Rizičan poduhvat: SAD planira raspoređivanje kopnenih jedinica zbog iranskih zaliha uranijuma

Stručnjaci, analitičari i bivši zvaničnici američke vlade kažu da bi navodni planovi Vašingtona da rasporedi kopnene jedinice u Iran radi preuzimanja zaliha uranijuma mogli izložiti osoblje potencijalnim napadima, zračenju i hemijskim rizicima.

Pokušaj SAD da pošalje trupe na teren kako bi osigurale iranske zalihe uranijuma bio bi "složen, rizičan i dugotrajan poduhvat“, prepun rizika od zračenja i hemikalija.

Predsednik SAD Donald Tramp je do sada iznosio različite verzije ciljeva svoje zemlje u ratu protiv Irana, ali je dosledno isticao da je glavni cilj osigurati da Teheran "nikada ne poseduje nuklearno oružje“.

Manje je jasno koliko je Tramp spreman da ide da bi se osiguralo da zemlja ne bude opremljena za takav projekat i da bi se preokrenuli koraci koji su već preduzeti u tom pravcu.

Iran poseduje oko 441 kilogram uranijuma, obogaćenog do 60%, koji je proizveo i skladištio tokom više godina. Taj nivo čistoće uranijuma predstavlja mali, tehnički korak do nivoa pogodnog za oružje, koji je potreban za pravljenje nuklearnih bombi, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

Tanjug/AP/Michael Gruber

IAEA navodi da bi iranske zalihe mogle omogućiti zemlji da proizvede čak 10 nuklearnih bombi ukoliko odluči da naoruža svoj program. Iran već dugo tvrdi da su njegove nuklearne ustanove potpuno mirnodopske i civilne namene i više puta je naglašavao da nema planova za sticanje nuklearnog oružja.

Teheran tvrdi da njegove zalihe ostaju zakopane pod gomilama ruševina u nuklearnim postrojenjima, koja su prošle godine bombardovala SAD.

U junu je Donald Tramp objavio da su SAD izvele preciznu operaciju usmerenu na lokacije Fordov, Natanz i Isfahan, koristeći duboko prodorne bombe GBU-57 "bunker-buster“.

Inspektori IAEA nisu mogli da verifikuju uranijum blizu nivoa pogodnog za oružje od juna 2025. Nedostatak inspekcija otežava precizno lociranje tih zaliha. Šef IAEA, Rafael Grosi, rekao je da agencija veruje da je zaliha od oko 200 kilograma uranijuma uskladištena u tunelima nuklearnog kompleksa izvan Isfahana.

Ova lokacija je uglavnom bila poznata po proizvodnji uranijumskog gasa koji se uvodi u centrifuge radi okretanja i pročišćavanja.

AP/Vahid Salemi

Veruje se da se dodatne slične količine nalaze na lokaciji Natanz, dok se manje količine mogu skladištiti u postrojenju u Fordou, koje se nalazi u području sa velikim planinskim masivima.

Rizici od zračenja i hemikalija

Veruje se da su iranske zalihe, u obliku uranijum-hekzafluoridnog gasa, smeštene u cilindrima, od kojih svaki teži oko 50 kilograma kada je pun. Procene broja cilindara kreću se od 26 do otprilike dvostruko više, u zavisnosti od toga koliko je svaki cilindar pun.

Analitičari kažu da su cilindri "prilično robusni“ i dizajnirani za skladištenje i transport u teškim uslovima. On je upozorio da "sigurnosna pitanja postaju od najveće važnosti“ ukoliko bi cilindri bili oštećeni, na primer, usled vazdušnih napada, što bi omogućilo prodor vlage unutra.

U takvom scenariju postojala bi opasnost od fluora, izuzetno toksičnog hemijskog elementa koji je korozivan za kožu, oči i pluća. Svako ko bi ulazio u tunele da preuzme cilindre "morao bi da nosi zaštitna odela" navode stručnjaci, prenosi Euronews.

Takođe bi bilo neophodno održavati razmak između različitih cilindara kako bi se izbegla samoodrživa kritična nuklearna reakcija koja bi dovela do "velike količine zračenja“. Da bi se izbegla takva radiološka nesreća, cilindri bi morali biti smešteni u kontejnere koji stvaraju prostor između njih tokom transporta.

Rizici za kopnene snage

Osiguravanje nuklearnog materijala u Teheranu slanjem američkih trupa u zemlju bio bi "veoma složen i visokorizičan vojni poduhvat", navode stručnjaci.

AP/Vahid Salemi

Rizici proizlaze iz toga što je materijal rasprostranjen na tri glavna iranska nuklearna objekta, a poduhvat bi "verovatno“ rezultirao žrtvama među američkim vojnicima. Stručnjaci smatraju da bi obim operacije morao biti veliki, a samo bi lokacija u Isfahanu zahtevala više od 1.000 pripadnika vojske na terenu.

S obzirom na to da su ulazi u tunele verovatno zatrpani ruševinama, bilo bi neophodno da helikopteri prevoze tešku opremu, poput bagera, a američke snage bi možda morale čak i da izgrade pistu u blizini kako bi sletele sve opreme i trupe.

Po mišljenju stručnjaka, američke specijalne snage morale bi da rade "u tandemu“ sa nuklearnim stručnjacima koji bi pretraživali tunele u potrazi za cilindrima, dok bi trupe na površini uspostavile bezbednosni perimetar u slučaju eventualnih napada.

Pregovaračko rešenje "ostaje najbolja opcija“

Najbolja opcija bila bi "postizanje dogovora sa (iranskom) vladom o uklanjanju celokupnog tog materijala“, rekao je Skot Roker, bivši direktor Kancelarije za uklanjanje nuklearnog materijala pri Nacionalnoj upravi za nuklearnu bezbednost, poluautonomnoj agenciji u okviru US Department of Energy.

Slična misija je sprovedena 1994. godine kada je Vašington, u partnerstvu sa vladom Kazahstana, transportovao 600 kilograma uranijuma pogodnog za oružje iz bivše sovjetske republike u operaciji nazvanoj "Projekt Safir“.

Tanjug/AP/Planet Labs PBC

Iako trenutno postizanje dogovora deluje malo verovatno, Teheran ostaje veoma sumnjičav prema Vašingtonu pod Donaldom Trampom, naročito nakon što se on povukao iz prethodnog međunarodnog nuklearnog sporazuma posredovanog od strane bivšeg predsednika Baraka Obame.