Ruska podrška Iranu u sukobu: Obaveštajna pomoć, strateško partnerstvo i granice uključenosti

Rusija pruža Iranu obaveštajne podatke o lokacijama američkih vojnih objekata na Bliskom istoku, tvrdi Washington Post, pozivajući se na američke izvore. O tome da li to predstavlja direktno uključivanje Moskve u rat, razlikama u odnosu na munjevitu akciju u Venecueli, mogućnosti kopnene ofanzive, ulozi Kurda, posledicama odluke Predstavničkog doma SAD govorili su novinari i spoljnopolitički analitičari Borislav Korkodelović i Miroslav Stojanović.

Korkodelović ističe da Rusija i Iran imaju strateški sporazum, ali bez vojnih obaveza poput člana 5 NATO-a.

"Iran i Rusija su pre negde godinu dana sklopili sveobuhvatni sporazum o strateškom prijateljstvu. On ne predviđa vojne odredbe, ali vojne odredbe u smislu recimo onoga što postoji u NATO, takozvani član 5, koji takođe postoji u sporazumu među Rusijom i Severnom Korejom. Isto član 5 da u slučaju da jedna od strana potpisnica bude napadnuta, druga joj priskače u pomoć", kaže i dodaje:

"To ne postoji u ovom sporazumu iransko-ruskom, ali postoje sporazumi o vojnotehničkoj saradnji, o zajedničkim manevrima, o zajedničkoj saradnji industrija odbrane. Iranci su protekle četiri godine, naročito na početku, kad su Rusima manjkale neke vrste oružja, dosta pomagali Rusiju i predsednika Putina, naročito kad se tiče oko dronova, pa čak i nekih vrsta raketa", rekao je Korkodelović.

Euronews Srbija

Miroslav Stojanović dodaje da je pomoć ograničena i promišljena.

"Ja verujem naravno prvo da pomažu, ali vrlo obazrivo, ne žele da uđe u tu ratnu lavu. I vrlo promišljeno dozirati dokle može ta pomoć da ide, a ona je naravno sigurno prisutna, zato što jedna i druga država na neki način drže Iran Iran kao važnu zemlju. Kina snabdeva, pre svega, energentima. 98% iranske nafte ide u Kinu. Nju je veoma bitno tu ipak da ne dođe do nekog velikog sukoba, jer Kini ne odgovara ni jedan, recimo, rat većih razmera", kaže Stojanovića i dodaje:

"Rusija takođe ne želi da otvara bilo šta što bi značilo na neku vrstu drugog fronta. Previše je zaglavljena u ukrajinskom ratu“, rekao je Stojanović.

Razlike u odnosu na Venecuelu: Dugotrajni rat u odnosu na munjevitu akciju

Stojanović ističe da je sukob u Iranu daleko složeniji i dugotrajniji.

"Treba naravno razumeti da je Republikanska stranka Donalda Trampa, iako formalno on nije u njoj, ima većinu tamo, oni su štitili svog predsednika i rezolucija nije izlagasana. Problem za Trampa je to što je to rat koji je krajnje nepopularan u Americi. Svega jedan četvrtina Amerikanaca ga odobrava. Čak i među republikancima postoji frustracija jer ne znaju šta je cilja", rekao je Stojanović.

Euronews Srbija

Korkodelović upoređuje sa iračko-iranskim ratom.

"Miško i ja se dobro sećamo iračkog rata koji je trajao osam godina. I trajao bi još duže da ondašnji vrhovni vođa iranski Ajatolah Homeini nije rekao onu čuvenu rečenicu: 'Prinuđen sam da popijem ovu čašu otrova' - kad je morao pritisnut od svojih saradnika da pristane na taj sporazum sa prekidom borbi koje su koštale negde skoro milion ljudi, od toga bar dve trećine Iranaca", objašnjava Korkodelović i dodaje:

"U tom ratu je recimo Iran bio praktično oslonjen samo na Severnu Koreju. Drugu pomoć skoro da nije imao. Čitav arapski svet je podržao Sadama, Amerikanci, a čak i Rusi u dobroj meri, mada su i Rusi imali sličnu taktiku nama. Tako da je Iran naviknut na te duge ratove".

Kopnena ofanziva i uloga Kurda: Rizici i male šanse

Stojanović ocenjuje da kopnena invazija nije realna.

"Na duže staze Iran tu može da igra veliku ulogu, zato što oni bez kopnene intervencije ne mogu pokoriti Iran. To je ogromna zemlja, a kopnena intervencija je veoma opasna i riskantna. Riskantna je upravo zato što je ogromna zemlja i loša iskustva američko sa Iranom već postoje odranije. Drugo, recimo, Tramp je obećavao, to je izborna njegova kampanja, da neće ulaziti u beskonačne ratove. Na to ga podsećaju njegovi kritičari. I ključna stvar, što naravno, ratovi donose i popularnost, ali i odnose popularnost liderima", rekao je Stojanović i dodao:

"Tramp ima sada na sredini mandata izbore za Kongres i Senat i vrlo je problematično kakav će tada odnos biti. Postoji ta varijanta recimo da ako izgubi tamo većinu, onda predsedničko vlašćenje su zaista veoma svedena".

Euronews Srbija

On dodaje da su pokušaji preko Kurda i Azera problematični.

"Pokušaju da se to učini preko manjina, kojih dosta, je to zaista hirovito mesto i veoma osetljivo preko pre svega Kurda. Kurdi takođe imaju gorka iskustva u takvim situacijama. Moguće da bi oni, ako bi videli da zaista Iran pada na kolena, da onda tada krenu. Ali bez toga oni rizikuju da uđu u jednu ratnu avanturu koja može biti pogibeljna, za njih to verovatno neće", kaže i dodaje:

"Pokušaj preko Azera i Azerbejdžana takođe je krajnje problematičan. Uvlačenje Turske takođe, ona je vrlo obazriva. Ima svoje takođe interese i ja verujem da i Netanjahu, njemu će se žuriti jer on ima parlamentarne izbore takođe na jesen", objašnjava Stojanović.

Gostovanje Korkodelovića i Stojanovića u celosti pogledajte u video prilogu