Smanjenje akciza na gorivo: Koliko će Srbija platiti i da li sledi rebalans budžeta?

Kako bi kontrolisala cenu goriva, država je smanjila akcize za 60 odsto. Ova mera nije prošla bez posledica - državna kasa je na mesečnom nivou u minusu za 103 miliona evra, što godišnje može da dostigne 1,2 milijarde evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije naglasio da se sa ovom merom može izdržati šest meseci. Najefikasniji način da se kriza prevaziđe, kako za Srbiju, tako i za ceo svet, jeste brzi prestanak rata na Bliskom istoku.

Postavlja se pitanje kako zakrpiti ovu veliku rupu u budžetu, da li će biti potrebno pribegavanje rebalansu ili odustajanje od nekih investicija, i postoje li još neki modeli koji bi mogli da ublaže efekte krize? Sagovornici Euronews Srbija upozoravaju da smanjenje akciza privremeno olakšava cene goriva, ali stvara veliki manjak u budžetu koji će zahtevati rebalans ili odlaganje nekih investicija.

Smanjenje akciza sa 20 na 60 odsto, po rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljka Mijuškovića, predstavlja set nepopularnih mera koje direktno ne pogađaju građane, već negativno utiču na prihode budžeta.

"Ne postoji slobodan ručak u ekonomiji. Rasterećujete budžet građana tako što smanjujete akcize, omogućavajući da gorivo na pumpama ostane dostupno po prihvatljivim cenama i da amortizujete cenovni udar. Trenutno je efekat više psihološki nego stvarno zbog nestašica, jer smo dovoljno snabdeveni", rekao je Mijušković.

On dodaje da će, ukoliko mera potraje duže od šest meseci, biti neophodno dodatno zaduživanje ili odricanje od dela investicija.

Euronews Srbija

"Moramo voditi računa ukoliko pribegnemo dodatnom zaduživanju, jer to utiče na javni dug. Alternativa je usporavanje određenih investicija, ali to dolazi u osetljivom trenutku razvoja Srbije, posebno imajući u vidu EXPO 2027 i druge infrastrukturne projekte", naveo je.

Makroekonomista iz Privredne komore Srbije Bojan Stanić rekao je da je budžetom za 2026. godinu predviđen je deficit od 2,9 odsto BDP-a, što je u okviru mastriških pravila Evropske unije.

"Javni dug je na oko 42–43 odsto BDP-a, što znači da su naše finansije stabilne i da postoji prostor da se izdrži trenutna kriza", objašnjava Stanić.

On upozorava, međutim, da Srbija zavisi od spoljnih faktora.

"Ako se u svetu poremete kamatne stope ili monetarna politika, to utiče na troškove zaduživanja i indirektno na budžet. ECB i FED su završili sa spuštanjem kamatnih stopa, a moguće je blago podizanje ukoliko kriza potraje. To znači veće troškove zaduživanja i uticaj na inflaciju u Srbiji", dodao je.

Euronews Srbija

Uticaj na inflaciju i građane

Mijušković ističe da reperkusije na građane neće biti direktne.

"Delom se može desiti usporavanje investicija, ali u realnom scenariju ne očekujem drastične posledice. Kriza ide ka fazi smirivanja, a pregovori u svetu daju nadu da neće doći do daljih šokova", rekao je.

Stanić dodaje: "Posledice po naftno tržište osećale bi se do kraja godine, čak i da rat u Iranu stane danas. Ali situacija u Srbiji je stabilna, nema nestašica ni paničnog kupovanja goriva, što nas izdvaja od mnogih evropskih zemalja."

Koje investicije ne smeju da trpe?

Mijušković naglašava da ne smeju da trpe kapitalni projekti poput EXPO 2027, infrastrukturni projekti, širenje drumske i železničke mreže, niti socijalna davanja i plata i penzija. To su, ističe, prioriteti za dalji razvoj i privlačenje stranih investicija.

"Ostali sekundarni projekti mogu biti usporeni. Na primer, manja postrojenja ili objekti koji nisu strateški važni mogu čekati. Važno je da se u ovom osetljivom periodu sa pažnjom vodi fiskalna politika", dodaje Mijušković.

Stanić podseća da su kratkoročne mere, poput korišćenja budžetskih rezervi, moguće, ali ne dugoročno rešenje.

"Integracija Srbije u evropske ekonomske tokove je ključna. Energetska bezbednost, ekologija i jedinstveno tržište povećavaju poverenje investitora. Primer Hrvatske pokazuje koliko dodatna integracija utiče na kreditni rejting i ekonomsku stabilnost", naveo je.

Kaže i da bz obzira na pritisak na budžet i moguće povećanje deficita, "naše finansije su stabilne, a razlozi za dodatne troškove su spoljašnji šokovi, ne unutrašnje slabosti".

Na pitanje o mogućem rebalansu budžeta Stanić ističe da to nije ništa neobično i da je jednostavna izmena zakona o budžetu ekonomskoj realnosti tokom godine.

"Rebalans nije nikakav bauk, to se dešavalo i u mnogo manje kompleksnim okolnostima. Cilj je da se očuvaju pozitivni trendovi rasta BDP-a i realnog rasta zarada, kako bi se unapredila kupovna moć građana i prevazišle rastuće cene. Važno je i da investicije nastave, kako bismo održali stabilne javne finansije i privukli nove investitore", naglasio je Stanić.

Mijušković je dodao da država može da računa i na nove prihode, poput legalizacije objekata, što bi donelo značajan prihod u budžet.

"Najbolje bi bilo da sukob traje što kraće, kako bi se smanjile neophodne rezove i građani ih najmanje osetili. Ovo bi uglavnom značilo privremeno usporavanje nekih investicija i projekata, a ne direktan uticaj na njihove svakodnevne troškove", objasnio je Mijušković.

Detaljnije pogledajte u videu iznad teksta.