KRIZA NA BLISKOM ISTOKU Izlaelska vojska izdala hitno upozorenje na evakuaciju u iranskom gradu Arak pre napada

Odluka predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da, na zahtev Teherana, privremeno pauzira napade na iranska energetska postrojenja na deset dana otvara novi prostor za krhku diplomatiju u jeku rastućih tenzija na Bliskom istoku, dok istovremeno ukazuje na složenu mrežu političkih i bezbednosnih interesa koji se prelamaju od Vašingtona do Evrope. Dok pregovori, prema Trampovim rečima, napreduju "veoma dobro", situacija na terenu ostaje neizvesna: Iran nastavlja da kontroliše strateški Ormuski moreuz kroz model selektivne blokade, čime direktno utiče na globalne energetske tokove, ali i na odnose sa evropskim državama poput Španije. Vlada u Madridu, predvođena premijerom Pedrom Sančezom, našla se u specifičnoj poziciji - balansirajući između savezništva sa Zapadom i politike uzdržanosti prema američko - izraelskim vojnim operacijama, što joj je donelo povlašćen tretman za pomorski tranzit, ali i političke rizike. U međuvremenu, sukob se širi i na druge frontove: izraelske snage intenziviraju operacije protiv Hezbolaha u Libanu, dodatno komplikujući ionako napetu regionalnu sliku u kojoj se diplomatski pokušaji deeskalacije sudaraju sa kontinuiranim vojnim pritiscima.

Kako je protekao jučerašnji dan pročitajte u našem blogu

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Najnovija dešavanja na Bliskom istoku čitajte u našem blogu

22.55 U iranskom raketnom napadu na bazu u Saudijskoj Arabiji ranjeno više američkih vojnika

Više pripadnika američke vojske je ranjeno, a nekoliko američkih aviona za dopunu goriva je oštećeno u raketnom napadu na vazduhoplovnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, preneo je danas Volstrit džornal (WSJ) pozivajući se na američke i saudijske zvaničnike.

Tanjug/AP/Satellite image ©2026 Vantor

Nije precizirano koliko je američkih vojnika je ranjeno, niti koliko je tačno aviona oštećeno. U napadu su učestvovalu i iranske bespilotne letelice. Iranska vojska saopštila je ranije danas da je izvršila napade na američku bazu Al Hardž u Saudijskoj Arabiji, i na vojni logistički objekat u Izraelu. Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je u napadu na bazu Al Hardž u Saudijskoj Arabiji uništen veći broj cisterni za gorivo i flota logističke podrške američke vojske.

21.40 Vitkof: Očekujemo razgovor sa iranskim predstavnicima do kraja nedelje

Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof najavio je danas da će američka delegacija razgovarati sa iranskim predstavnicima do kraja nedelje, preneo je danas Skaj njuz. On je odbacio kao netačne tvrdnje iranskih zvaničnika da se između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ne vode pregovori.

"Jasno je da SAD i Iran pregovaraju, kao i da neki brodovi sada prolaze kroz Ormuski mroeuz. Možda imamo drugačiju definiciju pregovora od njih", rekao je Vitkof.

Tanjug/AP/Allison Robbert

Prethodno je CBS, pozivajući se na neimenovane izvore, preneo da se iranski odgovor na američki predlog sporazuma o prekidu sukoba od 15 tačaka očekuje do kraja dana. Zvaničnici Bele kuće se oprezno nadaju da najnoviji pregovori sa Iranom napreduju, naveli su izvori. Vitkof je juče izjavio da je američka administracija predstavila Iranu, preko Pakistana kao posrednika, plan od 15 tačaka za potencijalni mirovni sporazum. Američki državni sekretar Marko Rubio juče je rekao da "zemlje posrednice" prenose poruke između SAD i Irana, i naveo je da je "postignut izvestan konkretan napredak". SAD i Iran zvanično nemaju diplomatske odnose.

21.02 Kanal 12: Sirene za uzbunu oglasile se u Izraelu više od 78.000 puta od početka rata

Ukupno 78.109 sirena koje upozoravaju na napade raketama, projektilima i dronovima iz Irana i od strane Hezbolaha oglasilo se širom Izraela od početka rata sa Iranom, pre gotovo mesec dana, 28. februara, pokazuju podaci izraelskog Kanala 12. Kirjat Šmona, grad pod opsadom blizu libanske granice, imao je najviše sirena – 154, prenosi Tajms od Izrael.

Tanjug AP/Maya Levin

Grad je često napadala libanska militantna grupa Hezbolah kako tokom aktuelnih sukoba, tako i u prethodnom sukobu Izraela sa libanskom militantnom grupom koju podržava Iran od 2023. do 2024. godine. Drugi po broju sirena - 146, su severni pogranični grad Misgav Am, park Ariel Šaron u Tel Avivu i Ramat Ganu u centralnom Izraelu, navodi izraelska televizija. U centralnom gradu Holonu i okolini oglasilo se 145 sirena.

Nasuprot tome, na nekoliko lokacija na jugu, uključujući grad Micpe Ramon, oglasila se samo jedna sirena tokom rata. Najčešće vreme kada se sirene oglašavaju je u 10 sati ujutru, navodi se u izveštaju, kada je oglašeno 7.122 sirena. Sat vremena ranije, u 9 sati, oglasilo se 1.404 sirena. Lansiranja raketa iz Irana obično dolaze sa ranom upozoravajućom signalizacijom, dajući stanovnicima nekoliko minuta da se sklone u skloništa. Sirene koje upozoravaju na salve Hezbolaha, nasuprot tome, daju stanovnicima samo nekoliko sekundi da potraže zaklon.

20.52 UN formiraju radnu grupu za očuvanje trgovine kroz Ormuski moreuz

Ujedinjene nacije su danas saopštile da formiraju radnu grupu koja će osmisliti mehanizam za očuvanje protoka trgovine kroz Ormuski moreuz, upozoravajući da bi prekidi izazvani ratom u Iranu mogli da dovedu do većih nestašica hrane i humanitarnih kriza širom sveta.

"Hitna akcija je od suštinskog značaja kako bi se ublažile ove posledice", rekao je portparol UN-a Stefan Dižarik, prenosi Rojters.

Zamenik generalnog sekretara UN-a, Horhe Moreira da Silva, izvršni direktor Kancelarije UN za projektne usluge (UNOPS), vodiće projekat, dodao je Dižarik. On je naveo da će radna grupa crpeti inspiraciju iz drugih inicijativa UN-a, uključujući Crnomorsku inicijativu za žito za Ukrajinu i UN2720 Mehanizam za Gazu.

Tanjug/AP/Altaf Qadri

"Radna grupa će sada stupiti u kontakt sa svim relevantnim državama članicama kako bi videla kako ovo može biti operativno sprovedeno", rekao je Dižarik.

On je istakao da se UN nadaju da će sve uključene države članice pružiti podršku, posebno zbog ljudi koji su već pogođeni. Prekid isporuka đubriva i rast cena energije prete novim skokovima cena hrane u ranjivim zemljama, što bi moglo da izazove višegodišnje posledice upravo u trenutku kada su mnoge zemlje počele da se oporavljaju od niza globalnih šokova, upozoravaju UN i drugi stručnjaci. Analiza koju je prošle nedelje objavio Svetski program za hranu upozorava da će se desetine miliona ljudi suočiti sa akutnim glađu ako rat u Iranu potraje do juna.

20.40 Više od 400 pirpadnika Hezboalha ubijeno od početka sukoba s Izraelom 2. marta

Više od 400 pripadnika libanskog Hezbolaha ubijeno je od početka rata sa Izraelom na području južnog Libana 2. marta, preneo je danas Rojters pozivajući se na dva izvora bliska Hezbolahu. Kako se navodi, ovo je prvi izveštaj o bijenim trupama Hezbolaha koji je grupa iznela u medije od početka rata, a reč je o ubijenima i u vazdušnim i u kopnenim napadima.

TanjugAP/Hassan Ammar

Prethodno je izraelska vojska saopštila da je od početka sukoba ranije ovog meseca ubila više od 700 pripadnika Hezbolaha, uključujući neke od članova elitnih jedinica Radvan. Libansko Ministarstvo zdravlja prethodno je saopštilo da je u izraelskim napadima ubijeno 1.142 Libanaca, među kojima i 122 dece, 83 žene, i 42 pripadnika medicinskog osoblja.

20.35 Arakči: Iran će se silno osvetiti za izraelske napade na čeličane, elektrocentralu...

Iranski ministar spoljne politike Abas Arakči izjavio je danas da je Izrael pogodio dve najveće iranske čeličane, elektro­centralu i civilne nuklearne objekte i da će se Iran "silno osvetiti" za to.

"Izrael je pogodio dve najveće iranske čeličane, elektro­centralu i civilne nuklearne objekte i drugu infrastrukturu, navode iranski zvaničnici", napisao je Arakči na platformi X. On je istakao da Izrael tvrdi da je delovao u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama.

"Napad je u suprotnosti sa produženim diplomatskim rokom koji je najavio (američki predsednik Donald) Tramp", naveo je Arakči. Kako je naglasio, Iran poručuje da će se "silno osvetiti" za izraelske zločine. U izraelskim vazdušnim napadima danas popodne oštećene su dve velike čeličane u Iranu, saopštili su lokalni iranski zvaničnici. Iranski mediji su preneli da su mete dva odvojena napada bile čeličane Huzestan, na jugozapadu Irana i Mobarakeh u Isfahanu, u centralnom delu te zemlje.

Tanjug/AP

Izraelska vojska potvrdila je ranije danas napad na postrojenje za vađenje urana u gradu Jazd, u centralnom Iranu. U objavi na kanalu Telegram, izraelska vojska je navela da je gađala postrojenje za vađenje urana i da joj je na meti napada bila glavna infrastruktura koja se koristi u procesu obogaćivanja uranijuma, prenela je Al Džazira. Sjedinjene Američke Države i Izrael gađale su nuklearni objekat u Kondabu, u severozapadnom delu Irana, saopšteno je iz kancelarije guvernera pokrajine Markazi, preneo je Tasnim. Tasnim je, takođe, objavio pozivajući se na saopštenje guvernera Araka, da su američke i izraelske snage napale industrijski park Hairabad u istoj pokrajini.

20.10 Najmanje jedna osoba poginula, 18 povređeno u napadima na dve čeličane u Iranu

Najmanje jedna osoba je poginula, a 18 je povređeno u današnjim američko-izraelskim napadima na dve najveće čeličane u Iranu, saopštili su lokalni zvaničnici. Zamenik generalnog guvernera provincije Isfahan Akbar Salehi rekao je da je jedna osoba ubijena, a dve povređene u napadu na čeličanu kompanije Mobarakeh u Isfahanu u centralnom Iranu, prenela je Press TV.

FADEL itani / AFP / Profimedia

Zamenik generalnog guvernera provincije Huzestan Valiolah Hajati rekao je da je u napadu na čeličanu u toj provinciji na jugozapadu zemlje lakše povređeno 16 osoba koje su nakon ukazane pomoći otpuštene iz medicinskog centra. Portparol iranskog Ministarstva industrije, rudarstva i trgovine rekao je da su stručni timovi prisutni na lokacijama dve pogođene čeličane i najavio da će uskoro biti objavljen zvanični izveštaj o pričinjenoj šteti i planovima za rekonstrukciju. Portparol je podsetio da je, na osnovu međunarodnih propisa i konvencija, zabranjeno gađanje civilnih industrijskih objekata tokom ratnih sukoba.

19.52 Izraelska vojska potvrdila napad na postrojenje za vađenje urana u Jazdu, u Iranu

Izraelska vojska potvrdila je danas napad na postrojenje za vađenje urana u gradu Jazd, u centralnom Iranu. U objavi na kanalu Telegram, izraelska vojska je navela da je gađala postrojenje za vađenje urana i da joj je na meti napada bila glavna infrastruktura koja se koristi u procesu obogaćivanja uranijuma, prenosi Al Džazira.

Jaafar ASHTIYEH / AFP / Profimedia

Obogaćeni uranijum je ključni materijal za izradu nuklearnog oružja, a zalihe Irana bile su u centru stalnih sporova sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom. Iranska organizacija za atomsku energiju saopštila je da napad na postrojenje nije izazvao curenje radioaktivnih materijala.

19.45 IRGC zapretio napadima na industrijske lokacije povezane sa SAD i Izraelom

Korpus Iranske revolucionarne garde (IRGC) pozvao je danas na evakuaciju industrijskih lokacija povezanih sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom i zapretio napadom na takve lokacije nakon napada na dve iranske čeličane.

AP/Iranian Revolutionary Guard's Ground Force

U saopštenju IRGC pozivaju se stanovnici koji žive u radijusu od jednog kilometra od takvih industrija da moraju da se evakuišu iz svojih domova. Viši komandant IRGC izdao je oštro upozorenje da će odmazda Teherana eskalirati izvan proporcionalnog odgovora, pozivajući radnike na industrijskim lokacijama povezanim sa SAD i izraelskim režimom da se odmah evakuišu kako bi spasili svoje živote, prenela je Press TV. Upozorenje dolazi nakon odvojenih vazdušnih napada koje su SAD i izraelski režim pokrenuli danas na industrijske zone u nekoliko iranskih gradova kada su dve velike iranske čeličane pogođene.

Brigadni general Sejed Madžid Musavi, komandant Vazduhoplovnih snaga IRGC-a, saopštio je da su agresori ponovo prešli opasnu liniju. Pogođene su čeličana kompanije Mobarakeh u Isfahanu u centralnom Iranu i čeličana kompanije Huzestan u jugozapadnom delu zemlje.

19.35 Vašington post: Na Iran do sada lansirano više od 850 američkih raketa tomahavk

Na Iran je do sada lansirano više od 850 američkih raketa "tomahavk", objavio je danas Vašington post. List navodi, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, da je brzina kojom američka vojska koristi rakete u sukobu sa Iranom od 28. februara uznemirila pojedine zvaničnike Pentagona, što je dovelo do internih diskusija o tome kako povećati proizvodnju tih raketa.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Portparol Bele kuće Kerolajn Livit izjavila je za Rojters da američka vojska ima "više nego dovoljno" zaliha oružja da postigne svoje vojne ciljeve u Iranu "i šire". Livit je rekla da je američki predsednik Donald Tramp uvek bio fokusiran na jačanje oružanih snaga i da će nastaviti da poziva američke proizvođače oružja da ubrzaju proizvodnju.

19.24 Merc sumnja da će američko-izraelske akcije u Iranu dovesti do promene režima

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da sumnja da će američko-izraelske akcije u Iranu dovesti do promene režima. On je izrazio skepsu da Sjedinjene Američke Države i Izrael imaju jasnu strategiju za okončanje rata u Iranu, ali je istakao da će Nemačka, u principu, biti spremna da učestvuje u međunarodnoj misiji stabilizacije nakon prestanka neprijateljstava, prenosi Rojters.

Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi

"Jednostavno nisam uveren da ono što se trenutno dešava, ono što rade Izrael i Amerika, zaista može da dovede do uspeha", rekao je Merc na konferenciji koju je organizovao list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

"Da li je promena režima zaista cilj? Ako je to cilj, ne mislim da će biti postignut. U prošlim sukobima je uglavnom pošlo naopako", dodao je on, aludirajući na rat u Avganistanu, navodi agencija.

16.30 Rubio: SAD očekuju da se vojna operacija u Iranu završi za nekoliko sedmica

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da Sjedinjene Američke Države očekuju da će se vojna operacija u Iranu završiti u roku od nekoliko sedmica, a ne meseci. Rubio je rekao, nakon sastanka ministara spoljnih poslova G7 u Francuskoj, da su SAD na domaku da ostvare planirane ciljeve u Iranu, preneo je Skaj njuz. Istakao je da bi svako stalno naplaćivanje prolaza za brodove kroz Ormuski moreuz bilo neprihvatljivo, navodeći da bi Iran mogao da odluči da uspostavi sistem naplate na toj plovnoj ruti.

"Ne postoji ništa što Rusija radi za Iran što bi ometalo ili uticalo na američku vojnu operaciju u toj zemlji", rekao je Rubio, odgovarajući na pitanje o vezama između Moskve i Teherana.

Tanjug/AP/Mariam Zuhaib

Na pitanje o mogućnosti američke kopnene invazije na Iran, Rubio je rekao da SAD mogu da postignu sve svoje ciljeve sa kopnenim trupama, ali da će američkom predsedniku Donaldu Trampu uvek biti pružene mogućnosti da se prilagodi nepredviđenim okolnostima, ukoliko se pojave. Na pitanje da li su se članice G7 ranije obavezale na sastanku da će koristiti svoju vojsku u zaštiti Ormuskog moreuza nakon rata sa Iranom, Rubio je odgovorio da misli da su sve članice saopštile da razumeju potrebu za tim.

"SAD su uvek međunarodnu koaliciju za moreuz smatrale postkonfliktnom nužnošću", naveo je Rubio. Prema njegovim rečima, SAD su spremne da budu deo koalicije za moreuz, kao i da su ohrabrile druge zemlje da u njoj učestvuju.

18.15 Kurdski region traži od Bagdada da zaustavi napade proiranskih grupa

Poluautonomni kurdski region u Iraku zatražio je od federalnih vlasti u Bagdadu da zaustave svakodnevne napade dronovima koje na tu oblast izvode proiranske oružane grupe, izjavio je danas zamenik premijera severnog autonomnog regiona Kubad Talabani.

AP Photo/Cagdas Erdogan

On je okrivio za uporne napade dronovima, koji su usmereni na američke vojne savetnike u sastavu međunarodne koalicije, kako je naveo, "odmetnute milicije" koje deluju iz Iraka, prenosi Al Džazira. "To smo više puta pokretali pred federalnom vladom. Tražili smo od njih da reaguju i zaustave ove grupe da napadaju region Kurdistana", rekao je, dodajući da se Bagdad "obavezao" da će zaustaviti napade.

Talabani je, takođe, rekao da Sjedinjene Američke Države ne naoružavaju iranske kurdske opozicione grupe koje su u egzilu u kurdskom regionu Iraka, ponavljajući da se njegova vlada protivi bilo kakvom učešću tih grupa u američko-izraelskom ratu protiv Irana. Regionalne vlasti su tim grupama poručile da bi bilo veoma nepromišljeno da učestvuju iz kurdskog regiona Iraka, rekao je on i dodao da neće dozvoliti da se to dešava odatle.

18.00 Evropski zvaničnici: Rat u Iranu bi mogao da odloži isporuke oružja Ukrajini

Američki zvaničnici počeli su da upozoravaju saveznike da bi isporuke američkog oružja Ukrajini mogle da budu prekinute u narednim mesecima zbog toga što Pentagon daje prioritet njihovoj upotrebi u ratu u Iranu, rekla su tri neimenovana evropska zvaničnika za Politiko. 

Zvaničnici su naveli da je Stejt department obavestio saveznike da bi isporuke municije, posebno sistema protivvazdušne odbrane "patriot", mogle da budu poremećene zbog rata u Iranu.

Dva zvaničnika su rekla da je američki državni sekretar Marko Rubio planirao da o tome razgovara danas sa saveznicima na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u blizini Pariza.

Portparol ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihe rekao je da ga Rubio nije obavestio o budućim poremećajima u isporukama oružja Ukrajini tokom današnjeg bilateralnog sastanka na marginama skupa G7.

Jedan evropski zvaničnik je naveo da su pojedine od savezničkih zemalja  dobile uveravanja od Sjedinjenih Američkih Država da isporuke oružja za Ukrajinu nisu preusmerene.

Zabrinutost u evropskim prestonicama je povećana nakon što je Vašington post u četvrtak objavio da Pentagon razmatra preusmeravanje oružja namenjenog Ukrajini kako bi se obnovile američke zalihe.

17.23 SAD i Izrael napali nuklearni kompleks u Kondabu, na severozapadu Irana

Sjedinjene Američke Države i Izrael gađale su nuklearni objekat u Kondabu, u severozapadnom delu Irana, saopšteno je iz kancelarije guvernera pokrajine Markazi.

"Američko-cionistički neprijatelji napali su postrojenje za tešku vodu Kondab Kondab u dve faze. Ovi napadi nisu rezultirali žrtvama, a s obzirom na mere bezbednosti koje su preduzete unapred, nema pretnje za stanovništvo tog regiona", prenosi Tasnim pozivajući se na lokalne vlasti.

FADEL itani / AFP / Profimedia

Zamenik guvernera provincije Markazi za političko-bezbednosna pitanja, Hasan Kamari uputio je molbu građanima da se uzdrže od posete mestu napada. Tasnim je, takođe, preneo pozivajući se na saopštenje guvernera Araka, da su američke i izraelske snage napale industrijski park Hairabad u istoj pokrajini. Američke i izraelske snage već su nekoliko puta napale kompleks u Natancu, a pogodili su i nuklearnu elektranu Bušer.

17.17 IDF: Od početka sukoba u martu ubijeno najmanje 770 operativaca Hezbolaha

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su danas da je od početka sukoba sa militantnom libanskom grupom Hezbolah ubijeno najmanje 770 operativaca te proiranske grupe. Prema podacima IDF-a, među njima su i stotine pripadnika elitne Radvan grupe Hezbolaha, prenosi Tajms of Izrael.

Tanjug/AP/Hussein Malla

U saopštenju se navodi da su u procenjeni broj ubijenih pripadnika Hezbolaha uključeni samo operativci koje su izraelski obaveštajni oficiri pouzdano identifikovali, i da je stvarni broj ubijenih boraca Hezbolaha verovatno veći. Libansko Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je u izraelskim napadima od početka marta poginulo više od 1.000 osoba.

16.57 CBS: SAD očekuje odgovor od Irana na mirovni predlog do kraja dana

Iranski odgovor na američki predlog sporazuma o prekidu sukoba od 15 tačaka očekuje se do kraja dana, saopštila su dva američka izvora upoznata sa situacijom. Izvori su za CBS njuz kazali da je američkom predsedniku Donaldu Trampu i visokim zvaničnicima Bele kuće rečeno da će iranski kontrapredlog verovatno stići tokom današnjeg dana, preko posrednika.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Zvaničnici Bele kuće se oprezno nadaju da najnoviji pregovori sa Iranom napreduju, naveli su izvori. Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država Stiv Vitkof izjavio je juče da je američka administracija predstavila Iranu, preko Pakistana kao posrednika, plan od 15 tačaka za potencijalni mirovni sporazum. Regionalni izvor je za CBS njuz rekao da je Pakistan imao direktan kontakt sa iranskim bezbednosnim establišmentom koji kontroliše zemlju, a ne samo sa ministarstvom spoljnih poslova. Američki državni sekretar Marko Rubio juče je rekao da "zemlje posrednice" prenose poruke između SAD i Irana, i naveo je da je "postignut izvestan konkretan napredak". SAD i Iran zvanično nemaju diplomatske odnose.

16.18 Američka vojska ispalila više od 850 "tomahavka" u Iranu 

Vojska Sjedinjenih Američkih Država ispalila je više od 850 krstarećih raketa "tomahavk" tokom skoro četiri nedelje rata sa Iranom, saopštili su izvori koji su upoznati sa tim pitanjem. Izvori su za Vašington post rekli da je brzina kojom su rakete potrošene uznemirila neke zvaničnike Pentagona, i da je podstakla interne diskusije o tome kako da se rakete učine dostupnijim, tako što bi se neke količine povukle sa drugih mesta u svetu, i kroz povećanje proizvodnje.

AP/Mass Communication Specialist 3rd Class Robert S. Price/U.S. Navy

Veliko oslanjanje na krstareće rakete u iranskom sukobu zahtevaće hitne razgovore o tome da li da se neke količine "tomahavka" premeste iz drugih delova sveta na Bliski istok, i da se pokrenu dugoročni napori za njihovu veću proizvodnju, reklo je nekoliko američkih zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti. Krstareće rakete "tomahavk", koje mogu da se lansiraju sa površinskih ratnih brodova i podmornica mornarice, sastavni su deo američkih vojnih napada od kada su prvi put korišćene u borbi 1991. godine tokom rata u Persijskom zalivu, ali se svake godine proizvede samo nekoliko stotina, što znači da je globalna ponuda ograničena.

Pentagon nije javno saopštio koliko raketa ima u svom inventaru u bilo kom trenutku. Rakete "tomahavk" su cenjene i zato što mogu da pređu više od 1.500 kilometara, čime se smanjuje potreba da se američki piloti šalju u dobro branjeni vazdušni prostor.

16.02 U izraelskim napadima oštećene dve čeličane u Iranu

U izraelskim vazdušnim napadima danas popodne oštećene su dve velike čeličane u Iranu, saopštili su lokalni iranski zvaničnici.

"Pre nekoliko trenutaka, agresivni ratni avioni kriminalnih američkih i cionističkih režima brutalno su napali kompaniju 'Huzestan stil industris' ", rekao je zamenik šefa bezbednosti i sprovođenja zakona u pokrajini Huzestan, Valiolah Hajati.

Wisam Hashlamoun / AFP / Profimedia

Hajati je kazao da će "dodatne informacije o detaljima ovog napada i obimu štete uskoro biti objavljene". Iranski mediji su preneli da su mete dva odvojena napada bile čeličane Huzestan, na jugozapadu Irana, i Mobarakeh u Isfahanu, u centralnom delu te zemlje. Izraelski bezbednosni izvori su saopštili da je ratno vazduhoplovstvo te zemlje danas bombardovalo dve najveće iranske fabrike čelika, po naređenju premijera te zemlje Benjamina Netanjahua, prenosi Tajms of Izrael.

Tanjug/AP/Ronen Zvulun

Očekuje se da će udari na fabrike, koje su delimično u vlasništvu iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), prouzrokovati veliku štetu iranskoj ekonomiji. Udare su naredili Netanjahu i izraelski ministar odbrane Izrael Kac, koji je ranije rekao da će Izrael intenzivirati svoje udare protiv Irana.

15.45 IDF izdao hitno upozorenje na evakuaciju u iranskom gradu Arak pre napada

Izraelska vojska (IDF) izdala je danas "hitno upozorenje" stanovnicima Irana u centralnom gradu Arak, uoči planiranih vazdušnih napada. Naredba, objavljena na persijskom X nalogu IDF-a, odnosi se na "sve osobe koje se nalaze na severozapadu grada Araka i one koje se nalaze u industrijskoj zoni Kejrabad u regionu Arak".

15.43 Rojters: SAD mogu sa sigurnošću da utvrde da su uništile trećinu iranskih raketa

Sjedinjene Američke Države mogu sa sigurnošću da utvrde da su uništile oko trećinu ogromnog iranskog raketnog arsenala, tokom napada u poslednje četiri nedelje, saopštilo je pet osoba koje su upoznate sa američkim obaveštajnim službama. Izvori su pod uslovom anonimnosti za Rojters rekli da je status još jedne trećine iranskog arsenala raketa nejasan, ali da se pretpostavlja da su ga američka i izraelska bombardovanja verovatno oštetila, uništila ili da su te rakete zakopane u ruševinama u podzemnim tunelima i bunkerima.

15.40 Tusk: Moguća je eskalacija na Bliskom istoku u narednim danima

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je danas da je moguća eskalacija na Bliskom istoku u narednim danima.

"Imam razloge da verujem, takođe na osnovu informacija koje smo dobili od naših saveznika, da je stabilizacija malo verovatna u narednim danima", rekao je Tusk novinarima, preneo je Skaj njuz. Tusk je naveo da, naprotiv, može da dođe do nove eskalacije.

Više pročitajte u posebnom tekstu.

Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert

15.33 Rojters: SAD mogu sa sigurnošću da utvrde da su uništile trećinu iranskih raketa

Sjedinjene Američke Države mogu sa sigurnošću da utvrde da su uništile oko trećinu ogromnog iranskog raketnog arsenala, tokom napada u poslednje četiri nedelje, saopštilo je pet osoba koje su upoznate sa američkim obaveštajnim službama. Izvori su pod uslovom anonimnosti za Rojters rekli da je status još jedne trećine iranskog arsenala raketa nejasan, ali da se pretpostavlja da su ga američka i izraelska bombardovanja verovatno oštetila, uništila ili da su te rakete zakopane u ruševinama u podzemnim tunelima i bunkerima.

14.10 Aksios: Džej Di Vens je najverovatniji glavni američki pregovarač sa Iranom

Američki potpredsednik Džej Di Vens je najverovatniji glavni pregovarač u potencijalnim mirovnim pregovorima sa Iranom, nakon što je američki predsednik Donald Tramp ozvaničio njegovu ulogu na sastanku kabineta u četvrtak, kada je od Vensa zatražio da pruži najnovije informacije o Iranu, prenosi danas Aksios.

Zvaničnici Bele kuće su rekli da Vensa iskustvo u administraciji, i njegovo dobro dokumentovano protivljenje otvorenim konfliktima u inostranstvu, čine atraktivnijim sagovornikom za Irance od Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, koji su nadgledali dve prethodne runde neuspešnih pregovora sa tom zemljom, zbog čega je Vitkof preporučio Vensa za glavnog pregovarača.

11.17 Arakči: Iranu rat nametnuli nasilnički nuklearni režimi SAD i Izraela

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči izjavio je danas da se Iran suočava sa nezakonitim ratom koji su mu nametnula dva nasilnička nuklearno naoružana režima, odnosno Sjedinjene Američke Države i Izrael.

"Ovaj agresivni rat je očigledno neopravdan i brutalan. Oni su pokrenuli ovu agresiju 28. februara dok su Iran i Sjedinjene Države bili angažovani u diplomatskom procesu rešavanja navodne zabrinutosti Amerikanaca zbog iranskog nuklearnog programa", rekao je Arakči na hitnoj sednici Saveta UN za ljudska prava koju su sazvali Iran, Kina i Kuba povodom izraelsko-američkog napada na školu u Minabu u kojem je ubijeno 175 dece i nastavnika.

Kako je naveo, SAD i Izrael su izneverili diplomatiju po drugi put u toku devet meseci "torpedovanjem" pregovaračkog stola, prenosi Al Džazira.

"Među najstrašnijim manifestacijama ove agresije bio je proračunati fazni napad na osnovnu školu za devojčice u gradu Minabu, južno od Irana, gde je hladnokrvno ubijeno više od 175 učenika i nastavnika", zaključio je on.

Tanjug/AP

10.43 Velika Britanija upozorava: Iran ne sme da drži globalnu ekonomiju kao taoca

Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Ivet Kuper izrazila je duboku zabrinutost zbog iransko-ruskih veza i uloge Irana u globalnoj ekonomiji. Govoreći prilikom dolaska na samit ministara spoljnih poslova G7 u Parizu, Kuper je navela da je Iran obezbedio dronove Rusiji za rat u Ukrajini, ističući da postoji i druga podrška koja dodatno destabilizuje region, preneo je Skaj njuz.

"Imamo zajednički interes da zaštitimo globalnu ekonomiju od zemalja koje žele da je koriste protiv nas", rekla je Kuper, naglašavajući potrebu za međunarodnom koordinacijom i diplomacijom.

Ona je posebno istakla hitnost rešavanja sukoba u Iranu kako bi se ponovo otvorio Ormuski moreuz i obezbedila sigurnost međunarodnog brodarstva.

"Iran ne može samo da drži globalnu ekonomiju kao taoca zbog strateškog položaja moreuza i slobode plovidbe koju podržavaju Ujedinjene nacije i međunarodna zajednica", zaključila je Kuper.

10.15 Tirk: Pozivam SAD da što pre završe istragu o napadu na školu u Iranu

Šef Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Tirk pozvao je danas Sjedinjene Američke Države da završe istragu o smrtonosnom napadu na osnovnu školu u Iranu na početku američko-izraelskih napada prošlog meseca i da objave nalaze.

"Visoki američki zvaničnici su rekli da je napad pod istragom. Pozivam da se taj proces završi što je pre moguće i da se njegovi nalazi objave javno. Mora postojati pravda za strašnu štetu koja je učinjena", rekao je Tirk Savetu UN za ljudska prava u Ženevi tokom hitne debate koju je sazvao Iran.

U napadu na školu za devojčice u iranskom gradu Minabu 28. februara poginulo je najmanje 175 ljudi, među kojima veliki broj dece.

09.36 Iran: Hoteli na Bliskom istoku u kojima borave vojnici SAD biće mete

Visoki zvaničnici Irana kritikovali su američko vojno prisustvo u regionu, tvrdeći da se struktura snaga SAD u Zapadnoj Aziji "urušila" i da se američke trupe sada "kriju" u civilnim objektima uključujući hotele pri čemu koriste lokalno stanovništvo kao "ljudski štit", i zapretili su da će hoteli u kojima borave američki vojnici na Bliskom istoku biti mete.

Brigadni general Abolfazl Šekarči, portparol iranskih oružanih snaga, rekao je u intervjuu na nacionalnoj televiziji da je američko osoblje primorano da napusti vojne baze i da oslanjanje na civilne lokacije predstavlja "ponižavajuće povlačenje" i priznanje nesposobnosti SAD da zaštite svoje snage, preneo je danas Press TV.

"Kada sve američke snage odu u jedan hotel, onda, iz naše perspektive, taj hotel postaje američki. Da li bi trebalo da samo stojimo po strani i dopuštamo da nas Amerikanci gađaju? Kada im odgovaramo, naravno, moramo da gađamo gde god da su oni", istakao je on.

08.55 Vadeful: SAD i Iran bili u indirektnom kontaktu i planiraju sastanak

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izjavio je danas da su Sjedinjene Američke Države i Iran vodili indirektne pregovore i da predstavnici obe strane planiraju uskoro da se sastanu u Pakistanu.

Tanjug/AP

"Na osnovu mojih informacija, bilo je indirektnih kontakata i napravljene su pripreme za direktan sastanak. To bi, izgleda, bilo vrlo brzo u Pakistanu", rekao je Vadeful za radio Dojčlandfunk.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp prethodno je, u četvrtak, saopštio da će, na zahtev vlasti Irana, pauzirati napade na energetska postrojenja na 10 dana, do 6. aprila, uz napomenu da pregovori i dalje traju i da idu "veoma dobro".

07.59 Izraelska vojska: Napadnuti proizvodni objekti balističkih raketa i sistemi PVO Irana

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je protekle noći napalo iranske proizvodne objekte balističkih raketa i sisteme protivvazdušne odbrane u Iranu, saopštila je danas vojska Izraela.

Izraelske odbrambene snage (IDF) tvrde da su u Teheranu njihovi avioni pogodili "infrastrukturu i objekte koje režim u Teheranu koristi za proizvodnju oružja, sa naglaskom na objekte za proizvodnju balističkih raketa", prenosi Tajms of Izrael.

Kako je navedeno, na zapadu Irana napadnute su lansirne rampe balističkih raketa i skladišta, "koji predstavljaju pretnju državi Izrael". Izraelske odbrambene snage dodaju da će kasnije pružiti više detalja o svojim sinoćnim napadima.

07.43 Rubio: Napredak u kontaktima s Iranom, Ormuski moreuz ključan

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u četvrtak da je ostvaren izvestan napredak u komunikaciji sa Iranom posredstvom trećih zemalja, ali da je proces pregovora i dalje u toku, i stakao da bi kriza u Ormuskom moreuzu mogla brzo da se reši ukoliko Teheran obustavi pretnje svetskom pomorskom saobraćaju. "Postoje zemlje koje prenose poruke i ostvaren je određeni, konkretan napredak", naveo je Rubio, dodajući da je reč o "kontinuiranom i promenljivom procesu" o kojem Vašington neće javno pregovarati, navodi se u saopštenju američkog Stejt departmenta.

07.30 IRGC: Novi talas napada na američke i izraelske ciljeve u regionu

Korpus Islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je rano jutros izveo 83. talas operacije "Pravo obećanje 4", tokom kojeg su raketama i dronovima gađani američki i izraelski vojni ciljevi širom regiona. U saopštenju IRGC-a je navedeno da su među metama bili rezervoari za skladištenje nafte i skladište goriva u Ašdodu, vojni položaj u naselju Modin, kao i centar za razmenu vojnih informacija SAD u regionu, preneo je Press TV.

07.20 Pezeškijan poziva muslimanske zemlje na jedinstvo i mir u regionu

Iranski predsednik Masud Pezeškijan pozvao je muslimanske države da ostanu ujedinjene i ne dozvole neprijateljima da koriste trenutnu krizu za širenje podela i eskalaciju rata između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u Zapadnoj Aziji. Pezeškijan je sinoć tokom telefonskog razgovora sa malezijskim premijerom Anvarom Ibrahimom opisao iranske napade na američke vojne baze i centre kao "legitiman odgovor na agresiju protiv Islamske Republike Iran", preneo je danas iranski Press TV.

07.05 Tramp: Pauza u napadima na energetska postrojenja do 6. aprila, pregovori idu dobro

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je da će, na zahtev vlasti Irana, pauzirati napade na energetska postrojenja na 10 dana, do 6. aprila, uz napomenu da pregovori i dalje traju i da idu "veoma dobro".

Tanjug/AP/Alex Brandon

Kako je precizirao, pauza će trajati 10 dana, do ponedeljka, 6. aprila 2026. godine u 20 časova po istočnoameričkom, odnosno 2 ujutru 7. aprila po srednjeevropskom vremenu.

06.45 Al Džazira: Plan za razoružavanje Gaze u više faza po principu "korak za korak"

Plan za razoružanje Pojasa Gaze u više faza zasniva se na paralelnim obavezama Izraela i Hamasa, principu "korak za korak", snažnom međunarodnom nadzoru i postepenom prenosu vlasti na civilne strukture, uz strogo definisan vremenski okvir i uslovljavanje svake naredne faze potpunim sprovođenjem prethodne, navodi se u dokumentu do kojeg je došla Al Džazira.

Specijalni izvori otkrili su za Al Džaziru detalje integrisanog plana za razoružanje u Pojasu Gaze, koji je dostavio šef Odbora za mir Nikolaj Mladenov, a koji se zasniva na postepenom, višefaznom pristupu uz princip paralelnog sprovođenja u okviru precizno definisanog vremenskog rasporeda. Prema dokumentu, plan ne tretira pitanje razoružanja kao izdvojenu meru, već ga integriše u širi političko-bezbednosni okvir zasnovan na principu "korak za korak", pri čemu prelazak iz jedne faze u drugu zavisi od istovremenog ispunjavanja obaveza obe strane, kako bi se očuvala ravnoteža.

Tanjug/AP/Jehad Alshrafi

Plan polazi od opštih principa, među kojima su potpuna realizacija svih aranžmana u prvoj fazi, omogućavanje dopremanja materijala za obnovu u područja za koja se potvrdi da su bez oružja, kao i uspostavljanje sistema upravljanja zasnovanog na načelu "jedna vlast, jedan zakon i jedno oružje". Takođe se predviđa postepeni prenos upravljanja Gazom na nacionalni komitet, koji bi tokom tranzicionog perioda preuzeo administrativne i bezbednosne nadležnosti, dok bi proces evidentiranja i prikupljanja oružja bio pod međunarodnim nadzorom i terenskim mehanizmima provere. Vremenski okvir plana, koji obuhvata više meseci, predviđa postepeni tok koji počinje potpunim prekidom vojnih operacija, uz hitne humanitarne mere izraelske strane, nasuprot obavezi Hamasa da obustavi vojne aktivnosti i omogući nacionalnom komitetu početak rada u Pojasu Gaze.

Ova faza ima pripremni karakter za stvaranje političkih i bezbednosnih uslova za naredne korake. Druga faza, koja traje od 16. do 60. dana, predstavlja ključnu prekretnicu, jer tada počinje konkretna primena procesa razoružanja. Izrael bi u tom periodu sproveo povlačenje sa pojedinih područja i proširio ulazak pomoći i materijala za obnovu, dok bi Hamas bio obavezan da započne popis teškog i srednjeg naoružanja u određenim zonama, dostavi detaljne informacije o njihovim lokacijama, potpuno obustavi vojne aktivnosti i povuče se iz bezbednosne sfere u korist nacionalnog komiteta. Dokument ukazuje da se napredak u ovoj fazi strogo nadzire i da prelazak na sledeći korak nije moguć bez potpune provere ispunjenosti obaveza, što ovu etapu čini najosetljivijom i najsloženijom zbog preplitanja bezbednosnih i političkih aspekata. U trećoj fazi predviđene su dodatne izraelske mere povlačenja i olakšica, dok Hamas nastavlja proces popisa teškog naoružanja i započinje njegovo postepeno predavanje pod nadzorom nacionalnog komiteta, uz paralelni prenos bezbednosnih nadležnosti na civilne strukture. Četvrta faza uključuje šire povlačenje izraelskih snaga, uz završetak popisa svih vrsta naoružanja i ukidanje organizovanog vojnog prisustva u urbanim sredinama.

APAImages / Shutterstock Editorial / Profimedia

Plan se završava petom fazom, tokom koje bi razoružanje bilo u potpunosti sprovedeno, uz gotovo potpuno povlačenje izraelskih snaga na spoljne linije i uspostavljanje novog bezbednosnog poretka zasnovanog na civilnoj upravi bez oružanih formacija, uz nastavak međunarodnog nadzora nad sprovođenjem konačnih aranžmana. Prema navodima iz dokumenta, plan se u velikoj meri oslanja na međunarodne mehanizme verifikacije i palestinski nacionalni komitet koji bi nadgledao sprovođenje, uz moguću ulogu međunarodnih stabilizacionih snaga.

06.30 Špansko ministarstvo potvrdilo da Iran olakšava tranzit njihovih brodova kroz Ormuz

Diplomatski izvori u španskom Ministarstvu spoljnih poslova rekli su da je vlada u Madridu svesna da Iran olakšava tranzit brodova koji plove pod španskom zastavom kroz Ormuski moreuz, zbog stava Španije o ratu u Iranu, prenosi Juronjuz. Iranska ambasada u Španiji potvrdila je odluku da se omogući tranzit brodova pod španskom zastavom kroz Ormuski moreuz, u objavi na platformi X, navodeći da "Iran smatra Španiju zemljom koja je posvećena međunarodnom pravu", i koja nije uključena u vazdušne udare Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.

Tanjug/AP/Altaf Qadri

Ambasada je naglasila spremnost da odgovori na "svaki odgovarajući zahtev" španske vlade, kako bi se olakšala plovidba španskih brodova kroz Ormuski moreuz. Španski premijer Pedro Sančez se ranije izjasnio kao glavni evropski lider koji se protivi američkoj strategiji "maksimalnog pritiska" u Iranu. Iranske snage zatvorile su Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petina svetskog prometa nafte i tečnog gasa, nakon američko-izraelskih vazdušnih udara na Iran, i trenutno je moreuz pod kontrolom pomorskih snaga iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC). Teheran je saopštio da je nedavno prešao sa potpunog zatvaranja moreuza na strategiju "selektivne blokade", pri čemu je moreuz zatvoren samo za brodove koji pripadaju zemljama koje Iran smatra neprijateljskim.

Tanjug/AP/Alex Brandon

U ovom kontekstu, položaj Španije je privilegovan, ali i opasan, jer je Sančeza hvalila iranska teokratija, koja je čak koristila njegov lik na iranskim raketama, ocenjuje Juronjuz. Povoljan tretman za brodove povezane sa Španijom za tranzit preko Ormuza bio bi odgovor na Sančezovu politiku "neutralnosti". Španski premijer je odbio da učestvuje u vojnoj operaciji koju predvodi Vašington, i takođe je zabranio korišćenje baza Rota i Moron, što je izazvalo kritike administracije američkog predsednika Donalda Trampa i izraelske vlade.

06.05 Pezeškijan zahvalio Rusiji na podršci Iranu u ratu u objavi na ruskom jeziku

Predsednik Irana Masud Pezeškijan zahvalio je danas Rusiji i ruskom narodu na podršci u aktuelnom ratu, ističući da poruke ruskog predsednika Vladimira Putina inspirišu iranski narod.

Tanjug/AP/Angelina Katsanis

"Poruke predsednika i naroda Rusije su izvor ohrabrenja za nas u ovim istorijskim danima", istakao je Pezeškijan u objavi na društvenoj mreži X na ruskom jeziku.

 "U ime naroda Irana, zahvaljujem vladi i narodu Rusije", naglasio je Pezeškijan.