Amerika je "kralj nafte" u celom svetu: Zašto onda rat u Iranu podiže cene goriva

Sjedinjene Američke Države proizvode više nafte nego bilo koja zemlja u istoriji planete. Ipak, rat sa Iranom je podigao cenu benzina za 20 centi po galonu, odnosno za 7% za samo nekoliko dana. Zašto?

Bez obzira na to koliko sirove nafte Sjedinjene Države proizvedu u zemlji, nafta se prodaje na globalnom tržištu – tržištu koje je Donald Tramp upravo uzdrmao.

Bez velike domaće proizvodnje sirove nafte u Sjedinjenim Državama, Amerikanci bi već mogli da plaćaju 4 ili čak 5 dolara po galonu benzina. Međutim, Sjedinjene Države izvoze skoro trećinu nafte koju proizvedu, a uvoze skoro trećinu nafte koju potroše, prema podacima Američke uprave za energetske informacije (EIA).

To je zato što SAD proizvode posebnu vrstu sirove nafte koja je dobra za proizvodnju benzina, ali je loša za druge naftne derivate kao što su dizel, kerozin i druga lož ulja. Zbog toga moraju da uvoze te proizvode ili težu sirovu naftu iz drugih delova sveta.

Događaji ove nedelje pokazuju da cene na američkim benzinskim pumpama ne određuju samo domaća naftna polja u Teksasu, Novom Meksiku i širom Sjedinjenih Država, već i trgovci koji posmatraju ponudu i potražnju širom planete i ulažu opklade o tome šta će se sledeće desiti.

Tanjug/ AP Photo/Jacquelyn Martin

Trenutno su ti trgovci uznemireni onim što vide: faktičko zatvaranje Ormuskog moreuza, ključnog plovnog puta uz obalu Irana na koji se proizvođači nafte iz Persijskog zaliva oslanjaju da bi svoju sirovu naftu dopremili do ostatka sveta.

Ako se ovaj rat uskoro ne završi, Amerikanci će verovatno plaćati mnogo više za benzin, bez obzira na to koliko se nafte proizvodi u zemlji.

Kako je došlo do naftnog buma u SAD

Naftni bum u Sjedinjenim Državama sprečio je veći rast cena, kako ove nedelje, tako i tokom drugih nedavnih potresa na tržištu, poput sankcija ruskoj nafti nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, CNN.

"Pojava Sjedinjenih Država kao naftne sile svakako je ublažila geopolitičke skokove cena“, rekao je Robert Džoger, stručnjak za robna tržišta u kompaniji Mizuho Securities. "Može se s pravom pretpostaviti da bi cene benzina bile znatno više nego što su sada.“

Sjedinjene Države su veliki proizvođač nafte još od 19. veka, ali tek početkom ovog veka u toj zemlji je započeo pravi naftni bum. On je pokrenut sve većom upotrebom metode "frakinga“ (hidrauličkog lomljenja stena).

Igor Zarembo / Sputnik / Profimedia

Fraking je proces ubrizgavanja vode duboko u zemlju kako bi se oslobodila nafta zarobljena u škriljčevitim formacijama u državama širom centralnog dela zemlje. Ovaj proces se koristi u celom američkom naftnom regionu, od Teksasa do Severne Dakote, i od Vajominga na istok do Pensilvanije.

Fraking postoji više od jednog veka, ali je komercijalno postao isplativ tek u poslednje dve decenije, zahvaljujući višim cenama nafte i geolozima koji su otkrili koliko nafte je zarobljeno u škriljčevitim formacijama.

Naftni bum izazvan frakingom počeo je 2009. godine, prvoj godini rasta nakon decenije opadajuće proizvodnje. Do 2018. godine, proizvodnja je porasla dovoljno da Sjedinjene Države preuzmu prvo mesto u svetu, prestižući i Rusiju i Saudijsku Arabiju.

Do prošle godine, proizvodnja je porasla za 167% u odnosu na 2008. godinu, prema podacima federalnih vlasti. To je najveći period rasta u američkoj naftnoj industriji još od skoka proizvodnje tokom Drugog svetskog rata nakon Velike depresije.

Ormuski moreuz od vitalnog značaja

Cene gasa i nafte u Sjedinjenim Državama i dalje brzo rastu ove nedelje.

To je zato što trgovci čekaju znakove da će vitalni Hormuški moreuz, kroz koji prolazi 20% svetske nafte, ponovo biti otvoren i da će oštećena naftna infrastruktura bogatih saveznika SAD na Bliskom istoku brzo biti stavljena u funkciju.

Ako Ormuski moreuz "ne bude otvoren uskoro“, cene nafte će verovatno ići ka 100 dolara po barelu i više, što bi podiglo cene benzina ponovo iznad 4 dolara po galonu širom zemlje, prema rečima Boba MekNalija, predsednika kompanije Rapidan Energy Group.

"Još uvek imamo dug put pred sobom,“ rekao je MekNali, bivši energetski savetnik predsednika Džordža V. Buša, za CNN u utorak.

adrian arbib / Alamy / Profimedia

Prosečna maloprodajna cena benzina na američkim pumpama skočila je za 9 centi po galonu u utorak, nakon što je u ponedeljak porasla za 11 centi, to je najveći dnevni skok cena još od kada je uragan Katrina pogodio obalu Meksičkog zaliva 2005. godine.

Iran je, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (International Energy Agency), relativno skroman proizvođač nafte, sa proizvodnjom od oko 3,5 miliona barela dnevno u januaru.

Iran proizvodi više nafte nego Kuvajt (oko 2,6 miliona barela dnevno) ali manje od Iraka (oko 4,3 miliona barela dnevno), i znatno manje nego Rusija (oko 9,3 miliona) i Saudijska Arabija (oko 10,3 miliona barela dnevno).

Uprkos tome što posluje pod sankcijama, iranska nafta ipak stiže na svetska tržišta, naročito jer je veliki deo kupuju zemlje poput Kine. Prekid te isporuke primorava te zemlje da traže naftu negde drugde, što gura globalne cene nafte i goriva gore.

Trgovci su takođe zabrinuti zbog rizika po naftne objekte u zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Kuvajta i Saudijske Arabije, najvećeg svetskog izvoznika nafte.

Čak i kada se Ormuski moreuz ponovo otvori, ako su ti objekti u tim zemljama ozbiljno oštećeni, normalna proizvodnja će potrajati da se ponovo uspostavi.

Činjenica da saobraćaj kroz Ormuski moreuz ide gotovo puževim korakom ne samo da usporava snabdevanje sirovom naftom iz Bliskog istoka, već i puni skladišne rezervoare u regionu, prisiljavajući neke zemlje da smanje proizvodnju – baš u trenutku kada je najpotrebnija.

"Ako ne možete da stavite naftu u skladište, šta ćete sa njom uraditi?“ rekao je Endi Lipov, predsednik konsultantske firme Lipow Oil Associates.