"Đavo je mrtav": Misteriozna smrt najomraženijeg čoveka u Iranu, da li ga je stigla ruka Izraela ili sopstvenih saboraca

"Đavo je mrtav". Ovom lakonskom porukom, protivnici režima i njihove pristalice u Iranu šire informaciju da osoba koju je velika većina Iranaca smrtno mrzela više nije živa. Reč je o Asadolahu Badfaru, komandantu paravojne organizacije Basidž (Basij) pri Revolucionarnoj gardi, i odgovornom za desetine hiljada smrti svojih sunarodnika.

Badfar je bio taj koji je gvozdenom pesnicom i ciničnom ravnodušnošću prema ljudskom životu praktično ugušio masovne antivladine demonstracije koje su se prošlog januara proširile širom Irana. Badfar je, kada je iranska vojska prekinula sve oblike satelitskih i kopnenih komunikacija (kako se slike užasa ne bi širile svetom), izdao naređenje naoružanim paravojnicima Basidža da izađu na ulice, gde je narod demonstrirao protiv ajatolaha Alija Hamneija.

Naoružani sačmaricama i noževima, vozeći se u parovima na motociklima i krećući se u grupama od po 10 motocikala, nisu samo otvorili vatru na masu. Prema izjavama svedoka, gađali su mlade žene i muškarce, pucajući im u laktove sačmaricama sa namerom da im amputiraju ruke, ili ih oslepljivali. Slike iz bolnica su potresne, a šokantan način na koji Basidž deluje "jednostavno" se dodaje njegovim nebrojenim zločinima.

Iako se smatra sigurnim da je Badfar, jedan od najvećih pristalica Hamneijevog režima i Revolucionarne garde, mrtav, postoji konfuzija u vezi sa tim kako je izgubio život. Iranske vlasti su objavile da je ubijen u američko-izraelskim bombardovanjima u utorak, dok se na platformi X širi i video-snimak na kojem se navodno vidi Badfarova kuća, iz koje se diže stub crnog dima. Izraelski izvori, međutim, osporavaju da je komandant Basidža ubijen u bombardovanju, pošto je objavljeno da je njegova sahrana – sa koje čak postoji i snimak, sa fotografijom njegovog kovčega, održana prošlog ponedeljka, dan pre nego što je Badfar ubijen.

Šta se dogodilo?

Isti izvori ističu da, iako je malo verovatno da je Badfar živ, postoji velika verovatnoća da je osetio ukus sopstvenog "leka". Odnosno, da su ga pogubili njegovi sopstveni saborci iz Basidža, ili generalno iz redova Revolucionarne garde.

Stoga je moguće da je Badfar bio među deset visokih zvaničnika uhapšenih u ponedeljak pod optužbama za špijunažu i izdaju Irana. Optuženi su očigledno pogubljeni po kratkom postupku, u čemu se Basidž "specijalizovao" decenijama.

Članovi ove organizacije su zaduženi za "održavanje reda". Oni su ti koji patroliraju ulicama i na licu mesta kažnjavaju (bičevanjem, premlaćivanjem, ubadanjem nožem, pa čak i zatvaranjem u zatvore ili psihijatrijske ustanove) žene jer im se vidi pramen kose ispod hidžaba, ili muškarce kada procene da su uvredili ajatolaha Hamneija. Da li je to bilo to, da li je to bio čin osvete od nekoga ko je Badfara "čekao iza ugla", ili jednostavno postoji konfuzija među iranskim vlastima u vezi sa datumima?

Još 5. marta, u bombardovanjima su život izgubila dva vodeća člana omladine Basidža – Mohamad Mehdi Ozgoli i Mohamad Mehdi Šarifi. Oni su bili odgovorni za "održavanje bezbednosti" i suštinski čelnici izvršnih ogranaka paravojne organizacije na Univerzitetu u Teheranu i Tehnološkom univerzitetu Amir Kabir.

O organizaciji Basidž

AP Photo/Vahid Salemi

Strašan i moćan Basidž je paravojna milicija u Iranu, osnovana 1980. godine, nakon poziva ajatolaha Ruholaha Homeinija za stvaranje "masovne dobrovoljačke snage za odbranu Islamske Republike". Formiran je na osnovu člana 151 iranskog ustava, koji zahteva od države da obezbedi vojnu obuku građanima. Tokom Iransko-iračkog rata 1980-ih, Basidž je mobilisao milione dobrovoljaca. Neki su se borili na prvoj liniji fronta, dok su drugi obavljali bezbednosne zadatke unutar zemlje.

Sobhan Farajvan / Zuma Press / Profimedia

Vremenom je ova grupa proširila svoju ulogu u Iranu. Koristila se za patroliranje gradovima, sprovođenje društvenih normi i suzbijanje političkih demonstracija. Basidž deluje putem lokalnih jedinica koje su često smeštene u džamijama, školama i na radnim mestima i podređen je Korpusu čuvara islamske revolucije.

Od spornih predsedničkih izbora 2009. godine, predstavlja jednu od glavnih snaga vlade koja se koristi protiv opozicionih protesta, iako je njena sposobnost da kontroliše dugotrajne periode nemira dovedena u pitanje.