Koliko nas košta energetska stabilnost i da li Trampov "haos" na Bliskom istoku vodi ka kraju rata?

Globalna politička scena i dalje je usijana dešavanjima na Bliskom istoku, što se neminovno preliva i na ekonomsku stabilnost širom sveta, pa tako i u Srbiji. Nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, ključna tema u domaćoj javnosti postala je energetska bezbednost i pitanje koliko dugo država može da amortizuje udare divljanja cena na svetskom tržištu.

Miroslav Bjegović, profesor bezbednosnih nauka, osvrnuo se u razgovoru za Euronews Srbija na reakciju Srbije na energetsku krizu uzrokovanu sukobima. On ističe da je država postupila odgovorno, preuzimajući teret na sebe kako bi zaštitila standard građana, ali upozorava na dugoročnu održivost takvih mera.

"Država je upravo uradila ono što je mogla, odrekla se jednog dela svojih prihoda, onoga što nam prvenstveno puni budžet. Ako bi se to nastavilo dalje, naravno da bi bio problem koji bi iznosio možda oko milijarde dolara na godišnjem nivou. Ne radi se samo o tome da li će budžet moći to da podnese, upravo je to i urađeno, nego naravno i mi zavisimo od onoga upravo kao, da kažem, i cela Evropa", rekao je Bjegović, dodajući da, za razliku od nekih evropskih zemalja gde je sipanje goriva već ograničeno, u Srbiji nema nestašica.

Američki "blickrig" i opasnost od kopnene invazije

Euronews Srbija

Fokus razgovora ubrzo se prebacio na analizu vojnih dejstava u Iranu. Bjegović smatra da Sjedinjene Američke Države nisu ostvarile svoje proklamovane ciljeve, prvenstveno smenu režima, uprkos najavama o smanjenju vojnih aktivnosti. On je oštro osudio stradanje civila, nazvavši pojedine poteze "spoljnim državnim terorizmom".

"Na samom početku treba reći da, kada je stradalo preko 160 dece i kada je pogođena škola, to jeste spoljni državni terorizam o kom se ne priča u javnosti. Mislim da su se negde preigrali u misli da će pomoću 'blickriga' uspeti da reše svoju zamisao. S druge strane, to poprilično košta narod Sjedinjenih Američkih Država, gde se procenjuje da jedan dan rata košta možda milijardu dolara“, ističe profesor Bjegović.

On je takođe izrazio sumnju u mogućnost uspešne kopnene invazije, naglašavajući da je Iran velika zemlja sa preko 90 miliona stanovnika i nepoznatim vojnim potencijalima, uključujući balističke rakete. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se Amerika povukla, Izrael bi mogao ostati najveći gubitnik na vetrometini sukoba.

Trampova diplomatija i "pobednički" narativ obe strane

Politikolog Aleksandar Stanković analizirao je kontradiktorne poteze američke administracije i Donalda Trampa. Iako Tramp najavljuje smanjenje aktivnosti i tvrdi da su ciljevi blizu ispunjenja, na terenu se vide drugačiji potezi, poput slanja marinaca i amfibijskih grupa. Stanković objašnjava da su uništeni određeni balistički kapaciteti Irana, ali da suštinski problemi – nuklearni program i uticaj proksija, nisu rešeni.

"Donald Tramp nastavlja da šalje poruke kroz dva kanala: sa jedne strane pokušava da smiri situaciju, a sa druge strane vidimo iskrcavanje amfibijskih trupa. Taj poduhvat bi bio jako izazovan ukoliko bi se odlučili da zaista izvrše invaziju na iransko ostrvo Harg, sa koga kreće i 90% iranske nafte", objašnjava Stanković.

Euronews Srbija

Posebno je zanimljiv osvrt na Trampov specifičan diplomatski stil, koji Stanković opisuje kao svesno stvaranje konfuzije. Od odnosa prema Japanu i pominjanja Perl Harbora, do ukidanja sankcija na iransku naftu na 30 dana, potezi deluju nelogično, ali su deo šire strategije.

"Stvara se, ili je već stvoren, određeni haos u kome samo Donald Trump ume da pliva, zato je on taj haos i izazvao. Generalno, cela ta slika koja postoji zavisi umnogome od toga koliko je Tramp zaista spreman na mir", kaže Stanković.

Na kraju, sagovornici primećuju zanimljiv fenomen koji bi mogao nagovestiti kraj sukoba – obe strane proglašavaju pobedu. Stanković podseća da i iranska strana šalje poruke o pobedi nad neprijateljem, iako se lideri ne pojavljuju u javnosti.

"Dakle, mi sa obe strane, kao u onom prošlogodišnjem dvanaestodnevnom ratu, vidimo da obe strane proglašavaju pobedu, a to je često bio jedan korak pred okončanje sukoba", zaključuje Stanković.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima možete pogledati u videu iznad teksta