Najnoviji plan Amerike - neka Izrael napadne prvi: Bela kuća menja scenario za vojni udar na Iran

Viši savetnici predsednika Donalda Trampa radije bi da Izrael napadne Iran pre nego što Sjedinjene Američke Države same pokrenu vojni udar na tu zemlju, navode dve osobe upućene u aktuelne razgovore.

Ti zvaničnici iz Trampove administracije privatno zagovaraju stav da bi izraelski napad podstakao Iran na odmazdu, čime bi se lakše pridobila podrška američkih birača za eventualni američki napad.

Računica je pre svega politička - procena je da bi veći broj Amerikanaca bio spreman da "proguta“ rat sa Iranom ukoliko bi Sjedinjene Države ili neki njihov saveznik prvi bili napadnuti. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Amerikanci, a naročito republikanci, podržavaju promenu režima u Iranu, ali nisu spremni da rizikuju američke žrtve kako bi se to ostvarilo.

To znači da Trampov tim, pored drugih obrazloženja, poput iranskog nuklearnog programa razmatra i politički efekat i percepciju načina na koji bi napad bio izveden.

"Postoji razmišljanje unutar i oko administracije da je politički mnogo povoljnije ako Izraelci krenu prvi i sami, a Iranci uzvrate nama, čime bi nam dali dodatni povod za akciju“, rekao je jedan od sagovornika upoznat sa razgovorima. Obojici je odobrena anonimnost kako bi mogli da govore o privatnim diskusijama.

Kako u Vašingtonu slabe nade u diplomatsko rešenje zastoja sa Iranom, glavno pitanje postaje kada i na koji način bi SAD mogle da izvedu napad.

Hasan Mrad / Zuma Press / Profimedia

Zajednička američko-izraelska operacija

Bez obzira na želju da Izrael povuče prvi potez, najizgledniji scenario mogao bi biti zajednička američko-izraelska operacija, navode ista dva izvora.

Odgovarajući na zahtev za komentar, portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je da "mediji mogu da nagađaju o predsednikovim namerama koliko god žele, ali samo predsednik Donald Tramp zna šta će ili neće učiniti.“ Izraelska ambasada u Vašingtonu odbila je da komentariše.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu boravio je prošle nedelje u Beloj kući, gde je vršio pritisak na administraciju da preduzme sve što je potrebno kako bi osujetila iranski nuklearni program, njegovu infrastrukturu balističkih raketa i podršku posredničkim (proksi) milicijama u regionu. U međuvremenu, predsednikov glavni pregovarački tim, koji čine specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušnr, u četvrtak putuje u Ženevu kako bi pokušao da postigne dogovor sa Irancima, prenosi Politico.

Reč je o ozbiljnom naporu, ali prema razmišljanju onih najbližih predsedniku, "mi ćemo ih bombardovati“, navodi prvi sagovornik upućen u razgovore.

Ipak, pitanje obima operacije ostaje otvoreno. Prema istom izvoru, dva ključna faktora su rizik od iscrpljivanja američkih zaliha municije, što administracija vidi kao potencijalnu priliku za Kinu da krene na Tajvan, kao i verovatnoća američkih žrtava ukoliko bi se SAD odlučile za najagresivniju opciju.

Tanjug AP/Alex Brandon

"Ako govorimo o napadu razmera promene režima, Iran bi vrlo verovatno uzvratio svim sredstvima koja ima. U regionu imamo mnogo vojnih kapaciteta i svaki od njih je potencijalna meta“, rekao je sagovornik.

"A oni nisu pod zaštitom Gvozdene kupole. Dakle, velika je verovatnoća američkih žrtava. A to nosi značajan politički rizik.“

Čak i u mirnijim vremenima, SAD imaju hiljade vojnika raspoređenih u bazama širom Bliskog istoka. Sada je Tramp poslao dve udarne grupe nosača aviona, kao i desetine borbenih aviona, izviđačkih letelica i tankera za dopunu goriva u vazduhu, usmerenih ka Iranu, što predstavlja najveću koncentraciju američke vojne sile u regionu još od invazije na Irak 2003. godine.

Poslednjih nedelja, zvaničnici Pentagona i članovi Kongresa sve češće upozoravaju da bi produženi napadi na Iran mogli dodatno da opterete američke vojne zalihe.

Američka obaveštajna zajednica je "zabrinuta i prati“ mogućnost asimetrične odmazde Irana prema američkim objektima i osoblju na Bliskom istoku i u Evropi, naveo je jedan visoki obaveštajni zvaničnik SAD.

Tramp ima čitav niz opcija kada je reč o udaru na Teheran. Među njima je i početni, ograničeni napad koji bi mogao poslužiti kao poluga pritiska da se islamski režim primora na sporazum prihvatljiv za SAD, rekao je američki zvaničnik upućen u razgovore o Iranu. Ukoliko dogovor ne bude postignut, Tramp bi kasnije mogao da naloži širi talas napada.

Vojne opcije bi gotovo izvesno bile usmerene na iranska nuklearna postrojenja,  odnosno na ono što je od njih preostalo nakon američkih udara prošlog juna, rekao je isti zvaničnik. Takođe bi gotovo sigurno bila pogođena i iranska infrastruktura balističkih raketa, koju Izrael smatra ozbiljnom pretnjom po sopstvenu bezbednost.

Credit: ATTA KENARE / AFP / Profimedia

Kada je reč o udaru na sam režim, zvaničnik je naveo da je jedna od opcija i "dekapitacioni napad“, što podrazumeva gađanje iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Ali Khamenei.

Ipak, iranski politički sistem ne počiva na jednom čoveku, već je osmišljen tako da omogućava popunjavanje najviših funkcija kada one ostanu upražnjene. S tim u vezi, SAD bi mogle da ciljaju i objekte i više nivoa vlasti, uključujući i vrh moćnog Korpusa islamske revolucionarne garde.

Takva operacija mogla bi da traje danima ili nedeljama, a njeni ishodi bili bi nepredvidivi, naročito ukoliko bi se SAD oslonile isključivo na vazdušne udare. Prošlog juna, tokom izraelskog rata sa Iranom, u koji su se uključile i SAD, Benjamin Netanyahu pozvao je obične Irance da iskoriste trenutak i svrgnu svoje vladare.

Tramp je tvrdio da su američki udari prošlog juna "sravnili sa zemljom“ iranski nuklearni program. Međutim, poslednjih nedelja je nagovestio da nije uveren da je Teheran odustao od takvog programa.

treet On Camara / Alamy / Profimedia

Predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, Majk Rodžers (republikanac iz Alabame), izjavio je da je u sredu ujutru dobio brifing od zvaničnika administracije sa detaljima o naporima Irana da ponovo pokrene svoj nuklearni program. Rekao je da su dokazi jasni i da predstavljaju snažan argument da bi američki zvaničnici možda morali vojno da intervenišu.

Međutim, Rodžers nije mogao da precizira kada bi poverljive informacije mogle biti podeljene šire. Kongresmen Don Bacon (republikanac iz Nebraske) rekao je da mu je preneto da će zakonodavci uskoro dobiti dodatne detalje o nuklearnim pretnjama. Demokrate u odboru navode da nisu dobile brifing niti informaciju kada bi mogle da dobiju odgovore na svoja pitanja o Iranu.

Iranska vlada godinama tvrdi da ne teži razvoju nuklearnog oružja, ali istovremeno ističe da ima pravo na mirnodopski nuklearni program, uključujući u naučne i medicinske svrhe. Sjedinjene Države su dugo skeptične prema tim obećanjima, naročito imajući u vidu nivo obogaćivanja uranijuma.