Od pretnji kopnenom invazijom do poziva na prekid: Šta je zaista nateralo Trampa da promeni strategiju prema Teheranu?
Komentari
03/04/2026
-21:10
Američki predsednik Donald Tramp izrazio je svoju spremnost da prekine vojnu intervenciju na Iran u naredne dve ili tri nedelje, bez obzira da li će biti postignut dogovor sa vladom u Teheranu. Ako se ima u vidu da je pre samo nekoliko dana najavljivao kopneni napad, a Pentagon je u tom cilju uputio američke desantne snage prema Persijskom zalivu, postavlja se pitanje šta ga je podstaklo na ovako radikalnu promenu stava?
Nedugo zatim, on je objavio na društvenoj mreži da je iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei "daleko inteligentniji od prethodnika, zatražio prekid vatre". Te vesti ubrzo su demantovane kao neistinite od strane portparola iranskog Ministarstva spoljnih poslova, uz komentar da je Vašington već izneverio njihovo poverenje tokom prethodnih pregovora. Treba imati u vidu da je Tramp čovek koji često menja svoje izjave, neki bi rekli sa opravdanim ekonomskim interesom, dok drugi u tome vide stratešku nepripremljenost SAD za ovaj sukob.
Vojno-politički razlozi za prekid rata
Trenutna vojno-politička situacija na Bliskom istoku je takva da američka vojska ne može da se oslanja na podršku dva nosača aviona. Najmoderniji nosač aviona USS Džerald Ford, koji je bio pozicioniran u Istočnom Mediteranu i Crvenom moru, je nakon "požara u prostoriji za pranje veša" povučen na ostrvo Krit, a zatim je premešten u Split.
Kako on može da nosi 75 aviona na svojoj palubi, to je znatno onemogućilo delovanje američke avijacije u presretanju iranskih projektila koji su leteli prema Izraelu i američkim bazama u regionu. Takođe je ova činjenica smanjila efikasnost u borbi protiv Hezbolaha u Libanu i Huta u Jemenu.
Drugi nosač aviona USS Abraham Linkoln, je prema tvrdnji iranskih zvaničnika pogođen sa nekoliko projektila, nakon čega se udaljio od iranske obale na oko 1.500 km. On je imao uglavnom ofanzivne zadatke, jer je prenosio avione koji su vršili napade na unutrašnjost Irana iz pravca Indijskog okeana.
Tanjug AP/Matias Delacroix
Međutim, samo udaljavanje od obale skraćuje vreme koje avioni mogu da provedu u vazduhu i utiče na izbor i količinu ciljeva koje mogu da gađaju u toku jednog leta. Takođe, dolazak nosača aviona USS Džorž Buš očekuje se tek za nekoliko dana, što će dodatno umanjiti sposobnost snaga američko-izraelske koalicije da se brane.
Kako je to više puta objavio Fajnenšal tajms, a preneli su u drugi listovi, izraelska i američka vojska na Bliskom istoku nemaju dovoljan broj raketa presretača za svoje sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane.
Povezane vesti
Treba se setiti "Dvanaestodnevnog rata" iz juna 2025. godine, kada su slične informacije izašle u javnost jer je Izrael to tražio od Vašingtona, i navodno bile jedan od razloga zbog čega je došlo do okončanja sukoba.
Američki sistemi THAAD, Patriot, kao i izraelski presretači Arow-2, Arow-3 i Davidova praćka, imaju najveću ulogu u presretanju iranskih raketa. Oni koriste projektile koji su višestruko skuplji od sistema Gvozdena kupola, koja je imala glavnu ulogu u ratu sa Hamasom i Hezbolahom.
profimedia
Primera radi, jedna raketa za Arow-3 košta oko 3,5 miliona dolara, dok je cena za američki THAAD oko 12,5 miliona, a za Gvozdenu kupolu samo 50 hiljada dolara. Te činjenice objašnjavaju zašto je Izrael mogao godinama da ratuje sa Hamasom, a sada se nalazi u problemu zbog cene rata koja u toku jednog dana koja iznosi oko milijardu dolara.
Takođe veliki broj iranskih balističkih raketa u poslednje vreme uspeva da pogodi ciljeve u Izraelu i zalivskim zemljama uprkos tvrdnjama da su uništeni gotovo svi iranski raketni lanseri. Ako se na ovo dodaju posledice ekonomske krize koja može ugroziti položaj svih vladajućih elita, posebno na zapadu, kao i porast ekstremizma u svetu, to samo ukazuje da se može očekivati prestanak sukoba u narednom periodu.
Komentari (0)