima, ali i dalje postoje pitanja da li se dogovor može postići. Jedna od ideja je da se Iranu dozvoli obogaćivanje vrlo malih količina nuklearnog goriva, uz garancije da će ono biti korišćeno samo u medicinske svrhe, što je bila i tema prošlogodišnjih neuspešnih diplomatskih razgovora.
"Mislim da Amerikanci čekaju prave odgovore od Iranaca. Ne znam da li Iranci mogu da ponude odgovore koje Amerikanci očekuju“, rekao je drugi regionalni izvor.
Povezane vesti
Opcija 2: Ograničeni udar da se pritisne postizanje dogovora
Tramp bi mogao da naredi ciljane napade na odabrane vojne lokacije unutar Irana kako bi izvršio pritisak na iranske lidere da pristanu na prihvatljiv dogovor, pokazujući da su američke pretnje akcijom stvarne. Ciljevi bi mogli da obuhvate lokacije balističkih raketa, objekte povezane s iranskim nuklearnim programom ili zgrade koje koristi Islamska revolucionarna garda (IRGC).
Tramp je u petak potvrdio da razmatra ovu opciju. "Pretpostavljam da mogu reći da razmišljam o tome“, rekao je u Beloj kući. Da li bi takva akcija ubedila Teheran da pristane na dogovor ili bi samo ojačala njegovu odlučnost da se suprotstavi američkoj diplomatiji, predmet je spora. Mnogi regionalni zvaničnici ne veruju da bi Iran brzo ponovo seo za pregovarački sto, bez obzira na obim udara.
Tanjug/AP/Robert Taylor
Svaki udar unutar Irana nosi rizik od odmazde prema američkim objektima na Bliskom istoku. Iran je upozorio da bi američke vojne baze mogle postati ciljevi ako budu napadnute. Američko vojno osoblje u regionu spremno je da sprovede niz operacija ukoliko Tramp izda naredbu. SAD imaju potrebne kapacitete i poslednjih nedelja vrše logističke pripreme za svaki scenario. To uključuje precizno planiranje koje bi oružje bilo korišćeno za različite ciljeve i koordinaciju vremena mogućih letova aviona.
Povezane vesti
Opcija 3: Veći udar usmeren na režim
Ako diplomatija ne uspe, Tramp bi mogao da pokrene daleko veću operaciju sa ciljem svrgavanja iranskog režima. Već postoji dovoljno vojne sile raspoređene oko Irana da se sprovedu i najekstremnije opcije. To bi mogla da bude serija simultanih udara ili više talasa napada, ciljevi bi mogli da obuhvate iranske lidere, komponente režima, vojno osoblje i objekte, uključujući protivvazdušnu odbranu, pogone za proizvodnju raketa i nuklearne objekte. IRGC će gotovo sigurno biti meta, dok bi pitanje ciljanih vladinih ili verskih lidera bilo složenije.
General Dan Kejn i drugi vojni lideri izrazili su zabrinutost zbog obima, složenosti i potencijalnih američkih žrtava, kao i mogućeg pritiska na vojnike i raspoređene resurse u regionu. Produžena kampanja mogla bi dodatno uticati na američke zalihe oružja, posebno ono koje se koristi u podršci Izraelu i Ukrajini.
Tanjug/AP
Nije jasno u kojoj meri su ove zabrinutosti prenete Trampu, ali je predsednik napisao da Kejn "ne želi da vidi rat, ali bi po njegovom mišljenju bila to lako osvojiva operacija“. Ipak, svaki ozbiljniji udar zavisi od razumevanja šta sledi posle promene režima. Trampova administracija nema jasnu predstavu ko bi preuzeo vlast, a uvid u opozicione grupe u zemlji je ograničen. Tramp takođe nije dobio garancije da bi čak i masovna operacija dovela do svrgavanja režima, što je predmet intenzivnih sesija u Situacionoj sobi Bele kuće.
Mnogi u Trampovom timu se nadaju da će diplomatija prevladati, dok drugi smatraju da je Iran ozbiljno oslabljen i da je vreme za akciju sada.
Komentari (0)