Napadi na fabrike za preradu vode i kisela kiša najavljuju ozbiljnu krizu u Iranu: Civili već prijavili otežano disanje
Komentari
12/03/2026
-07:00
"Crna kiša" padala je u Iranu tokom vikenda nakon što su udari SAD i Izraela pogodili naftna postrojenja.
Pored prethodnika kisele kiše – sulfidnog i azotnog dioksida – oblaci zagađivača verovatno sadrže i koktel ugljovodonika, PM2,5 čestica i kancerogenih jedinjenja, kaže Gabrijel da Silva, vanredni profesor hemijskog inženjerstva na Univerzitetu u Melburnu. U mešavini se takođe mogu naći teški metali i neorganska jedinjenja sa infrastrukture pogođene eksplozijama.
Na terenu, ljudi su prijavljivali otežano disanje i peckanje u očima i grlu. Dugoročni zdravstveni rizici uključuju rak, komplikacije pri porođaju, neurološke i srčane bolesti.
"Oštećenje naftnih objekata u Iranu može dovesti do zagađenja hrane, vode i vazduha – opasnosti koje mogu imati ozbiljne zdravstvene posledice, posebno za decu, starije osobe i ljude sa postojećim zdravstvenim problemima", upozorio je Tedros Adhanom Gebrejesus, direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Kako se zagađivači talože na zgradama i prodiru u vodotokove, oni bi mogli da ostanu prisutni i dugo nakon što požari budu ugašeni, ugrožavajući morski život u ekosistemu koji je već pod stresom.
Organizacija Opservatorija za konflikte i životnu sredinu sa sedištem u Velikoj Britaniji saopštila je da je od početka eskalacije sukoba identifikovala više od 300 incidenata sa potencijalnim ekološkim posledicama širom regiona.
EPA/ABEDIN TAHERKENAREH
Ona upozorava da zagađenja povezana sa udarima na industrijske i vojne objekte već ugrožavaju ljude i ekosisteme, sa rizikom od trenutnih i dugoročnih štetnih efekata.
Povezane vesti
Desalinizacioni pogoni čine zemlje Bliskog istoka ranjivim
Zagađenje je samo jedna od mnogih pretnji snabdevanju vodom u Iranu i susednim državama. Udari su pogodili desalinizacione fabrike na Bliskom istoku, koje proizvode slatku vodu iz slane morske vode i snabdevaju mnoge velike gradove u regionu, čineći ih veoma ranjivim u ratnim uslovima.
"Svi misle o Saudijskoj Arabiji i njihovim susedima kao o petrolejskim državama. Ali ja ih nazivam kraljevstvima slane vode. Oni su ljudski stvorene, fosilnim gorivom pokretane supervelesile u proizvodnji vode. To je monumentalno dostignuće 20. veka, ali i određena vrsta ranjivosti", kaže Majkl Kristofer Lou, direktor Srednjoistočnog centra na Univerzitetu u Juti.
Iran tvrdi da su SAD postavile "presedan" kada je vazdušni udar oštetio iransku desalinizacionu fabriku, smanjujući snabdevanje vodom za 30 sela, prenosi Euronews.
U nedelju je Iran optužen da je oštetio desalinizacioni pogon u Bahreinu. Pošto su mnogi desalinizacioni pogoni u Zalivu fizički integrisani sa elektranama kao postrojenja za kogeneraciju, napadi na elektroinfrastrukturu takođe mogu ometati proizvodnju vode.
"Ozbiljna kriza vode" na horizontu
Iako Iran manje zavisi od desalinizacije nego susedne države, jer većinu vode dobija iz reka, rezervoara i podzemnih akumulacija, oni su iscrpljeni nakon pet godina suše.
Iran žuri da proširi desalinizaciju duž svoje južne obale i da deo vode preusmeri prema unutrašnjosti zemlje, ali ograničenja u infrastrukturi, visoki energetski troškovi i međunarodne sankcije znatno ograničavaju mogućnosti skaliranja.
"Već su razmišljali o evakuaciji glavnog grada prošlog leta. Ne usuđujem se da pomislim kako će izgledati ovog leta pod stalnim napadima, uz tekuću ekonomsku katastrofu i ozbiljnu krizu vode", kaže Ed Kalinejn, urednik za Bliski istok u Global Water Intelligence.
Povezane vesti
Poremećaji u snabdevanju naftom i obnovljiva energija
Dok bombardovane rafinerije i poremećeni transportni kanali paralizuju ekonomije zavisne od nafte, istorija pokazuje da je prvi instinkt često povratak ka prljavijim gorivima.
EPA/ABEDIN TAHERKENAREH
Nakon invazije Rusije na Ukrajinu, neke evropske zemlje su se okrenule uglju, dok su druge plaćale premiju za ukapljeni prirodni gas iz SAD, prevožen preko Atlantika.
Zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske proizvodnje nafte, primoralo je tankere da preusmeravaju rute oko Afrike, što je dovelo do rasta emisija u transportu i povećanog rizika od naftnih izliva duž zagušenih alternativnih ruta.
Povezane vesti
Ovo zatvaranje takođe ugrožava snabdevanje hranom. Otprilike trećina svetske trgovine đubrivom prolazi kroz Ormuski moreuz, a sa rastom cena nafte, troškovi poljoprivrede i transporta hrane takođe rastu.
Tanjug AP/Vahid Salemi, file
Međutim, kriza pojačava potrebu za energetskom i prehrambenom nezavisnošću bliže domaćem tržištu.
"Domaća obnovljiva energija nikada nije bila jeftinija, pristupačnija ili skalabilnija. Resursi ere čiste energije ne mogu biti blokirani ili pretvoreni u oružje", kaže Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
Klimatske posledice rata
Bez obzira na energetske odluke država, sam rat će dovesti do rasta emisija.
Rat Rusije protiv Ukrajine, koji je sada u četvrtoj godini, do sada je proizveo zapanjujućih 311 miliona tona ekvivalentnih CO2.
Izveštaji pokazuju da su, čak i pre invazije Irana, svetske vojske odgovorne za 5,5 odsto godišnjih emisija gasova koji zadržavaju toplotu na Zemlji, što je više nego bilo koja zemlja osim Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Indije.
Neta Kraford, suosnivačica projekta Troškovi rata na Votson institutu za međunarodne i javne poslove Univerziteta Braun, navodi da su lovci koji troše ogromne količine goriva i oslobađaju ugljen-dioksid i druge zagađivače samo jedan primer.
Komentari (0)