"Istorijska pobeda za svako dete": Meta plaća 375 miliona dolara jer je omogućila seksualnu eksploataciju dece
Komentari
25/03/2026
-11:31
Porota u američkoj saveznoj državi Novi Meksiko naložila je kompaniji Meta da plati kaznu u iznosu od 375 miliona dolara, nakon što je utvrdila da su obmanjivali javnost o bezbednosti svojih platformi i omogućili nanošenje štete korisnicima, uključujući i seksualnu eksploataciju dece.
"Presuda predstavlja istorijsku pobedu za svako dete i porodicu koji su platili cenu odluke kompanije Meta da profit stavi ispred bezbednosti dece", rekao je državni tužilac Raul Torez.
"Rukovodioci Mete su znali da njihovi proizvodi štete deci, ignorisali upozorenja sopstvenih zaposlenih i lagali javnost o tome šta znaju. Danas se sud pridružila porodicama, nastavnicima i stručnjacima za bezbednost dece i poručio – dosta je bilo".
Tužbu je podnela kancelarija tužioca Toreza u decembru 2023. godine. Ona je usledila nakon dvogodišnje istrage lista The Guardian, objavljene u aprilu iste godine, koja je otkrila kako su Facebook i Instagram postali baza za seksualnu eksploataciju dece. Ta istraga je više puta citirana u tužbi.
Sud je naložio Meti da plati maksimalnu kaznu predviđenu zakonom od 5.000 dolara po prekršaju, što ukupno iznosi 375 miliona dolara zbog kršenja zakona o zaštiti potrošača u Novom Meksiku. Takođe je utvrdio da je Meta odgovorna po obe tačke optužnice koje je podnela država prema Zakonu o nepoštenoj poslovnoj praksi.
Iz Mete su saopštili da će uložiti žalbu na presudu i optužili Toreza da iznosi "senzacionalističke i nerelevantne argumente birajući pojedinačne dokumente".
ENS BUTTNER / AFP / Profimedia
"Ne slažemo se sa presudom i uložićemo žalbu. Naporno radimo kako bismo zaštitili korisnike na našim platformama i otvoreno govorimo o izazovima u identifikaciji i uklanjanju loših aktera i štetnog sadržaja. Nastavićemo energično da se branimo i ostajemo uvereni u naš dosadašnji rad na zaštiti tinejdžera na internetu", rekao je portparol Mete.
Povezane vesti
"Operation MetaPhile"
Interni dokumenti Mete i svedočenja do kojih je tokom postupka došlo Ministarstvo pravde Novog Meksika otkrili su da su i zaposleni u kompaniji i spoljašnji stručnjaci za bezbednost dece više puta upozoravali na rizike i štetne uslove na platformama.
Dokazi izneti pred porotom uključivali su i detalje hapšenja iz 2024. godine, kada su tri muškarca optužena za seksualno zlostavljanje dece putem Metinih platformi i pokušaje susreta s njima. To je bio deo tajne operacije koju su sproveli prikriveni agenti, nazvane "Operation MetaPhile" od strane tužilaštva.
Sud u Novom Meksiku je čuo i kako je Metina odluka iz 2023. da uvede enkripciju u Facebook Messenger – direktnu komunikacionu platformu koju su predatori koristili za vrbovanje maloletnika i razmenu materijala zlostavljanja – onemogućila pristup ključnim dokazima ovih krivičnih dela.
Svedoci iz policije i Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu govorili su o nedostacima u Metinom prijavljivanju krivičnih dela na njenim platformama, uključujući razmenu materijala seksualnog zlostavljanja dece. Istražitelji su naveli da Meta generiše veliki broj "beskorisnih" prijava zbog preteranog oslanjanja na veštačku inteligenciju za moderaciju sadržaja, što otežava rad policije i onemogućava istrage.
Štetni uticaji na decu "neizbežni" zbog velikog broja korisnika
U narednoj fazi postupka, koja počinje 4. maja, kancelarija tužioca tražiće dodatne finansijske kazne i sudski naložene promene na Metinim platformama koje bi "obezbedile jaču zaštitu dece", rekao je Torez.
Te promene uključuju uvođenje efikasne provere uzrasta korisnika, uklanjanje predatora sa platformi i zaštitu maloletnika od enkriptovane komunikacije koja štiti počinioce.
Tanjug/AP/Ryan Sun
U snimljenim iskazima prikazanim tokom suđenja, izvršni direktor Mete Mark Zakerberg i šef Instagrama Adam Moseri izjavili su da su štetni uticaji na decu, poput seksualne eksploatacije i problema sa mentalnim zdravljem, neizbežni zbog ogromnog broja korisnika na platformama. Istovremeno su naveli da je kompanija uložila milijarde dolara u tehnološka unapređenja za zaštitu dece, uključujući funkciju "Instagram Teen Accounts", uvedenu 2024. godine, koja podrazumevano uključuje zaštitne mere za korisnike uzrasta od 13 do 17 godina.
Povezane vesti
Tehnološke kompanije dugo tvrde da nisu odgovorne za krivična dela počinjena preko njihovih mreža, pozivajući se na paragraf 230 Zakona o komunikacijama iz 1996, koji platformama uglavnom daje pravnu zaštitu za sadržaj koji kreiraju korisnici. Međutim, sud je u junu 2024. odbio Metin zahtev da se slučaj odbaci na osnovu tog zakona i Prvog amandmana, jer se tužba fokusira na dizajn platforme i interne odluke o sadržaju, a ne na slobodu govora.
Suđenje je trajalo skoro sedam nedelja, a obe strane su pozvale svedoke – od stručnjaka za bezbednost dece do sadašnjih i bivših zaposlenih u kompaniji. Porota je odluku donela za oko jedan dan.
"Ovo je velika pobeda za državnog tužioca Novog Meksika. Porota nije dugo većala. To nije iznenađenje, jer među porodicama, ali i širom zajednice, postoji snažan osećaj zabrinutosti i straha zbog invazivnosti društvenih mreža. Ovaj slučaj svakako otvara vrata brojnim novim tužbama, reformama i regulaciji", rekao je bivši zamenik okružnog tužioca i sadašnji advokat Džon V. Dej.
Meta je suočena i sa još jednom tužbom u Los Anđelsu, gde stotine porodica i škola optužuju velike tehnološke platforme za štetu nanetu deci. Tužioci tvrde da su Meta, kao i Snap, TikTok i YouTube, svesno dizajnirali svoje platforme da izazivaju zavisnost kod mladih korisnika, doprinoseći problemima poput depresije, poremećaja u ishrani, samopovređivanja i drugih mentalnih poteškoća.
Snap i TikTok su postigli nagodbe, dok Meta i YouTube nastavljaju da osporavaju optužbe pred sudom. Sve kompanije negiraju krivicu, a porota trenutno razmatra presudu u tom slučaju.
Komentari (0)