Hoće da “izvoze mir” koji u svom dvorištu ne mogu da obezbede: Paradoks učešća Prištine u Trampovom Odboru za mir

Odbor za mir je sačinio plan od 20 tačaka za trajni mir u Gazi, izjavio je na inauguracionom sastanku tog tela, osnivač i predsedavajući, američki predsednik Donald Tramp. On je rekao da je devet zemalja članica Odbora obećalo novčana sredstva, a pet slanje svojih mirovnih trupa. Među njima je i Albanija, ali i tzv. država Kosovo, koje nije član ni Ujedinjenih nacija, ni Evropske unije, niti NATO-a, a još uvek je zvanično i teritorija pod međunarodnom upravom.

Nakon povratka Vjose Osmani iz Vašingtona, gde je učestvovala na sastanku Odbora za mir, iz njenog kabineta je saopšteno da je “Republika Kosovo uzdignuta na međunarodnoj sceni i afirmisana kao država u službi globalnog mira i bezbednosti”.

Iako parlament još uvek nije odobrio ni članstvo u Odboru za mir, za odlazak u Gazu već su počele pripreme pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga, koje nisu ni zvanična vojska. Učešće u mirovnoj misiji podržava vlast i deo eksperata.

“Bili smo korisnici međunarodnih snaga 1999. godine, tako da sada i mi želimo da doprinesemo. Ako bismo pojednostavili ovu situaciju, vraćajući se na ‘99. godinu, pored KFOR-a, postojao je i Unmik. Sada postoji neka vrsta sličnosti sa Gazom. Ako šaljete vojnike, želite da budete učesnik u političkom donošenju odluka”, izjavio je Aljbin Kurti.

Credit: SAUL LOEB / AFP / Profimedia

"Kosovo treba da je u istoj liniji u spoljnoj politici sa SAD... Ako se stvori neko novo međunarodno telo gde je Kosovo član od početka i gde se tretira ravnopravno kao i sve ostale druge države, u striktno pragmatičnom političkom smislu, to je dobar i to je logičan potez", izjavio je za Euronews Srbija Ljeart Hodža, urednik ATV-a.

Kako je rekao šef Međunarodnih stabilizacionih snaga, general Džasper Džefers, planirano je da u Gazi bude raspoređeno 12.000 policajaca i 20.000 vojnika. Koliko tačno iz. samoproglašenog Kosova i iz Albanije, koja je takođe obećala svoje trupe, nije poznato. Koliko su Kosovske bezbednosne snage, sposobne za takvu misiju, različito se komentariše.

"Najnovija odluka prištinskih vlasti jeste zapravo, ništa do drugo do jedan marketinški potez i želja aktuelne vlasti i aktulnih političkih elita koje su na vlasti, da skrenu pažnju kod trenutne administracije u Vašingtonu. Pitanje je, čak i da određeni broj pripadnika KBS-a ode na Bliski Istok, koliki će taj broj zaista biti i koliki će biti njihov realan uticaj i doprinos mirovnom procesu", rekao je za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Gudžić.

Euronews/Anđelka Ćup

"Što se KBS i angažmana u Gazi tiče, mislim da treba tu mnogo detalja da bude jasno, ali svi znamo da su do sada bili u nekim međunarodnim misijama, uglavnom sa Nacionalnom gardom Ajove, države unutar SAD i nije bilo nekih većih problema oko toga", dodaje Hodža.

Za Srbe je učešće samoproglašenog Kosova u mirovnoj misiji ismevanje važeće Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija. 

"Mi živimo u jednom paradoksu kosovskom, gde imamo sa jedne strane Kosovo koje želi da bude deo mirovnih inicijativa, a sa druge strane imamo par stotina hiljada Srba koji su još ‘99. proterani, koji se nisu vratili, kojima vlast u Prištini nije mogla da obezbedi siguran i miran povratak, a želi da širi negde mir u drugim delovima sveta koji su pogođeni ratom", ističe Gudžić.

Deo javnosti, kako na Kosovu i Metohiji, tako i u Albaniji, smatra da je učešće njihovih građana u mirovnoj misiji u Gazi, mešanje u sukob koji ih se ne tiče, kako je u svom autorskom tekstu napisao novinar Adri Nurelari. On je dodao i da se pokreće pitanje kolika je ljudska, diplomatska, moralna i ekonomska cena učešća vojnika sa Kosova i iz Albanije u jednom od najopasnijih sukoba u svetu. Nurelari se zapitao: ko plaća račun za ovu, kako ju je nazvao, vojnu avanturu?

Bećirović: Pokušaj Vjose Osmani da osigura još jedan mandat

Ova inicijativa, koja dolazi u trenutku sve jačeg savezništva između tzv. države Kosovo, Hrvatske i Albanije, nameće dileme o de fakto priznanju KBS-a kao vojne sile, s obzirom na prigušene reakcije tradicionalnih partnera Srbije. Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta IFIMES, u razgovoru za Euronews, detaljno je analizirao složene političke, pravne i bezbednosne aspekte ove situacije.

Bećirović naglašava da eventualno slanje vojnika sa Kosova i Metohije u Gazu "otvara niz kompleksnih političkih, pravnih i bezbednosnih pitanja, koja nadilaze samo operativnu dimenziju i stavljaju u širi kontekst regionalnih i globalnih odnosa". Posebno ističe da se Priština i dalje nalazi pod stalnim međunarodnim bezbednosnim okvirom KFOR-a, misije NATO-a, te da bi svako angažovanje KBS-a izvan teritorije Kosova imalo snažan simbolički i politički efekat. To je, kako objašnjava, posebno značajno imajući u vidu da status samoproglašenog Kosova još uvek nije univerzalno priznat, što uključuje i protivljenje Srbije.

Direktor IFIMES-a smatra da je ideja o angažovanju KBS-a delom i pokušaj odlazeće predsednice tzv. države Kosovo Vjose Osmani da osigura još jedan mandat. On je istakao da je Osmani "pokušala da se približi američkim zvaničnicima, uključujući predsednika Trampa i druge, u cilju dobijanja podrške za reizbor".

Međutim, Bećirović izražava sumnju da će Samoopredeljenje i premijer Kurti podržati njen reizbor, s obzirom na, kako navodi, njeno neinkluzivno vođenje i diskriminaciju prema određenim zajednicama. Prema Bećiroviću, njeno pristupanje Odboru za mir desilo se bez saglasnosti vlade i još uvek nije potvrđeno od strane parlamenta, što ovo pitanje čini vrlo otvorenim.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Plan Odbora za mir predviđa učešće snaga iz zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, kao što su Kazahstan, Maroko i Indonezija. Postavlja se pitanje kako bi takve snage sarađivale u vojnom aspektu na teritoriji Gaze, s obzirom na to da ne priznaju jedna drugu kao državu. Bećirović objašnjava da problem nije samo u pitanju Kosova, već u legitimnosti samog Odbora za mir.

"Postoji sistem Ujedinjenih nacija, postoji Savet bezbednosti, i Poveljom Ujedinjenih nacija Savet bezbednosti je jedini koji može slati legalne mirovne snage bilo gde, pa uključujući na teritoriju Gaze", decidno navodi Bećirović.

On "Odbor za mir" naziva "ad hoc, kvazi telom" koje pokušava da uspostavi paralelu sa Savetom bezbednosti. Činjenica da je Evropska unija prisustvovala sastanku Odbora za mir samo u svojstvu posmatrača, govori u prilog tome da je ova inicijativa u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Bećirović naglašava da je međunarodno pravo izuzetno važno, posebno za male i srednje države. Iako je Srbija na neki način bila "žrtva tog međunarodnog prava", odustajanje od njega bilo bi "debakl za svaku zemlju, odnosno katastrofa".

On takođe podseća da Priština nema vojsku u punom smislu reči, te da bi za njeno formiranje bila potrebna dvotrećinska većina glasova manjinskih zajednica, što trenutno nije slučaj. Samim tim, navodi Bećirović, učešće KBS-a u ovakvoj misiji krši međunarodno pravo, na šta su upozorili i brojni stručnjaci i institucije. Posebno kritikuje ideju da predsednik Tramp bude doživotno izabran za predsednika Odbora za mir, navodeći da nas te doživotne funkcije "podsećaju na neka davna vremena, a to su ti totalitaristički režimi".

Tanjug AP/Gian Ehrenzeller/Keystone via AP

Uloga Odbora za mir u pozivanju KBS-a tumači se kao pokušaj stvaranja percepcije da ovo telo ima veće ingerencije od Ujedinjenih nacija. Međutim, Bećirović smatra da taj pokušaj neće uspeti. On upozorava da bi slanje vojnika sa Kosova u Gazu, bez jasnog mandata Ujedinjenih nacija ili šire međunarodne koalicije, moglo biti protumačeno kao jednostrano svrstavanje u izuzetno osetljivom bliskoistočnom sukobu. To bi, zaključuje, "moglo imati implikacije ne samo na bezbednost Kosova, već i na unutrašnju stabilnost Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i same Srbije", s obzirom na duboke podele u ovim društvima kada su u pitanju percepcije bliskoistočnih kriza.

Bećirović na kraju ističe da Balkan ne sme postati "refleksna zona globalnih konflikata", jer je region već opterećen nerešenim pitanjima iz devedesetih godina i osetljivim međuetničkim odnosima.

Umesto izvoza bezbednosnih kapaciteta u Gazu, prioritet bi trebalo da ostane jačanje regionalne stabilnosti, dijalog između Beograda i Prištine, te ubrzanje evropskih integracija.