Digitalni front Bliskog istoka: Iranski hakeri onesposobili medicinsku kompaniju, Izrael porukama podstiče pobunu

Eskalacija napetosti između Irana i Izraela sve više se premešta u digitalni domen, gde sajber napadi, hakovanja i AI propaganda postaju jednako, ako ne i važniji, od fizičkih sukoba. Poslednji događaji svedoče o širokom spektru taktika koje obe strane koriste, od onesposobljavanja ključnih infrastrukturnih sistema do psihološkog rata putem aplikacija.

Nedavno se Iran našao u centru pažnje zbog značajnog sajber napada na američku medicinsku kompaniju Stryker. Prema informacijama, iranski hakeri su onesposobili sve službene uređaje kompanije, vraćajući ih na fabrička podešavanja i praktično parališući rad firme. Proiranska hakerska grupa Handala preuzela je odgovornost za napad, tvrdeći da je obrisano više od 200.000 uređaja, iako tačan broj nije potvrđen.

Ista grupa navodno je prethodno hakovala i bivšeg direktora budžeta Mosada Ilana Štajnera, i objavila čak 50.000 poverljivih dokumenata. Iranski mediji prenose da ovi dokumenti "otkrivaju tajne operacije, medijske strategije i mreže uticaja Mosada širom sveta".

S druge strane, Izrael koristi hakovanje i za psihološki pritisak. U jednom od upečatljivijih primera, Izrael je hakovao popularnu iransku aplikaciju za molitvu, preuzetu više od pet miliona puta sa Google prodavnice. Korisnicima su tada pristigle poruke poput "pomoć stiže", što je imalo za cilj da podstakne iranski narod na pobunu.

Izraelske obaveštajne službe su, prema navodima, koristile i sofisticiranije metode, uključujući hakovanje saobraćajnih kamera širom Teherana. Podaci sa ovih kamera korišćeni su za planiranje operacije likvidacije ajatolaha Alija Hamneija, što svedoči o dubini prodora u iransku infrastrukturu.

Digitalni sukob obuhvata i manipulaciju informacijama. Društvene mreže su preplavljene AI video snimcima, poput onog koji navodno prikazuje američki ratni brod pogođen iranskim raketama. Ovi lažni snimci pokazuju koliko je lako dezinformisati korisnike.

Istovremeno, Iran primenjuje drastične mere kontrole informacija unutar sopstvenih granica. Više od 25 dana, građani Irana nemaju pristup internetu, što ih sprečava da se informišu i iznose svoje stavove o tekućim događajima.

"Više poruka nego stvarni uticaj"

Vladimir Radunović, stručnjak za sajber bezbednost, ističe da napad na Stryker predstavlja "više poruku" nego značajan ekonomsko-politički udarac.

"Za takve grupe koje napadaju, ovo je relativno jednostavan napad", kaže Radunović, dodajući da je to "samo ono što mi vidimo, a pitanje je šta je ispod ledenog brega".

On podseća da je Iran u prošlosti izvodio i složenije napade, poput onog na saudijsku naftnu kompaniju Aramco 2012. godine ili kazino 2014.

Radunović veruje da Iran jeste sposoban da izvede mnogo složenije stvari, ali da "ih možda još nisu izveli", te postavlja pitanje da li sarađuju sa drugim državama sa naprednijim kapacitetima. Objašnjavajući motivaciju, on navodi da sajber napadi omogućavaju "pravljenje efekta preko okeana" kada fizički napadi nisu mogući.

"To je zanimljiva strategija različitih alata u ratovanju", zaključuje Radunović.

Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u emisiji iznad teksta