Kako je planiran napad na Iran? Trebalo da počne tek u maju, odluka naprasno promenjena

Zajednička akcija Izraela i Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana bila je, na neki način, očekivana, s obzirom na prethodne ultimatume i neuspelih pregovora. Međutim, malo ko je predvideo tajming izvođenja operacije, koja je rezultirala smrću vrhovnog iranskog vođe ajatolaha Alija Hameneija već prvog dana, 28. februara.

Sada, kako otkriva izraelski portal N12, pozivajući se na odbrambene izvore, plan za ovu akciju formulisan je još u novembru, mesecima pre početka rata. Prvobitno je bilo predviđeno da se implementira između maja i juna, ali su protesti u Iranu i strah od iranskog preventivnog udara ubrzali ceo proces.

Značajnu ulogu u ubrzanju odigrala je i operativna prilika koja se ukazala povodom okupljanja visokih iranskih zvaničnika. Napad je izvršen u subotu ujutru, što znatno odstupa od uobičajene izraelske taktike. Prema pisanju N12, kampanja protiv Irana bila je zasnovana na širokom planu atentata na vrhovnog vođu Alija Hameneija.

Kako se otkriva, planiranje za ovu operaciju bilo je znatno opsežnije – čak trostruko veće u odnosu na prethodne akcije, i uključivalo je potpunu integraciju sposobnosti Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), Vojne obaveštajne službe i Vazduhoplovstva.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama bila je izuzetno bliska u mesecima koji su prethodili napadu. Najpre je dato odobrenje za zajedničko planiranje, a kasnije, nakon odobrenja tadašnjeg predsednika SAD, Donalda Trampa, strane su prešle na potpuno koordinisan borbeni proces. Poseta premijera Izraela Benjamina Netanjahua Sjedinjenim Državama spolja je predstavljena kao deo napora za integraciju u pregovore, ali je u praksi podrazumevala odlučnu koordinaciju u pripremi napada.

Iran potcenio protivnika?

Izraelski mediji, pozivajući se na bezbednosne izvore, ističu da je ovih dana kampanja usredsređena na nanošenje štete odbrambenim industrijama i proizvodnim kapacitetima Irana – što je deo faze definisane kao "dovršetak postignuća".

Iran, kako se navodi u izveštaju, nije razumeo dubinu obaveštajne penetracije niti opseg operativnih sposobnosti Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.

BERNO / Sipa Press / Profimedia

Izvori iz izraelskog odbrambenog establišmenta procenjuju da su stvoreni uslovi koji bi mogli da omoguće svrgavanje iranskog režima. Međutim, naglašavaju da taj potez zavisi od samog iranskog naroda.

"Vrlo smo blizu završetka misija", naveo je odbrambeni establišment, ali je primetio da su "vremenski okviri nejasni i zavise i od Sjedinjenih Država".

Trampova kontradiktorna retorika

Tokom prvog meseca američko-izraelskog rata protiv Irana, izjave Donalda Trampa nisu impresionirale svojom doslednošću, ali su se u poslednjih 48 sati njegove protivrečnosti dovele do ekstrema. U objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social, Tramp je izrazio optimizam za brzi prekid neprijateljstava, uveravajući da SAD vode "ozbiljne razgovore sa novim i razumnijim režimom u Iranu", tokom kojih je ostvaren "veliki napredak".

Međutim, već u sledećem paragrafu, Tramp je požurio da upozori: "Ako, ipak, iz bilo kog razloga, ubrzo ne bude postignut dogovor i ako se odmah ne otvore Ormuski moreuz, nastavićemo naše lepo prisustvo u Iranu, dižući u vazduh i uništavajući elektrane, naftna polja, ostrvo Harg i verovatno postrojenja za desalinizaciju morske vode", što su akcije koje spadaju u kategoriju ratnih zločina.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Tramp je dan ranije, govoreći novinarima u predsedničkom avionu, izneo "čudnu teoriju" o "promeni režima" u Iranu. Izjavio je: "Već imamo promenu režima. Jedan režim je obezglavljen, uništen, svi su mrtvi. Od sledećeg režima skoro svi su mrtvi".

Prema Trampu, sada smo u "trećem režimu", koji čine "vrlo razumni ljudi."

Dimna zavesa?

Opšta je procena da su zamene za ubijene iranske lidere zapravo tvrđi po stavovima od svojih prethodnika. Tipičan primer je Mohamad Bager Zolgadr, koji je preuzeo dužnost sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost nakon ubistva Alija Laridžanija. Istog dana, u razgovoru za Financial Times, Tramp je izjavio da bi želeo "da preuzme upravljanje iranskom naftom" i ostavio otvorenu mogućnost zauzimanja ostrva Harg, odakle se izvozi 90 odsto iranske nafte.

Američki predsednik smatra "vrlo razumnim" nove lidere Irana, ali preti da će uništiti civilnu infrastrukturu zemlje i zapleniti njeno naftno bogatstvo.

Odbacujući Trampova očekivanja o brzom miru pod američkim uslovima, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei izjavio je juče da je rukovodstvo njegove zemlje odbacilo američki predlog od 15 tačaka kao "nerealističan, nerazuman i preteran". Dodatno, naveo je da iranski parlament razmatra predlog o izlasku zemlje iz Međunarodnog sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT).

Istog dana, list Wall Street Journal objavio je izveštaj u kojem se navodi da Bela kuća razmatra mogućnost komandne operacije sa ciljem pronalaženja i zaplene iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, uprkos prepoznavanju poteškoća i rizika slične operacije.

BERNO / Sipa Press / Profimedia

Tokom vikenda u Islamabadu je održan sastanak ministara spoljnih poslova Saudijske Arabije, Egipta, Turske i Pakistana, sa ciljem posredovanja u diplomatskom rešavanju krize. Predsednik iranskog parlamenta, Mohamad Bager Kalibaf nazvao je ove razgovore "dimnom zavesom", kako bi SAD dobile na vremenu za pripremu napada kopnenih snaga.

U petak je u region stigao američki amfibijski brod "USS Tripoli", koji nosi borbene helikoptere i avione sa vertikalnim poletanjem. Brod predvodi udarnu grupu od 3.500 mornara i marinaca. U nedelju je objavljeno da su dodatna pojačanja komandosa, podvodnih diverzanata, marinaca i padobranaca stigla na Bliski istok, uoči mogućih kopnenih operacija.

Eskalacija i regionalne posledice

Dok su se smrtonosna bombardovanja SAD i Izraela u Iranu i Libanu intenzivirala, Teheran je odlučio da aktivira još jednu svoju rezervu – jemenske Hute. Oni su lansirali balističku raketu i dronove na Izrael, izazivajući zabrinutost zbog mogućeg zatvaranja Crvenog mora, što bi dodatno destabilizovalo globalna energetska tržišta.

U međuvremenu, tri novinara i deset članova spasilačkih timova u Libanu poginulo je u izraelskom napadu, dok se broj poginulih izraelskih vojnika u borbama sa Hezbolahom povećao na šest. Dva indonežanska mirovnjaka UN-a poginula su juče u eksploziji bombe u južnom delu zemlje. Pored toga, Španija, koja je već zabranila SAD da koriste vojne baze na španskom tlu, juče je zatvorila svoj vazdušni prostor za američke borbene avione koji operišu protiv Irana.