Kuba na ivici kolapsa: Može li Tramp u drugom mandatu srušiti poslednji bastion komunizma na Zapadu?

Više od šest decenija pod američkim embargom, Kuba prolazi kroz jedan od najtežih perioda u svojoj novijoj istoriji. Situacija na ostrvu dramatično se pogoršala poslednjih nekoliko meseci, a stanovništvo se suočava sa nestašicom osnovnih energenata. Nakon hapšenja Nikolasa Madura, isporuke nafte iz Venecuele i Meksika su prestale, što je dovelo do energetskog kolapsa. Budući da više od 70 odsto kubanskih termoelektrana koristi teško lož ulje, restrikcije struje sada traju između 16 i 20 sati dnevno, parališući svakodnevni život.

U senci humanitarne krize, odvijaju se tihi diplomatski manevri. Komunističke vlasti u Havani potvrdile su spekulacije o pregovorima sa Vašingtonom, koje podržava sam vrh partije, uključujući i unuka Fidela Kastra. Kubanski izaslanici nedavno su se sastali sa predstavnicima američke vlade kako bi kroz dijalog pokušali da premoste bilateralne razlike. Kao znak dobre volje, Kuba je najavila oslobađanje 51 političkog zatvorenika, a mediji spekulišu da je u ovaj proces posredovanja uključen i Vatikan. Ipak, Bela kuća za sada ne otkriva svoje krajnje ciljeve.

Nova Trampova doktrina: Geoekonomija ispred ideologije

Profesor dr Slobodan Pajović sa Fakulteta društvenih nauka analizirao je u razgovoru za Euronews Srbija novu američku strategiju prema Latinskoj Americi. Prema njegovim rečima, pritisak na Kubu treba posmatrati u širem kontekstu spoljnopolitičke agende Donalda Trampa u njegovom drugom mandatu.

"Prvi rezultati strategije 'Učinimo Ameriku ponovo velikom' vidljivi su širom regiona. Tramp je izvršio pritisak na Panamu da ograniči kineski uticaj na Kanalu, što je rezultiralo istupanjem ove zemlje iz inicijative 'Pojas i put'. Svedočimo obnovi američke hegemonije, ali iza nje se više ne krije samo politički ili ideološki interes, već klasičan geoekonomski cilj – ovladavanje prirodnim resursima na američkom kontinentu", objašnjava profesor Pajović.

Pajović ističe da Vašington prema Kubi primenjuje taktiku totalnog iscrpljivanja. Iako se vode pregovori, opasnost od intervencije nije isključena, mada profesor smatra da "venecuelanski scenario" nije lako primenjiv na Kubu.

"Generacije Kubanaca su od 1959. godine obrazovane i svesne opasnosti kojoj su izložene. Amerikanci ne mogu lako da definišu ko bi iz kubanske političke elite bio njihov sagovornik za promenu režima. Kuba, čak i u ovim pregovorima, insistira na nezavisnosti. Ukoliko i pristane na tranziciju, ona to želi da uradi sama, a ne pod direktnim diktatom SAD", navodi Pajović.

Ekonomsko gušenje i "Plan nula"

Tanjug AP/Ramon Espinosa

Trenutno stanje kubanske ekonomije profesor opisuje kao katastrofalno. Turizam, kao glavna privredna grana, doživeo je potpunu propast, ostvarivši svega 12 odsto planiranih prihoda u prva tri meseca ove godine. Ostrvo je i saobraćajno izolovano – većina avio-kompanija, uključujući ruske i francuske, obustavila je letove zbog problema sa snabdevanjem kerozinom.

"„Kuba se nalazi u situaciji totalne blokade i pribegava takozvanom 'Planu nula', sličnom onom nakon raspada Sovjetskog Saveza. Razlika je u tome što sada nema nikoga da pomogne. Sovjetski Savez je nekada održavao njihovu industriju i odbranu, a sada je Kuba prepuštena sama sebi", upozorava Pajović.

Tanjug AP/Ramon Espinosa

Pritisak se vrši i na jedan od retkih preostalih izvora deviza – izvoz medicinskih usluga. Američka administracija aktivno lobira kod država da vrate kubanske lekare kući. Zemlje poput Jamajke i Dominikanske Republike već su otkazale gostoprimstvo kubanskim medicinarima, iako su oni decenijama pružali vrhunsku negu najsiromašnijim slojevima stanovništva širom Latinske Amerike, od operacija katarakte do opismenjavanja.

Iako Kuba uživa deklarativnu podršku levičarskih lidera u regionu – poput predsednika Meksika, Kolumbije i Brazila, ta podrška je u praksi ograničena. Trampova politika uspela je da podeli latinoamerički regionalizam, ostavljajući Havanu bez konkretne ekonomske zaleđine. Čak i Meksiko, uprkos slanju pomoći, mora da se usaglašava sa američkim merama embarga.

Tanjug AP/Ramon Espinosa

Na kraju, profesor Pajović zaključuje da iza svega stoji i lični motiv američkog predsednika da uđe u istoriju.

"Kuba je tradicionalno unutrašnje političko pitanje SAD i opsesija Vašingtona još od 1961. godine. Nijedan predsednik do sada nije uspeo da reši to pitanje, a Tramp je odlučio da to okonča. Mnogi analitičari predviđaju da bi se ovaj proces mogao završiti do kraja 2027. godine", zaključuje Pajović, sugerišućii da Amerika želi da eliminiše poslednji režim koji joj ideološki prkosi u "njenom dvorištu".