Odbaci kravatu, manje vozi i radi od kuće: Kako svet reaguje na energetsku krizu zbog rata u Iranu
Komentari
02/04/2026
-16:55
Smanjene zalihe goriva i nagli rast cena primoravaju zemlje širom sveta da ponovo koriste ugalj, racionalizuju gorivo, skraćuju radne nedelje i savetuju građane da ostanu kod kuće.
Zalihe fosilnih goriva su opale nakon što je rat protiv Irana doveo do zatvaranja Ormuskog moreuza, ključne rute za transport nafte i gasa morskim putem. Ovaj manjak podstakao je hitne mere dok vlade pokušavaju da zaustave rast troškova koji su doveli ekonomije u haos.
Međunarodna agencija za energiju (IEA), čije su članice pokušale da smire tržišta puštanjem 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi prošlog meseca, pozvala je na mere poput ređeg letenja i sporije vožnje.
A kako zapravo svet reaguje dok se naftna kriza izazvana ratom protiv Irana produbljuje?
Sjedinjene Američke Države
SAD, koje su zajedno sa Izraelom bombardovale Iran krajem februara, zapretile su novim udarima na iransku naftnu infrastrukturu, što bi moglo produžiti rat i dodatno povećati cene goriva. U utorak je Donald Tramp kritikovao saveznike koji se nisu pridružili kampanji - uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku - poručivši im da prvo kupuju od SAD, a zatim "idu da sami nabave svoju naftu" iz Zaliva.
Savezna vlada nije preduzela korake za povećanje subvencija niti za podršku domaćinstvima koja se bore sa plaćanjem računa, ali je nastavila svoju politiku "buši, dušo, buši" širenja proizvodnje fosilnih goriva uz blokiranje projekata obnovljivih izvora energije. Prošle nedelje, Trampova administracija je objavila da će francuskoj kompaniji "TotalEnergies" isplatiti milijardu dolara iz sredstava poreskih obveznika kako bi odustala od planova za izgradnju vetroparkova uz istočnu obalu SAD i umesto toga usmerila ulaganja u naftu i gas.
Markus van Offern (mvo)/imago stock&people/Profimedia
Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Novi Zeland i Kanada
Ujedinjeno Kraljevstvo je pozvalo građane da ostanu smireni dok cene goriva rastu, izbegavajući pozive na smanjenje potrošnje i ograničavajući svoje mere na finansijsku podršku ljudima koji koriste naftu za grejanje domova. Ministarka finansija, Rejčel Rivs, razmatra planove da obezbedi dodatna sredstva u fond kojim upravljaju lokalne vlasti kako bi se pomoglo najugroženijima tokom finansijskih kriza, ali je isključila univerzalnu pomoć kakva je postojala tokom prethodne energetske krize.
Povezane vesti
Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorila je vlade da ne uvode opšte subvencije kao odgovor na krizu i savetovala da pomoć usmere onima kojima je najpotrebnija. Novi Zeland je najavio nedeljne novčane isplate za skoro 150.000 porodica iz "stisnute srednje klase" kao deo paketa pomoći za gorivo.
Australija je uvela smanjenje akcize na gorivo od 50 odsto tokom tri meseca i predstavila nacionalni plan energetske bezbednosti. Na trenutnom nivou upozorenja, vozačima se preporučuje da "kupuju samo onoliko goriva koliko im je potrebno", uz poruku da će dobrovoljne odluke pomoći da se ublaže posledice rasta cena. Kanada je, s druge strane, odlučila da se ne meša kako bi ublažila rast cena.
Evropska unija
EU je pozvala na brži prelazak na čistu ekonomiju - zasnovanu pre svega na domaćim obnovljivim izvorima energije - iako neke njene članice usporavaju taj proces. Prošle nedelje, Italija je odložila svoj plan za ukidanje uglja za više od jedne decenije, dok je nemački kancelar Fridrih Merc razmatrao zadržavanje termoelektrana na ugalj u pogonu duže vreme i pozvao na ubrzanje izgradnje gasnih elektrana. Nekoliko vlada u EU najavilo je subvencije za gorivo i smanjenje poreza kako bi zaštitile potrošače od naglog rasta cena.
U sredu je Evropska komisija predložila ublažavanje svog glavnog sistema za određivanje cene ugljenika ukidanjem automatskog poništavanja viška dozvola iz rezervnog fonda. Takođe je obećala da će uvesti niže poreze na električnu energiju u odnosu na fosilna goriva, što bi smanjilo zavisnost od uvoza ubrzavanjem prelaska sa benzinskih automobila i gasnih kotlova.
Dan Jergensen, komesar EU za energetiku, pozvao je u utorak države članice da štede energiju u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za energiju (IEA). Većina zemalja okleva da uvede strože mere za smanjenje potražnje, ali Slovenija je počela da ograničava kupovinu goriva na pumpama, dok je Litvanija prepolovila cene domaćih voznih karata za naredna dva meseca.
Azija
Ugalj se ponovo vraća širom Azije, regiona koji je najteže pogođen energetskom krizom. Indija je naredila termoelektranama na ugalj da rade punim kapacitetom i izbegavaju planirane zastoje, dok Japan dozvoljava manje efikasnim elektranama na ugalj da se vrate na tržište električne energije. Južna Koreja je ukinula ograničenja na proizvodnju struje iz uglja i najavila odlaganje planiranog ukidanja. Bangladeš, Tajland i Filipini takođe povećavaju proizvodnju električne energije iz ovog najzagađujućeg fosilnog goriva.
Marco Simoncelli/AFP/Profimedia
Kina, druga najveća ekonomija na svetu, manje je izložena krizi u odnosu na svoje susede. Poslednjih godina značajno je povećala proizvodnju energije - iz fosilnih, nuklearnih i obnovljivih izvora - i izgradila velike strateške rezerve nafte. Njene državne rafinerije izbegavaju uvoz iranske sirove nafte iz straha od isključenja sa međunarodnih tržišta, ali nezavisne rafinerije nastavljaju da je prerađuju za domaću potrošnju, piše Gardijan.
Povezane vesti
Zemlje južne i jugoistočne Azije preduzele su najznačajnije korake za smanjenje potrošnje energije. Šri Lanka je uvela racionalizaciju goriva i četvorodnevnu radnu nedelju. Vijetnam je pozvao poslodavce da omoguće zaposlenima rad od kuće. Voditelji vesti na Tajlandu skinuli su sakoe u programu uživo, dok je vlada pozvala građane da manje koriste klima-uređaje i naložila zvaničnicima da nose košulje kratkih rukava bez kravata. Takođe je smanjila temperaturu u državnim kancelarijama na 26–27°C i pridružila se drugim zemljama regiona u pozivima da se manje vozi, više koristi javni prevoz i podstiče deljenje automobila.
AP Photo/Eranga Jayawardena
Afrika
Većina afričkih zemalja su neto uvoznici rafinisanih naftnih proizvoda, a veliki udeo poljoprivrednika na kontinentu čini ga posebno ranjivim na rast cena đubriva, koje su pogođene povećanim troškovima energije i smanjenim izvozom iz Zaliva.
Nekoliko zemalja uvelo je hitne mere kako bi se izborile sa šokom. U utorak je Južna Afrika smanjila dažbine na gorivo na period od mesec dana. Tanzanija je prošlog meseca naložila svom ministarstvu energetike da ojača strateške rezerve goriva, a potom je uvela i novo ograničenje cene benzina u Dar es Salamu. Etiopija je uvela posebnu subvenciju za gorivo, dok Zimbabve planira da poveća udeo etanola u gorivu. Južni Sudan je počeo da racionalizuje električnu energiju u glavnom gradu Džubi, dok je Mauricijus ograničio upotrebu električne energije iz mreže za neesencijalne potrebe.
Povezane vesti
Južna Amerika
Širom Južne Amerike, koja ima dugu tradiciju državnih subvencija za gorivo, desničarske vlade uglavnom su odolele pozivima da obuzdaju rast cena. Novi predsednik Čilea, Hose Antonio Kast, povećao je cene goriva samo nekoliko nedelja nakon stupanja na dužnost kako bi ih uskladio sa globalnim cenama. Vlada je najavila mere za ublažavanje posledica, poput zamrzavanja cena javnog prevoza do kraja godine.
U sredu je vlada Argentine odložila planirano povećanje poreza na tečna goriva i ugljen-dioksid. Ovaj potez dolazi nekoliko dana nakon što je administracija Havijera Mileija, predsednika koji negira klimatske promene, saopštila da će dozvoliti domaćim kompanijama da dobrovoljno mešaju do 15 odsto etanola u benzin.
Brazil je, u međuvremenu, delimično zaštićen od cenovnih šokova zahvaljujući velikom broju vozila koja mogu da koriste bilo koju kombinaciju etanola i benzina. Vozači mogu da pune rezervoare etanolom dobijenim iz domaće šećerne trske, umesto da zavise od uvoznog fosilnog goriva.
Komentari (0)