Rat u Iranu bez jasnog kraja: Zašto je pad režima malo verovatan iako "novi Hamnei" nije kao "stari"
Komentari12/03/2026
-19:05
Sukobi na Bliskom istoku ne jenjavaju, a Izrael je nastavio sa granatiranjem ciljeva u Iranu i Libanu. Teheran je na to uzvratio gađanjem položaja na Zapadnoj obali, ali i američke baze u Iraku, Bahreinu i Kataru. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je nacrt rezolucije kojom se osuđuju iranski udari na zemlje Persijskog zaliva.
Inače, iranski predsednik Mesud Pezeškijan izneo je uslove za prekid sukoba na Bliskom istoku. Jedan od njih je isplata reparacije, kao i garancije da novih napada na Iran više neće biti. Ipak, američki predsednik Donald Tramp kaže da će rat da bude završen kada on to bude rekao.
Za to vreme cene nafte skočile su preko noći na preko 100 dolara po barelu. Na pitanje da li Iran uspeva u tome da za SAD ovaj rat učini skupljim, analitičar sa Bliskog istoka Maid Nakhavali kaže za Euronews Srbija da se čini da do ovog trenutka se čini tako.
"Dok SAD nisu imale jasnu strategiju prema Iranu i prema ovom sukobu, Iran je imao malo jasniju strategiju. Oni su i pre nego što je počeo sukob najavili da će sledeći rat biti regionalni rat, da to neće biti neki ograničeni rat koji smo videli u toku 12 dana rata sa Izraelom. I to su uradili. Rekli su da će cenu sledećeg rata svi platiti, svi akteri, i da će osetiti globalno tržište posledice tog rata. To se desilo. Videli smo da je Iran pokušao da na simetrični način napada i ekonomske centre na Persijskom zalivu, ali i naftne industrije. Istovremeno, videli smo da su i Amerikanci i Izraelci napali rafinerije. Isto imamo situacija u Ormuskom moreuzu, blokiran je moreuz, međutim vidimo sad da Teheran šalje različite signale, recimo Kina uspeva da ipak izvozi naftu iz moreuza i Iran šalje jasni signal, ukoliko želite da prođete kroz ovaj moreuz, morate da prekinete diplomatske odnose sa Izraelom i sa SAD", rekao je on.
Govoreći o konkretnom cilju rata, Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put kaže za Euronews Srbija da je on od strane SAD nejasan, kao i da je nejasno šta bi značila pobeda za SAD.
"Tramp je juče rekao da je Iran maltene već pobeđen i da su se predali, a onda nakon toga opet postoje ove izjave da će rat biti gotov kada on kaže. Tako da ja mislim da, s jedne strane, akcija je bila uspešna u smislu da vi ste u prvom danu, u prvom napadu, dakle, eliminisali vrhovnog vođu, čoveka koji je 40 godina pričao o smrti Amerike i pripremao se za rat protiv Amerike i na kraju je poginuo u prvom danu tog napada. Pobijeno je i rukovodstvo Islamske revolucionarne garde, najveći čelnici vojske, dakle, pogođena je zgrada gde je bila obaveštajna služba i ministarstvo odbrane. Tako da, s jedne strane, vidi se da je napad pripreman temeljno. Dakle, postojali su i obaveštajni podaci gde se ko nalazi, bili su praćeni mesecima da bi bili eliminisani u prvom danu. Tako da, s jedne strane, dakle, nije da je Amerika bila nespremna i nije da nije znala što radi. S druge strane, nejasno je zašto se komunicira na ovakav način i da li se time kupuje vreme da možda i Iran popusti, pa da sedne za pregovarački sto, ili možda se kupuje vreme da ne samo zalivske zemlje, već i evropske zemlje, na neki način stanu čvršće uz Ameriku i da onda taj pritisak bude širi", rekao je Kostić.
Kako dodaje, postoji veća nejasnoća u komunikaciji nego u samoj strategiji. Strategija je, kako kaže, od početka bila da se sa što više kapaciteta uništi prvo mogućnost Irana da se brani.
Povezane vesti
Hamnei posle Hamneija
Govoreći o novom lideru Mudžtabi Hamneiju, ali i činjenici da reč o krvnom nasledstvu, te da je upravo Islamska revolucija srušila jednu monarhiju, Nakhavali kaže da je reč o ironiji.
Euronews Srbija
"Interesantno je što je Islamska republika konstantno kritikovala baš te monarhije zbog toga što se rukovodstvo nasleđuje kod njih, ali mi smo došli do ovog trenutka da je sin ajatolaha Alija Hamneija postao novi lider Irana. Ali ja mislim da zaista ne treba mi da preterujemo kad je reč o novom lideru Irana, zato što pre svega ja apsolutno mislim da nijedan lider Irana ne može da ima istu poziciju kao Ali Hamnei. On je bio vođa koji je gradio svoj autoritet četiri-pet decenija. On je bio čovek koji je bio u iransko-iračkom ratu. On je bio čovek koji je mogao da blokira svaku politiku koju mu se ne dopada. A vi sad imate Islamsku revolucionarnu gardu koja je zaista postala jedan politički i ekonomski gigant", rekao je on.
Kako kaže, niko nema političku i moralnu snagu kao Ali Hamnei, čak ni njegov sin.
"Pre svega njegov sin nije toliko poznat za javnost. To je jedan razlog. Drugi razlog ja mislim da je stvarno, on ima dugi put da gradi isti autoritet i legitimitet koji njegov otac je mogao da gradi, tako da ima on jedno putovanje. Tako da ne može tek tako, plus ponavljam da pričam u kontekstu rata, militarne figure koje trenutno brane zemlju, ako uspeju da prežive ovaj rat i ako opstane režim, definitivno će voditi glavnu reč", rekao je on.
Govoreći o tome na koji način rat može da se završi, Kostić da je pitanje kako definisati kraj sukoba.
"Ono što je bilo prvo postavljeno kao cilj to je smena režima na način na koji to misle ljudi da može se desiti kao u Venecueli, da jedan deo režima na neki način napravi dogovor sa Amerikancima i da lidera preda, a da oni nastave. Mislim da je malo verovatno i da je upravo i sama priroda režima i opšte struktura same Islamske republike takva da to nije kao, na primer, Irak sa Sadamom ili Sirija pod Asadom, gde jedan čovek ima moć, pa je onda dovoljno njega da sklonite, a da ovi ostali oko njega jednostavno mu okrenu leđa. Problem je što upravo je struktura tako napravljena da elita samu sebe konstantno reprodukuje i samu sebe, na neki način, održava na vlasti", rekao je Kostić.
Kako kaže, postoji telo koje se zove Savet čuvara, koje je zaduženo za stavljanje veta na bilo kog kandidata, na bilo kojoj političkoj funkciji - od poslanika u parlamentu, predsednika, koje zapravo proverava da li ste vi moralno podobni, da li se vaše uverenja slažu sa uverenjima Islamske republike.
Povezane vesti
"Naravno, to telo nikada neće izabrati nekoga za koga oni smatraju da nije deo opet te neke tvrdolinijske struje. S druge strane, način na koji se biraju vrhovni vođe opet je ne toliko demokratski u smislu da imate telo koje se zove Skupština eksperata, koja se sastoji od islamskih pravnika, koji iz svojih redova, dakle, biraju vrhovnog vođu i naravno uz postojanje veta koje može Savet čuvara da stavi. Sistem je tako osmišljen da niko sa strane ko ideološki malo odstupa od glavne teokratske struje nikada ne može doći na vlast, tako da vi ne možete da imate na primer strukturu u parlamentu koja je, ne znam, liberalno-demokratska ili monarhistička ili bilo šta što odstupa od ovih ideja. Tako da činjenica da može unutar nekog demokratskog, legitimnog procesa da dođe do smene režima, nemoguće je", istakao je Kostić.
Euronews Srbija
On kaže i da sa druge strane i neki vid vojnog puča koji je takođe pominjao u stranim medijima, da je to takođe vrlo malo verovatno.
"Znamo da je i godinama nazad i sama Islamska revolucionarna garda se infiltrirala u vojsku i maltene i kontroliše čak i tradicionalnu vojsku Irana. Tako da vidimo da nema političke volje ni za puč neki iznutra i s druge strane uvek kada je država napadnuta čak i najveći protivnici režima koji jednostavno bi možda imali volju da svrgnu režim, kada postoji napad sa strane nekako dođe do konsolidacije jer opet je u pitanju i odbrana sopstvene zemlje. Tako da teško da postoji neki model gde može nekim ili prisilnim, a čak još manje i pravno proceduralnim metodama da dođe do smene režima. Tako da ja mislim da je ovde najrealniji scenario da postepeno, dakle neko opet moderiranje, kompromisi između SAD i režima u Teheranu i da kroz to postepeno popuštanje odnosa dođe do nekih kompromisa i otvaranja prema zapadnom tržištu", rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje jesu li pregovori uopšte na stolu, Nakhavali kaže da Iranci tvrde da nisu, bar ne u ovom trenutku.
"Ono što može da bude zaista opasno jeste to da Amerikanci tek tako samo odu i da ostave Izrael i dosta zemalja Persijskog zaliva same. Šta može da se desi, sledeće, Iran definitivno ima memoriju. Pamti da pregovori sa SAD nema rezultata. Oni su dva puta izašli i sa njima razgovarali i oba puta su bili napadnuti u toku pregovora. Dakle, vi nemate racionalnog aktera ispred sebe i ako kažu oni da smo mi blizu, blizu smo da postignemo sporazum, ipak su vas napali. Tako da u nekom smislu vi nemate tog aktera s kim možete razgovarati. Amerikanci su interesantni. Oni kad izlaze na pregovore sa vama, diktiraju ono što žele. Dakle, razgovor je da vi razmenite nešto. Dakle, ja vama nešto, vi meni nešto i mi se dogovorimo. Mislim da zaista za nuklearni program moglo je da se desi da Iran i SAD dobiju taj sporazum. Međutim, i taj trenutak je propušten. Ja mislim da sledeći Iran, ako opstane režim, definitivno će ovaj put juriti nuklearno oružje, sledeći Iran će biti definitivno radikalniji, sledeći Iran će definitivno biti militarizovan", rekao je on.
Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)