Da li između SAD i Irana zaista traju pregovori: Šta se zna do sada?
Komentari
26/03/2026
-20:07
Tvrdnja američkog predsednika Donalda Trampa da članovi njegove administracije pregovaraju sa Iranom o tekućem sukobu izazvala je mnogo zabune. Predsednik SAD je više puta rekao da su obe strane vodile "veoma dobre i produktivne" razgovore o okončanju rata, za koji tvrdi da ga je njegova zemlja već dobila. Međutim, Iran je do sada negirao da su ikakvi pregovori održani, a portparol vojske je ismejao Trampovu administraciju, rekavši u televizijskom obraćanju: "Da li su vaši unutrašnji sukobi dostigli taj nivo da pregovarate sami sa sobom".
Dok se širom Bliskog istoka i dalje razmenjuju talasi napada između Irana, Izraela i SAD, šta zapravo znamo o mogućim pregovorima i ciljevima svih strana?
Šta je Tramp rekao?
Predsednik SAD Donald Tramp naveo je u objavi na Truth Social od 24. marta da su dve zemlje više dana vodile "veoma dobre i produktivne razgovore".
Ova tvrdnja o napretku pojavila se upravo u trenutku kada se bližio rok koji je dao Iranu da se povuče iz kontrole nad Ormuskim moreuzom — u suprotnom je zapretio da će "uništiti iranske elektrane".
Zbog toga je naložio američkoj vojsci da odloži "sve vojne udare na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu".
Na pitanje o pregovorima dan kasnije, Donald Tramp je rekao da u njima učestvuju njegov zet Džared Kušner, specijalni izaslanik Stiv Vitkof, potpredsednik Džej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio, kao i on lično.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Uprkos predsednikovim odlučnim tvrdnjama o pregovorima — kao i tvrdnji da je Teheran "pristao da nikada neće imati nuklearno oružje" — izvori su za Sky News rekli da se u region raspoređuje više od 1.000 dodatnih američkih vojnika.
Povezane vesti
Predsednik je odobrio raspoređivanje u ponedeljak uveče, a naređenja su u utorak pripremana za komandu, osoblje i deo kopnenih snaga, dok bi dodatne trupe mogle biti poslate u narednim danima.
Ko predstavlja Iran?
Donald Tramp je rekao da zemlja pregovara sa "pravim ljudima" kako bi se postigao dogovor, ali i dalje nije poznato ko su tačno ti ljudi.
Novi vrhovni vođa Irana, ajatolah Modžtaba Hamnei, nije viđen niti se direktno oglašavao otkako je imenovan da zameni svog oca, Alija Hamneija, koji je ubijen prvog dana sukoba.
Među mogućim akterima u Islamskoj Republici pominju se i predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf, ministar spoljnih poslova Abas Aragči i predsednik Masud Pezeškijan.
Portparol vrhovne vojne komande Irana, general-major Ali Abdolahi Aliabadi, poručio je da će se borbe "nastaviti do potpune pobede", što može predstavljati prkos tvrdnjama Donalda Trampa ili upozorenje unutar iranskog rukovodstva da ne popusti u pregovorima.
Da li se pregovori zaista vode?
Vojni analitičar, profesor Majkl Klark, smatra da se pregovori zaista odvijaju, ali da su veoma indirektni.
On navodi da izgleda kako je načelnik pakistanske vojske, general Asim Munir, posredovao u procesu nalik igri "gluvih telefona".
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, čini se da Munir direktno razgovara sa predsednikom iranskog parlamenta Mohamadom Bager Galibafom, koga opisuje kao "poslednjeg ključnog čoveka" koji ima uticaj na Iransku revolucionarnu gardu.
Sobhan Farajvan/PACIFIC P/Sipa Press/Profimedia
Dodao je i da je pakistanski premijer Šehbaz Šarif takođe razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom.
Informacije iz oba ta razgovora zatim su prenete Stivu Vitkofu i Džeredu Kušneru, glavnim diplomatskim izaslanicima Donalda Trampa, koji su potom obavestili predsednika.
Povezane vesti
Šta svaka strana želi?
Od početka rata u februaru, Donald Tramp je iznosio nejasne i često promenljive ciljeve o tome šta želi da postigne.
Tokom gotovo mesec dana sukoba, insistirao je na predaji iranskog rukovodstva i uklanjanju svih zaliha obogaćenog uranijuma, koji je ključan za sporni nuklearni program te zemlje.
Iran je ranije odbijao takav zahtev, naglašavajući da ima pravo da obogaćuje uranijum u mirnodopske svrhe.
Najava pregovora može se tumačiti i kao signal da je Tramp zabrinut zbog mogućih dugoročnih posledica rata po američku i globalnu ekonomiju. On je više puta zahtevao da Ormuski moreuz ostane otvoren.
Iranske vlasti su ponovile da je ovaj ključni pomorski prolaz otvoren, ali da je pristup ograničen za brodove "koji pripadaju ili su povezani sa agresorima i onima koji učestvuju u njihovim aktima agresije", odnosno za Izrael i SAD.
Profesor Klark je dodao da, od kada je Donald Tramp odložio napade na ključnu iransku infrastrukturu, Iran smatra da sada ima prednost i počeo je da "iznosi svoje uslove za mir".
Ali je naglasio da postoji "nulta šansa" da ti uslovi budu prihvaćeni, koji uključuju zadržavanje balističkih raketnih sposobnosti i nuklearnih kapaciteta.
Plan od 15 tačaka naspram plana od 5 tačaka
Slično ratu u Ukrajini i Gazi, Tramp je rekao da su SAD sastavile plan od 15 tačaka za okončanje sukoba u Iranu.
Plan je, prema agenciji AP, prenet Iranu preko posrednika iz Pakistana, koji su ponudili da ugoste obnovljene pregovore.
Tanjug AP/Vahid Salemi, File
Iako Tramp nije dao detalje plana, osim tvrdnje da se tiče iranskog nuklearnog programa, izraelski kanal 12 izvestio je da je prikupio deo sadržaja, pozivajući se na "zapadni izvor".
Iran je Trampov predlog nazvao "preteranim", dodajući da će "okončati rat kada sam odredi".
Zvaničnik, koji je citiran na iranskoj državnoj televiziji, rekao je da je Teheran preko posrednika obavestio SAD da će nastaviti da se brani, postavljajući pet uslova pod kojima bi Iran okončao rat: prestanak "agresije i atentata"; konkretni mehanizmi koji će osigurati da Iran više neće biti napadnut; isplata ratne štete i reparacija; kraj rata na svim frontovima i za sve otporne grupe uključene širom regiona; međunarodno priznanje i garancije u vezi sa iranskom kontrolom nad Ormuskim moreuzom.
Koja je uloga Pakistana?
Pakistanski premijer Šehbaz Šarif je, prema agenciji AP, ponudio da ugosti obnovljene pregovore između Vašingtona i Teherana.
U objavi na društvenim mrežama, premijer Šarif je napisao: "Uz saglasnost SAD i Irana, Pakistan je spreman i počastvovan da bude domaćin kako bi omogućio značajne i odlučujuće razgovore za sveobuhvatno rešenje tekućeg sukoba".
U objavi je označio naloge Donalda Trampa, Stiva Vitkofa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija.
Prema izjavama trojice zvaničnika iz Pakistana, Egipta i Zaliva, SAD su "u principu" pristale da učestvuju u pregovorima u Pakistanu, dok posrednici još rade na tome da uvere Iran.
Napori su usmereni na "izgradnju poverenja" između dve zemlje, s ciljem postizanja prekida vatre i uspostavljanja "mehanizma" za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, rekli su zvaničnici.
Da li je Izrael uključen?
Zanimljivo je da Izrael nije uključen u inicijativu za pregovore.
Izrael je ranije prikazivao sebe kao sledbenika Trampovog vođenja sukoba, ali je i dalje sledio sopstvene ratne ciljeve koji prevazilaze američke.
U izjavi u ponedeljak izraelski premijer Benjamin Netanjahu je priznao diplomatske napore Donalda Trampa, ali je rekao da će Izrael za sada nastaviti da pogađa svoje neprijatelje.
Kraj rata u Iranu takođe ne bi garantovao kraj izraelske kampanje u Libanu. Tamo je Izrael iskoristio novu priliku da pokuša da uništi Hezbolah nakon što su militanti ispalili rakete u znak podrške Iranu.
Komentari (0)