Geopolitički šah na Bliskom istoku: Ko zaista drži ključeve Ormuskog moreuza?

Situacija na Bliskom istoku i dalje je u fokusu svetske javnosti nakon vesti da je Ormuski moreuz ponovo prohodan. Iako američki predsednik Donald Tramp tvrdi da Teheran više nikada neće blokirati ovaj ključni pomorski prolaz, analitičari upozoravaju da je reč o kompleksnom geopolitičkom i ekonomskom nadgornjavanju čiji se krajnji ishod još ne nazire. O ovim temama, u kontekstu prelistavanja dnevne štampe, za Euronews Jutro govorili su profesorka Fakulteta političkih nauka Radmila Nakarada i Petar Donić iz organizacije "Novi Treći put".

Profesorka Nakarada izražava opravdan skepticizam povodom dugoročne stabilnosti moreuza, naglašavajući da su reakcije strana u sukobu i dalje duboko protivurečne. Dok Tramp najavljuje nastavak blokade iranskih luka, Iran poručuje da će prolaz biti slobodan isključivo za komercijalne brodove prijateljskih zemalja.

"Ovo je nezavršena priča i mislim da je verovatno neko smirenje u toku, ali ne i rešenje", istakla je Nakarada.

Euronews Srbija

Ona smatra da je čitav niz događaja potrebno posmatrati van okvira "pobede ili poraza", jer je trenutna situacija, pre svega, humanitarna katastrofa 21. veka. Profesorka je podsetila na brutalno nasilje i uništenje gradova od Bejruta do Teherana, ukazujući na to da je tragedija u Gazi marginalizovana i skoro zaboravljena, iako "tihi rat" tamo i dalje odnosi živote. Prema njenim rečima, posebno zabrinjava činjenica da je ovaj talas nasilja počeo usred pregovora koji su bili ocenjeni kao uspešni. Kao novu "crvenu liniju" Nakarada vidi pitanje iranskog obogaćenog uranijuma, čiju predaju SAD zahtevaju, a Teheran kategorički odbija.

S druge strane, Petar Donić se fokusirao na ekonomske posledice i unutrašnje političke pritiske u Vašingtonu. On navodi da je sama pretnja miniranjem moreuza bila dovoljna da stvori ogroman rizik za međunarodne korporacije koje se bave prevozom nafte.

"Taj biznis model je vrlo globalno korporatizovan, sa malim marginama i vrlo uigranim rasporedima. Ako se oni naruše, trošak se direktno prenosi na potrošače", objasnio je Donić, dodajući da su Trampove izjave često usmerene ka unutrašnjem biračkom telu pred predstojeće "midterm" izbore.

Euronews Srbija

Donić je upozorio da posledice sukoba prevazilaze energetski sektor, jer je ovaj region ključan i za izvoz poljoprivrednog đubriva. Slično šoku koji je izazvao rat u Ukrajini, poremećaji u snabdevanju đubrivom mogli bi dovesti do ozbiljne krize u proizvodnji hrane u drugoj polovini godine, što će najviše pogoditi Afriku.

Analizirajući vojni aspekt, Donić je istakao da se Iran, uprkos tehnološkoj inferiornosti u odnosu na SAD, pokazao kao žilav protivnik sa ozbiljnim kapacitetima za "gerilsko ratovanje". Iako je iranska moć dejstvovanja opala usled intenzivnog bombardovanja, oni su uspeli da ugroze ekonomije zalivskih država koje zavise od turizma i nafte.

Zaključak je da, dok Tramp nastoji da izađe sa nekom vrstom proklamovane pobede, stvarni troškovi rata u vidu ljudskih žrtava, uništene infrastrukture i globalne ekonomske nestabilnosti ukazuju na to da pravih dobitnika u ovom sukobu nema. 

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu iznad teksta