Sećanja na tragediju blede dok se još 2.500 ljudi vodi kao nestalo: Japan teško prenosi lekcije iz Fukušime mladima
Komentari
11/03/2026
-14:17
U Japanu se obeležava 15 godina od razornog zemljotresa i cunamija koji su pogodili severoistočne oblasti zemlje, što je izazvalo najgoru nuklearnu katastrofu na svetu od one u Černobilju 1986. godine. Ukupno 2.519 ljudi se i dalje vodi kao nestalo u šest japanskih prefektura nakon zemljotresa jačine 9,0 stepeni i cunamija koji su pogodili region Tohoku 11. marta 2011. godine, saopštila je u ponedeljak Nacionalna policijska agencija, prenosi The Japan Times.
Broj nestalih iznosi 1.213 u prefekturi Mijagi, 1.106 u prefekturi Ivate i 196 u prefekturi Fukušima.
Broj poginulih u katastrofi dostigao je 15.901 u 12 prefektura. Među njima je i tada šestogodišnja devojčica iz grada Jamada u prefekturi Ivate, koja je nestala tokom katastrofe. U oktobru prošle godine, posmrtni ostaci pronađeni u Minamisanrikuu u prefekturi Mijagi identifikovani su kao njeni.
Tanjug AP/Hiro Komae
Nakon katastrofe, policija je u pogođena područja poslala ukupno oko 720.000 policajaca koji su učestvovali u operacijama potrage. U okviru nastavka potrage, policija će u sredu sprovesti intenzivnu operaciju pretrage, a nastaviće i rad na identifikaciji posmrtnih ostataka 53 osobe.
Kako deca o katastrofi uče u školama?
Oko 40 odsto opština u tri prefekture na severoistoku Japana, koje su teško pogođene velikim zemljotresom i cunamijem, suočava se sa poteškoćama u sprovođenju edukacije o katastrofama za decu rođenu nakon tog događaja, pokazalo je istraživanje agencije Jiji Press.
Tanjug AP/Kyodo News via AP
Istraživanje je sprovedeno među školskim upravama u 42 opštine u prefekturama Ivate, Mijagi i Fukušima između januara i februara, a odgovor je dalo njih 37. Od tog broja, 16 opština navelo je da edukacija o pripremi za katastrofe za učenike osnovnih i nižih srednjih škola "nailazi na prepreke", prenosi The Japan Times.
"Teško je da im događaj koji se desio pre nego što su rođeni prikažemo kao nešto što se lično tiče njih", rekao je zvaničnik školskog odbora grada Tagadžo u prefekturi Mijagi.
Povezane vesti
Druge opštine navele su i praktične probleme, uključujući grad Jamada u prefekturi Ivate, koji se suočava sa poteškoćama u obuci mlađih nastavnika.
Ovi primeri ukazuju na izazove sa kojima se škole suočavaju kada rade sa mladim ljudima koji imaju malo ili nimalo ličnih sećanja na katastrofu.
Petnaest godina kasnije, "priručnici za upravljanje kriznim situacijama moraju da se ažuriraju i ponovo provere", rekao je član školskog odbora grada Kuji u prefekturi Ivate.
U međuvremenu, jedan zvaničnik iz Kavaučija, sela u prefekturi Fukušima, rekao je: "Ono što radimo na kraju svake godine ispadne prilično isto".
AP/Hiro Komae
"Rast cena otežao je nabavku hrane i drugih potrepština koje se koriste tokom edukativnih događaja o katastrofama", rekao je zvaničnik iz grada Soma u prefekturi Fukušima.
Duga putovanja takođe predstavljaju problem za edukaciju o katastrofama za stanovnike grada Futaba u prefekturi Fukušima, jedne od dve opštine na čijoj teritoriji se nalazi nuklearna elektrana Fukušima Daiči, u vlasništvu kompanije Tokyo Electric Power Company Holdings, koja je pretrpela havariju tokom katastrofe.
Učenici osnovnih i nižih srednjih škola moraju da putuju oko 80 kilometara autobusom iz grada Ivaki u prefekturi Fukušima, gde danas žive kao evakuisani, do svog rodnog mesta kako bi posetili memorijalni muzej posvećen katastrofi i područja pogođena cunamijem.
Povezane vesti
"Potrebno je mnogo vremena da se stigne tamo", rekao je jedan zvaničnik.
AP/Hiro Komae
U gradu Okuma, drugoj opštini u kojoj se nalazi elektrana Fukušima, ljudi koji su se doselili nakon katastrofe sada brojčano nadmašuju stanovnike koji su je tamo doživeli.
Školska uprava Okume pokušava da pronađe način kako da podstakne učenike različitog porekla, uključujući i one koji su odrasli van grada, da probleme sa kojima se grad suočava dožive kao sopstvene probleme.
Povezane vesti
Prosvetni radnici traže nove pristupe. U Higašimacušimi, gradu u prefekturi Mijagi, u januaru je pokrenuta inicijativa za obuku budućih pripovedača koji će prenositi sećanja na katastrofu. Učenici osnovnih i nižih srednjih škola istražuju teme vezane za katastrofu iz 2011. koje ih zanimaju i potom predstavljaju svoje rezultate.
"Ne brine nas samo to što sećanja blede. Nadamo se i da će učenici postati ljudi koji mogu da prenesu važnost pripreme za katastrofe i evakuacije, čak i ako kasnije napuste grad zbog školovanja ili posla", rekao je Susumu Aizava, predsednik školskog odbora Higašimacušime.
AP/Toru Hanai
U gradu Rikuzentakata u prefekturi Ivate, učenici jedne niže srednje škole rade kao vodiči za svoje vršnjake iz Nagoje, koji dolaze u posetu u okviru programa razmene pokrenutog nakon katastrofe. Oni ih vode kroz memorijalni centar posvećen cunamiju i memorijalni park obnove, prenoseći priče o tragediji. Aktivnost je namenjena i produbljivanju razumevanja katastrofe među učenicima iz Rikuzentakate.
"Ključ je u istraživačkom učenju, u kojem deca sama postavljaju pitanja i samostalno traže odgovore", rekao je Hiroši Kainuma, vanredni profesor sociologije na Univerzitetu u Tokiju, govoreći o efikasnom obrazovanju mlađih generacija o katastrofama.
Komentari (0)