Cene nafte ostaće visoke i posle završetka rata u Iranu: Analitičari upozoravaju na nesagledive posledice

Predsednik Donald Tramp možda obećava brz kraj svog rata protiv Irana, ali političke posledice će se osetiti dugotrajno, i dugo nakon što borbe prestanu. Zvaničnici Trampove administracije umanjuju značaj skoka cena nafte i benzina, do kojeg je došlo usled poremećaja u isporuci sirove nafte kroz Ormuski moreuz, ključnu pomorsku rutu.

"Nedavno povećanje cena nafte i gasa je privremeno, i ova operacija će dugoročno dovesti do nižih cena benzina,“ rekla je portparolka Bele kuće, Karoline Leavit, novinarima u utorak, misleći na napade na Iran.

Ministar energetike, Kris Rajt, izjavio je u ponedeljak da će poremećaji cena trajati "nedeljama, a ne mesecima“ dok tanker saobraćaj i dalje stvara gužve u moreuzu.

Ali analitičari kažu da su poremećaji već uračunati u cene nafte i gasa, što preti da produži visoke cene benzina sve do srednjih izbora.

Pet razloga zbog kojih visoke cene nafte mogu da potraju

1. To je fizički problem

Rat protiv Irana već je toliko poremetio energetska tržišta u zalivskom regionu da brzi oporavak više nije moguć, rekao je Anas Alhadži, stručnjak za globalna energetska tržišta. Rastuća gužva tankera sa obe strane Ormuskog moreuza, koji je praktično zatvoren više od nedelju dana, biće potrebna najmanje dve nedelje da se razreši. Zatim će biti potrebno vratiti proizvodnju nafte i gasa u sve većem broju zemalja Bliskog istoka koje su sada zatvorene, uključujući Katar, Bahrein, Irak i Saudijsku Arabiju. Neki od šteta od iranskih napada, poput onih na katarske postrojenja za prirodni gas, ne mogu se lako popraviti, prenosi Politico.

"Završetak rata ne znači kraj krize,“ rekao je Alhadži.

adrian arbib / Alamy / Profimedia

"Imamo zemlje koje su bukvalno zaustavile proizvodnju jer su im skladišta puna. Vraćanje te nafte na nivo pre krize zahteva vreme. Za ukapljeni prirodni gas posebno, potrebno je veoma dugo.“

2. Potreban je dogovor s obe strane

Tramp možda jeste započeo rat, ali nema moć da ga jednostrano završi. Iranci javno nisu rekli da će brzo pristati da zaustave svoje napade. U poslednjih nedelju dana, oni su sve više ciljali energetsku infrastrukturu u regionu, što bi moglo izazvati veliki skok cena nafte i produženi period neizvesnosti ako se nastavi.

Kao odgovor na Trampove izjave, portparol Revolucionarne garde, Ali Mohamed Naini, rekao je u utorak iranskim državnim medijima da "Iran će sam odrediti kada rat prestaje.“

Iranski zvaničnici su vrlo svesni političkog pritiska pod kojim Tramp trenutno jeste kod kuće, dok cene goriva na pumpama ostaju visoke. Iranski ministar spoljnih poslova, Sejed Abas Aragči, izjavio je da skok globalnih cena nafte pokazuje da režim neće popustiti ukoliko SAD i Izrael nastave da ciljaju naftnu infrastrukturu.

"9 dana od početka Operacije ‘Epic Mistake’, cene nafte su se udvostručile dok sve osnovne robe skaču u nebesa,“ napisao je na X-u.

Sepahnews/ZumaPress/Sepahnews/Masoud Nazari MehrabiIranianAr./Sepahnews/Zuma Press/Profimedia

"Znamo da SAD planiraju napade na naše naftne i nuklearne objekte u nadi da će obuzdati ogromni inflacioni šok. Iran je potpuno spreman. A i mi imamo mnogo iznenađenja u rukavu.“

3. Situacija bi mogla da se pogorša

U utorak su se pojavili dokazi da Iran počinje da postavlja mine u Ormuskog moreuzu, što predstavlja značajno eskaliranje i može u velikoj meri zakomplikovati pokušaje da se obnovi 20% dnevne globalne energetske isporuke koja prolazi kroz taj region.

Potencijalno miniranje moreuza, zajedno sa svim oštećenjima infrastrukture i zaustavljenom proizvodnjom, znači da bi moglo proći dugo vremena pre nego što energetska tržišta ponovo dođu u normalu, rekao je Rori Džonston, naftni analitičar i autor biltena "Commodity Context“.

"Ova kriza će se nastaviti i pogoršavati dok normalan saobraćaj kroz moreuz ne bude uspostavljen, i, u ovom trenutku, čak i ako sukob završi danas i tankeri se vrate na 100% kapaciteta kroz Hormuz, i dalje bi trebalo meseci da se povrati bilo kakva normalnost,“ napisao je na X-u.

Što duže moreuz bude efektivno zatvoren, veća je šansa da svet upadne u „duboku recesiju,“ rekao je Greg Pridi, stručnjak za poremećaje na energetskom tržištu, koji je radio u Američkoj agenciji za informacije o energiji tokom administracije Džordža V. Buša. Rekao je da bi trebalo više od mesec dana da se situacija vrati u normalu ako bi rat prestao danas, ali da neće biti normalnog saobraćaja tankera dok Iran ima oružje koje može bacati na tankere.

profimedia

Pridi je dodao da bi zadržavanje trenutnog volumena izvan tržišta još sedam nedelja izazvalo globalnu ekonomsku kontrakciju tako ozbiljnu da bi stvorila „verovatno najgoru recesiju koju je iko video od 1930-ih.“

4. Nisu samo mine problem

Napadi na energetsku infrastrukturu od strane Irana, a potencijalno i drugih grupa, šire se iz dana u dan i mogu prouzrokovati trajnu štetu.

U sredu je Iran napao i uništio veliki naftni skladišni objekat u Omanu. Tri broda su pogođena blizu Ormuskog moreuza u sredu, uključujući kontejnerski brod pod tajlandskom zastavom, za koji se iranska vlada proglasila odgovornom, tvrdeći da je brod "ilegalno insistirao na prolasku kroz Ormuski moreuz.“

U sredu je Tramp novinarima rekao da tankeri sa naftom treba da počnu da prolaze kroz uski moreuz uprkos rizicima.

"Mislim da bi trebalo da koriste moreuz,“ rekao je Tramp. "Pogledajte, uništili smo gotovo sve njihove brodove za mine za jednu noć.“

Demokratski senatori koji su prisustvovali tajnom brifingu o ratu u utorak rekli su da administracija nema plan kako ponovo otvoriti moreuz.

"Trenutno ne znaju kako da ga bezbedno ponovo otvore,“ napisao je senátor iz Konektikata, Kris Marfi, na X-u.

"Što je neoprostivo, jer je ovaj deo katastrofe bio 100% predvidiv.“

5. Nije samo Iran problem

Dok administracija preti iranskoj vladi ozbiljnim posledicama ako napadnu brodove koji prolaze kroz moreuz, oni nisu jedini neprijateljski akteri u regionu koji mogu efikasno blokirati trgovački put.

Tanjug/AP/U.S. Navy

Postoji više frakcija u regionu koje nisu povezane sa iranskom vladom, ali su ogorčene zbog smrti svog lidera i traže osvetu, primetio je Alhadži, stručnjak za energetska tržišta. Preminuli ajatolah Ali Hamenei nije bio samo lider Irana, već i šijitskih muslimana uopšte, i imao je pristalice širom regiona, uključujući Jemen, Saudijsku Arabiju, Irak, Kuvajt, Pakistan, Avganistan i druge.

To je stvorilo širu mrežu grupa koje su spremne da napadaju naftne interese u regionu, a postoje dokazi da se one već mogu pripremati za napade. Jeftini dronovi mogli bi da se koriste za oštećenje naftnih tankera vrednih miliona dolara.

"Oni su besni jer je njihov lider ubijen,“ rekao je Alhadži.

"Tehnologija je u poslednjih 15 godina napredovala do te mere da je moguće izazvati štetu od više miliona dolara koristeći dron od 500 dolara.“