114 godina otkako je “nepotopivi” Titanik nestao u dubinama Atlantika

Danas se obeležava tačno 114 godina od jedne od najpoznatijih i najtragičnijih pomorskih nesreća u modernoj istoriji. Na današnji dan, 1912. godine, britanski putnički prekookeanski brod Titanik (RMS Titanic), ponos kompanije White Star Line, potonuo je u severnom delu Atlantskog okeana nakon sudara sa ledenom santom tokom svog prvog putovanja iz Sautemptona za Njujork.

Ova katastrofa odnela je više od 1.500 života, što je čini jednom od najsmrtonosnijih pomorskih nesreća u istoriji. U trenutku kada je porinut, Titanik je bio najveći brod na svetu, drugi od tri prekookeanska broda klase "Olympic". Izgrađen je u brodogradilištu "Harland and Wolff" u Belfastu, prema nacrtima arhitekte Tomasa Endruza, koji je i sam stradao u brodolomu. Na svoje prvo i jedino putovanje, brod je isplovio sa 2.224 putnika i člana posade.

profimedia

Pod komandom kapetana Edvarda Smita, brod je prevozio neke od najbogatijih ljudi tog vremena, ali i stotine emigranata iz Velike Britanije, Irske i Skandinavije koji su krenuli u Severnu Ameriku u potrazi za boljim životom. Luksuz prve klase postavio je nove standarde: putnicima su na raspolaganju bili teretana, bazen, biblioteke i vrhunski restorani, dok je najsavremeniji bežični telegraf služio i putnicima i posadi.

Iako je Titanik posedovao napredne sigurnosne sisteme, poput nepropusnih pregrada i vrata koja su se mogla daljinski zatvarati, zastareli propisi o pomorskoj bezbednosti doveli su do toga da na brodu nije bilo dovoljno čamaca za spasavanje. Kapacitet čamaca bio je predviđen za svega 1.178 osoba, što je činilo jedva polovinu broja ljudi na brodu.

profimedia

Tokom putovanja, 13. aprila, posada je uspela da ugasi požar u jednom od skladišta uglja, što je zahtevalo premeštanje tona goriva. To je uzrokovalo blagi nagib broda od tri stepena na levu stranu, zbog čega je, ironično, jedna putnica pala i polomila nogu na čuvenom velikom stepeništu. Kobne noći, 14. aprila u 23.40 časova, oko 600 kilometara južno od Njufaundlenda, brod je udario u ledenu santu.

Sudar je izazvao uvijanje trupa na desnoj strani i probio pet od šesnaest nepropusnih odeljaka. Dok su se putnici ukrcavali u čamce, zbog loše koordinacije i straha, mnogi čamci su spušteni poluprazni. Primenjen je protokol “prvo žene i deca“, zbog čega je stradao nesrazmerno veliki broj muškaraca. Nešto pre 02.20 ujutru, brod se prelomio na dva dela i potonuo, dok je više od hiljadu ljudi još uvek bilo na palubi. Sat i po kasnije, brod "Karpatija" stigao je na mesto nesreće i spasio 720 preživelih.

profimedia

Olupina Titanika leži na dubini od 3.784 metra, gde se postepeno raspada. Od njenog otkrića 1985. godine, koje je predvodio Robert Balard, hiljade predmeta je izvučeno i danas se čuvaju u muzejima širom sveta.

Tanjug AP/Atlantic/Magellan via AP

Tragedija Titanika postala je simbol ljudske ranjivosti, ali je i direktno dovela do usvajanja Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih života na moru (SOLAS), koja i danas reguliše pomorsku bezbednost.

profimedia

Sećanje na ovaj brod živi kroz brojne knjige, pesme i kultni film Džejmsa Kamerona iz 1997. godine. Prošle godine, objavljeni su i retki, do sada neviđeni snimci sa morskog dna, koji su ponovo probudili globalno interesovanje za sudbinu ovog "nepotopivog" diva.