Krizi na Bliskom istoku se ne nazire kraj: Da li Izrael ponovo vrši pritisak na SAD da se napadne Iran?

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac je u obraćanju javnosti istakao da je njegova država spremna da "ponovo uđe u rat sa Iranom i da samo čeka zeleno svetlo iz SAD". On je dodao da će ti udari označiti kraj dinastije Hamnei, koja je stvorila plan da uništi Izrael, naglašavajući da će vratiti Iran "u eru mračnog doba".

To samo govori da u slučaju eventualnih ponovnih udara neće biti selektovani ciljevi kao u prethodne dve faze napada, odnosno da će oni sada obuhvatiti civilnu infrastrukturu, naftna postrojenja i ekonomska uporišta, pored vojnih ciljeva.

Kako se opravdano sumnja u svetskoj javnosti, pritisak u smeru ponovnog početka rata vrši i Majk Hakabi, američki ambasador u Izraelu, koji je juče otišao u Vašington radi učešća u pregovorima između izraelske i libanske strane. Indirektnu potvrdu ove vesti prenelo je i saopštenje Stejt Departmenta u kom se navodi da će ambasador Hakabi pored pregovora o primirju u Libanu, uzeti učešća u "razgovoru o regionalnim pitanjima".

Middle East Images/ABACA/Abaca Press/Profimedia

Prema informacijama iz javnosti koje su danas prisutne izraelska vlada je danas tražila od domaće fabrike za proizvodnju naoružanja Elbit odobrenje nabavke za municiju u vrednosti od 200 miliona dolara.

Ranije dopremanje američkog ratnog materijala koje se konstantno vršilo od početka primirja sa Iranom, kao i ovi poslednji gestovi izraelske vlade jasno ukazuju na pripreme za nove ratne operacije.

Vesti sa telegram kanala nam govore da je samo u toku današnjeg dana primećeno letenje osam američkih aviona-tankera prema prostoru Bliskog istoka. U istom smeru iz baze Lašes sa Azorskih ostrva u Atlantiku poletelo je još 12 lovaca F/A-18 Hornet sa još jednim avio-tankerom za dopunu goriva.

Reakcija Irana

Kako bi ih odvratio od takve namere Iran konstantno šalje preteće poruke. Oni su upozorili da će prekinuti optičke kablove za internet koji prolaze kroz Ormuski moreuz, što može samo dodatno uvećati obim krize u svetu. Vest je stigla preko nezvaničnog glasila Iranske revolucionarne garde, novinske agencije Tasnim.

Takav korak bi se veoma loše odrazio na svetsku ekonomiju, ali i na komunikacijske veze, finansijski i tehnološki sistem. Takođe iransko rukovodstvo još uvek nije aktiviralo kartu Huta u Jemenu, koji su bili neutralni u dosadašnjem delu rata, a čije bi uključivanje u sukob blokiralo jedan od najvažnijih pomorskih puteva iz Indijskog okeana ka Sredozemnom moru.

Koliko razorniji novi udar na svetsku ekonomiju može biti, dovoljno govori današnje ponašanje svetske berze. Naime nakon lažnih vesti da je došlo do obaranja letelica iznad Teherana i drugih iranskih gradova došlo je do ogromnog pada na berzi, dok je cena nafte odmah skočila na 107 dolara po barelu.

Iranian Supreme Leader'S Office / Zuma Press / Profimedia

Ako se prati taj trend i ostvare se najave izraelskih zvaničnika da će gađati privredne objekte i naftna postrojenja, rezultati eventualne druge runde bili bi još goreg efekta na svetsku privredu.

No međutim, izgleda da ni unutar iranskih zvaničnih redova stvari ne idu kako treba, iako su danas iranski zvaničnici pokušali da demantuju Trampove tvrdnje da je između njih došlo do podele.

Još u toku sukoba, počelo je da se piše kako je Iranska revolucionarna garda izvršila državni udar "odozgo" i preuzela još više vlasti u zemlji. Kada se sklopilo primirje bilo je primetno da medijska glasila IRCG (Tansim i Fars News) počinju da napadaju predsednika parlamenta Galibafa i ministra spoljnih poslova Arakčija, odnosno predstavnike tzv. "umerene struje" u Iranu.

Zato ne treba da čudi vest da je 23. aprila uveče Galibaf podneo ostavku na mesto u pregovaračkom timu. Ako se ima u vidu da je on predstavnik umerenije struje koja se povlači pred radikalnim zahtevima iz Revolucionarne garde, može se naslutiti u kom će smeru teći pregovori.