Iran pred "obrnutom revolucijom": Zašto SAD i Izrael ne napadaju regularnu iransku vojsku?

Dok rakete SAD i Izraela besomučno udaraju po bazama elitne Iranske revolucionarne garde (IRGC) i milicija Basidž, a njihovo vođstvo se "proređuje" iz dana u dan, čudna, gotovo nelogična tišina vlada u kampovima regularne iranske vojske, poznate kao Arteš. Ova neobična asimetrija u napadima, kako analiziraju zapadni obaveštajni izvori i mediji, nije slučajna, već je deo sofisticirane strategije "kontrolisanog kolapsa" koja bi Iran mogla da dovede do "nove iranske revolucije", ali ovoga puta u obrnutom smeru.

Razorni vojni udari poslednjih dana, ističu analitičari, pružaju "čist pogled" na prave ciljeve američkih i izraelskih faktora. Vašington, naime, ne gađa slepo, već primenjuje "hiruršku logiku razdvajanja" između "pretorijanaca" teokratskog režima – IRGC-a i Basidža, i konvencionalne vojske (Arteš). Namerno gađanje prvih i gotovo potpuno ignorisanje drugih predstavlja ključ za razumevanje plana za promenu režima bez masovne kopnene invazije.

Istorijski raskol kao Ahilova peta Teherana

Da bi se razumelo zašto SAD biraju ovu strategiju, neophodno je vratiti se u burnu 1979. godinu i Islamsku revoluciju. Nakon pada šaha, ajatolah Homeini suočio se sa dilemom: nije mogao da veruje regularnoj vojsci (Arteš), koja je bila obučavana od strane Amerikanaca i lojalna monarhu. Umesto da je raspusti ili pokuša da je "potčini", Homeini je doneo stratešku odluku da stvori paralelnu snagu – Iransku revolucionarnu gardu (IRGC), sa ciljem zaštite islamskog poretka od unutrašnjih neprijatelja i potencijalnih pučeva. Ova "dvostruka struktura" stvorila je trajno nepoverenje i rivalstvo unutar iranskih oružanih snaga.

Arteš, konvencionalna vojska Irana, bila je ograničena na odbranu granica zemlje, dok je IRGC evoluirao u "državu u državi". Danas, IRGC kontroliše ogromne delove iranske ekonomije, ključni raketni program i sprovodi spoljne operacije kroz svoje jedinice, poput snaga Kuds. Ovo istorijsko rivalstvo, naglašavaju analitičari, danas možda predstavlja "Ahilovu petu" Teherana, koju Vašington nastoji da iskoristi do maksimuma.

Konflikt između dve vojne organizacije nije ostao samo istorijski, već je institucionalizovan i održavan preklapajućim ustavnim ovlašćenjima. Prema članu 143 Ustava Irana, Arteš je "odgovoran za očuvanje nezavisnosti i teritorijalnog integriteta zemlje, kao i poretka Islamske Republike". S druge strane, član 150 naglašava da IRGC mora "biti sačuvan kako bi mogao da nastavi svoju ulogu u očuvanju Revolucije i njenih dostignuća... u bratskoj saradnji sa drugim granama oružanih snaga". Ova podela uloga, koja bi trebalo da obezbedi stabilnost, sada je postala potencijalna pukotina koju Zapad nastoji da produbi.

Na meti IRGC, Basidž i Policija

AP/Iranian Revolutionary Guard's Ground Force

Nedavni napadi Sjedinjenih Država i Izraela fokusirali su se sa apsolutnom preciznošću na tri ključna stuba iranskog režima:

Iranska revolucionarna garda (IRGC): Glavni cilj udara. Sa snagom od 190.000 aktivnih pripadnika, IRGC kontroliše dronove i rakete koje prete regionu, i vrši ogroman uticaj – ili čak potpunu kontrolu nad "savezničkim" organizacijama na Bliskom istoku (poput Hezbolaha u Libanu, iračkog Hezbolaha i drugih). Pored svoje vojne uloge, Revolucionarna garda kontroliše ogroman deo ekonomskog života Irana, obezbeđujući resurse za svoje snage kroz brojne kompanije i infrastrukturu u zemlji. Napadi su ciljali njihovo komandovanje, pomorske baze i ekonomske resurse, sa namerom da parališu njihovu sposobnost finansiranja proksi snaga.

Basidž (paramilitarna milicija): Sa najmanje 600.000 spremnih članova, Basidž je "duga ruka" unutrašnje represije. Osnovana je 1979. godine od strane ajatolaha Homeinija kao paravojna dobrovoljačka organizacija sa ciljem odbrane islamskog režima. Vremenom se razvila u jednu od glavnih snaga kontrole i represije u Iranu. Od svojih prvih godina, Basidž je učestvovala u ratnim operacijama, posebno u ratu Irana i Iraka, i postala je poznata po masovnim napadima sa često visokim žrtvama. Danas, organizacija deluje u gotovo svim gradovima – njeni članovi su organizovani čak i po profesionalnoj delatnosti, i predstavljaju ključno sredstvo za sprovođenje islamskog zakona i suzbijanje svakog suprotnog mišljenja. SAD udaraju na njihove centre za mobilizaciju i komunikacije kako bi sprečile represiju demonstracija koje se očekuju u iranskim gradovima u okviru potencijalne pobune.

Policija (NAJA/LEC): Povećanje budžeta za 84 odsto u 2026. godini, namenjenog za nabavku opreme za suzbijanje nereda, kao i njena uloga u gušenju poslednjeg talasa protesta, učinili su je direktnom metom. Neutralizacija specijalnih jedinica NAJA "uklanja režimu prvu liniju odbrane" od pobunjenih građana, na koje, kako se čini, računa Donald Tramp kako bi izbegao "večiti rat" na stranom tlu.

Zaštita Arteša: "Garant sutrašnjice"

Tanjug/Vahid Salemi

Istovremeno, regularna vojska (Arteš) ostaje gotovo netaknuta. Sa 420.000 vojnika, Arteš se smatra "nacionalnom", a ne "ideološkom" snagom. Američka strategija verovatno računa na to da se oficiri Arteša osećaju marginalizovano. Dok IRGC upravlja milijardama, budžet Arteša za 2026. godinu ograničen je na skromnih 0,67 milijardi dolara, što je otprilike samo petina sredstava koja su dodeljena "Gardistima", prenosi Newsbomb.

Vašington šalje jasnu poruku Artešu: "Ako vojska odbije da puca na narod i ostane u kasarnama, biće garant sutrašnjeg dana". Cilj je stvoriti vakuum moći u kojem će IRGC biti previše oslabljen da kontroliše zemlju, a Arteš će biti jedina organizovana snaga sposobna da spreči haos, ali bez zaštite ajatolaha.

Ekonomska dimenzija igra ključnu ulogu u ovoj strategiji. U 2026. godini, ukupan odbrambeni budžet Irana skočio je na 15 milijardi dolara (uključujući skrivena sredstva), što je povećanje od 145 odsto u odnosu na 2025. godinu. Međutim, ogroman deo (oko 37-45 odsto) usmerava se isključivo na IRGC i unutrašnju bezbednost.

IRGC nije samo vojska - to je ekonomski kolos sa godišnjim prometom od 30-50 milijardi dolara od svojih poslova. Napadima na ove poslove, SAD uskraćuju režimu mogućnost da plaća plate svojim represivnim snagama. U zemlji sa inflacijom od 50 odsto, ekonomsko iscrpljivanje pripadnika Basidža i Policije smatra se najkraćim putem ka njihovom distanciranju od režima.

Put ka pobuni - obrnuta revolucija

Strategija SAD i Izraela za 2026. godinu, kako se čini, zasniva se na vrlo specifičnoj pretpostavci: da će spoljni vojni pritisak delovati kao katalizator za unutrašnji kolaps. Udaranjem po vođstvu (kao što se desilo 28. februara sa smrću vodećih komandanata IRGC-a) i ostavljanjem regularne vojske kao alternative, Zapad priprema teren za "trenutak iranske revolucije iz 1979." u obrnutom smeru.

Ako Revolucionarna garda izgubi kontrolu nad ulicama zbog udara na njihove komunikacije i lance snabdevanja, i ako Arteš odbije da im pomogne, režim će se naći pred svojim krajem. Ili će biti prinuđen na veliki "kompromis" sa Zapadom.