Ormuski moreuz nije jedini problem: Da li će Iran zatvoriti drugi ključni prolaz, zbog čega cena nafte ide na 150 dolara

Nije reč samo o Ormuzu. Postoji i drugi prolaz na Bliskom istoku, od izuzetnog značaja za svetska tržišta energije, koji Iran preti da zatvori ako predsednik Donald Tramp ne okonča sukob s Iranom.

Svetska tržišta energije već sada doživljavaju najveće poremećaje u istoriji, nakon napada SAD i Izraela na Iran. Ali ako iranski saveznici zatvore moreuz Bab el-Mandeb, prometnu tačku na Crvenom moru, to bi dodatno zakomplikovalo globalne finansije i verovatno podiglo cenu nafte na 150 dolara po barelu, kažu stručnjaci.

Jedan iranski vojni zvaničnik izjavio je u subotu da bi Iran, ukoliko SAD i Izrael nastave s napadima na njegovu energetsku infrastrukturu, mogao povećati “nesigurnost u drugim moreuzima", uključujući Bab el-Mandeb i Crveno more.

Morski prolaz, stotinama milja udaljen od Ormuza, na jugozapadnom kraju Jemena, predstavlja prolaz za brodove koji prevoze oko 10 odsto svetskih zaliha nafte i prirodnog gasa. Bab el-Mandeb je ranije bio meta Huta, jemenske pobunjeničke grupe koju podržava Iran, koja je blokirala prolaz napadima na brodove, dronovima i raketama.

AP Photo/Osamah Abdulrahman

“Nemam nikakvu sumnju da će na kraju Huti ući i učiniti dve stvari, prvo, blokirati Bab el-Mandeb, i drugo, pokušati da Saudijcima onemoguće tankere u luci Janbu da preuzimaju naftu,”, izjavio je Deni Citrinovič, bivši vodeći istraživač Irana za Izraelske odbrambene snage, prenosi Politico.

U proteklom mesecu, prolaz je postao alternativa za transport nafte sa Bliskog istoka, jer su iranske pretnje praktično zaustavile Ormuz. Iako su Hutiji prošle godine pristali na primirje, njihov vođa je ovog meseca upozorio da “imaju ruke na obaraču kada je reč o vojnoj eskalaciji.”

“Ako rat eskalira, možemo očekivati da se Huti umešaju i nastave svoju pomorsku kampanju,” rekao je Noam Rejdan, viši istraživač u Washington Institute for Near East Policy i stručnjak za energetske i pomorske rizike na Bliskom istoku.

Huti su od 2023. do 2025. usporavali globalni transport kroz Bab el-Mandeb. Uprkos primirju, grupa nikada nije prestala da preti regionu i mogla bi da pokuša da ponovi iranski uspeh u Ormuzu, dodao je Rejdan.

Dve najveće svetske brodarske kompanije, švajcarski MSC i danski Maersk, već su toliko zabrinute zbog napada na Bab el-Mandeb da sada izbegavaju taj region.

Tanjug/AP/Altaf Qadri

Huti mogu biti uvučeni u rat

Ako pregovori zapnu ili propadnu, zatvaranje prolaza Bab el-Mandeb predstavljaće jedan od najmoćnijih političkih poteza Irana, što bi moglo uvuci Hutije u rat, kaže Citrinovič.

Zatvaranje prolaza bilo bi prirodno pojačanje Iranske asimetrične strategije koja teži maksimalnom poremećaju, jer su nadjačani američkom vazdušnom snagom. Prolaz povezuje Crveno more i Indijski okean i predstavlja četvrti najveći globalni pomorski uski grlo. Nalazi se između Jemena na istoku i Džibutija i Eritreje na zapadu, a u najširem delu širok je svega 32 kilometra.

Moreuz je ključna ruta za transport mnogih globalnih proizvoda, uključujući elektroniku, odeću, nameštaj, kućne potrepštine i hranu poput pšenice, kukuruza i kafe. Povezuje tržišta u Africi, Evropi i Aziji, uključujući Bliski istok.

adrian arbib / Alamy / Profimedia

Huti se zasad nisu uključili u borbe, ali to bi se moglo promeniti ako SAD i Izrael pojačaju ofanzivu, kaže Gregori Bru, analitičar za Iran u Eurasia Group.

“Ako Huti odluče da se uključe, čak i na manji način, ispale nekoliko raketa ili dronova, tada iskrcavanje tankera postaje nemoguće, i poremećaj od 10 miliona barela dnevno mogao bi da poraste na 15 do 17 miliona barela dnevno,” rekao je Bru.

Cena sirove nafte brzo bi porasla sa trenutnih 90–100 dolara po barelu na 150 dolara. Saudijska Arabija je povećala kapacitete svojih naftovoda ka luci Janbu na Crvenom moru, što zemlji omogućava izvoz do 3–5 miliona barela nafte dnevno, izbegavajući Ormuz.