"Da je rat put ka miru": Emisija Despot Stefan o krizi na Bliskom istoku i Nobelovoj nagradi za Donalda Trampa

U najnovijem izdanju emisije Despot Stefan, koju uređuju i vode Despot Kovačević i Stefan Surlić, otvorena je tema koja poslednjih nedelja dominira globalnom javnošću – eskalacija sukoba na Bliskom istoku i uloga Sjedinjenih Američkih Država u napadu na Iran. 

Polazna teza bila je provokativna: da li je rat postao put ka miru, i može li se politika sile nagraditi Nobelovom nagradom?

Profesor Fakulteta političkih nauka Despot Kovačević podsetio je da je krilatica „rat za mir“ iz devedesetih danas dobila novu aktuelnost, jer se slična formulacija može čuti i od aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.

"Donald Tramp je dobio Nobelovu nagradu za mir – makar simbolično, kada mu je delegacija iz Venecuele poklonila nagradu. Tada je rekao da, pošto mu Nobelov komitet nije dao priznanje, više ne mora da razmišlja o miru. I od tada, rekao bih, zaista ne razmišlja o miru", naveo je Kovačević.

On ocenjuje da su očekivanja da Tramp neće započinjati ratove i da će ekonomija biti u prvom planu – izneverena. 

"Nekome je rat možda i najisplativija investicija", rekao je, dodajući da napad na Iran nije došao iznenada, već je bio nagovešten kroz ranije izraelsko-iranske sukobe koji su, kako je ocenio, bili svojevrsna "pokazna vežba".

Euronews Srbija

Govoreći o Nobelovoj nagradi za mir, Kovačević je istakao da je to priznanje izgubilo deo prestiža i legitimiteta. Podsetio je da je Barak Obama dobio nagradu, iako je tokom mandata pojačao američko prisustvo u Avganistanu i učestvovao u vojnim intervencijama. Slično je, kaže, bilo i sa istorijskim ličnostima poput Vudroa Vilsona i Teodora Ruzvelta, ali u drugačijem međunarodnom kontekstu. 

"Danas su kriterijumi drugačiji i očigledno fleksibilniji. U takvim okolnostima, Donald Tramp može dobiti Nobelovu nagradu za mir, ali pitanje je šta ta nagrada više zaista znači", ocenio je Kovačević.

Da li napad na Iran ima ikakvu perspektivu mira

Docent FPN-a Stefan Surlić ukazao je na to da Tramp očigledno žudi za tim priznanjem i da često sebe predstavlja kao mirotvorca, čak i u situacijama gde su konflikti upitni ili preuveličani. 

"Često ponavlja da je sprečio rat između Srbije i Kosova, pominjao je i druge primere. Stvara famu o sebi kao globalnom mirotvorcu, čak i tamo gde realno nije rešio sukobe", rekao je Surlić.

Centralno pitanje emisije bilo je da li napad na Iran ima ikakvu perspektivu mira. Kovačević smatra da je reč o velikom udaru koji neće u potpunosti poraziti Iran kao civilizaciju i državu, ali će ga trajno oslabiti. 

"Iran je velika zemlja i neće nestati, ali može biti dovoljno razrušen da više ne bude sila kakva je bio. Nakon toga sledi pokušaj unutrašnje destabilizacije i promene režima", ocenio je.

Istovremeno, upozorio je na masovnu kontaminaciju informacija. 

"Veći deo onoga što vidimo na društvenim mrežama nije istina. Snimci, narativi, dodatni opisi – sve to zahteva proveru. Javnost više nema jasne informacije sa terena", rekao je Kovačević, naglašavajući da u takvoj atmosferi postaje gotovo nemoguće racionalno formirati stav.

Surlić je situaciju opisao kao podelu na „dve navijačke grupe“. Jedna smatra da je obračun sa autoritarnim iranskim režimom nužan, podsećajući na hiljade ubijenih tokom protesta od 1979. godine do danas. Druga, pak, ukazuje na kršenje međunarodnog prava i kontinuitet američke spoljne politike koja, bez obzira na administraciju, zadržava logiku „svetskog policajca“.

„Postavlja se pitanje – šta je važnije: ljudska prava ili međunarodni poredak?“, naveo je Kovačević, dodajući da su i iranski režim i američka intervencija duboko problematični. 

"Ne mogu da navijam ni za jednu stranu. Motivi za napad nisu demokratski, već predstavljaju demonstraciju gole sile", ukazao je Kovačević.

Euronews Srbija

U tom kontekstu, sagovornici su se osvrnuli i na poziciju Evropske unije, koja je, prema njihovoj oceni, reagovala mlako i bez jasnog opredeljenja. Dok Surlić smatra da takav pristup deluje nemoćno i potvrđuje zavisnost Evrope od Vašingtona, Kovačević ocenjuje da je možda reč o pokušaju moralne distance.

"Možda Evropa pokazuje slabost, ali možda pokazuje i izvesnu moralnu uzdržanost, jer ne želi da učestvuje u ovome", rekao je.

Surlić je, međutim, izrazio skepticizam prema krajnjem ishodu intervencije. Prema njegovim rečima, ne postoji jasan plan šta dolazi nakon vojnog udara. Postoji mogućnost jačanja radikalnijih struja unutar Revolucionarne garde, kao i scenario u kojem bi SAD postigle dogovor sa još tvrđim strukturama vlasti u Iranu, slično modelu koji, prema njegovim rečima, podseća na odnose sa venecuelanskim režimom.

"Veliko je kockanje u pitanju. Niko ne garantuje promenu režima. Možemo dobiti još radikalniju vlast ili novi talas destabilizacije regiona", upozorio je Surlić.

Emisija je, tako, otvorila šire pitanje – da li je savremeni međunarodni poredak u fazi u kojoj se nagrađuje sila, a mir postaje retorička figura? I da li Nobelova nagrada za mir danas ima istu težinu kao nekada, ili je postala deo političkog marketinga globalnih lidera? Ako je rat put ka miru – onda je taj put duboko problematičan. 

"I jedni i drugi čine zločine prema narodu Irana. Ako ćemo biti na strani naroda, onda ne možemo navijati ni za koga, već samo za to da se sukob što pre zaustavi", rekao je Kovačević.

Kompletnu emisiju Despot Stefan pogledajte u video prilogu.