Nuklearna flota pred vratima Irana: Može li koncentracija moći dovesti do strateškog sloma?
Komentari
27/04/2026
-07:05
Centralna komanda SAD (CENTCOM) potvrdila je da su u njenoj zoni odgovornosti trenutno raspoređena tri nosača aviona na nuklearni pogon: USS Abraham Lincoln (CVN-72), USS Gerald R. Ford (CVN-78) i USS George HW Bush (CVN-77). Ovakva koncentracija pomorske moći u regionu nije zabeležena još od 2003. godine i operacije "Iračka sloboda“.
Ogroman vojni potencijal i pratnja
Tri udarne grupe zajedno raspolažu sa više od 200 borbenih aviona i preko 15.000 marinaca. Snagu ove flote dodatno pojačava devet razarača klase "Arli Berk“.
Poređenja radi, na početku operacije "Epski bes“ u februaru ove godine, SAD su u regionu imale dva nosača aviona.
Dolazak trećeg broda, USS George HW Bush, u blizinu iranskih obala podstakao je spekulacije o pripremi nove vojne operacije, naročito nakon što mirovni pregovori Vašingtona i Teherana nisu doneli konkretne rezultate.
Ipak, postoji mogućnost da je reč o redovnoj zameni, s obzirom na to da je USS Gerald R. Ford na jednoj od svojih najdužih misija do sada.
Rizik od iscrpljivanja strateških zaliha
Analitičari upozoravaju da bi eventualni novi sukob sa Iranom mogao dovesti do logističke i strateške katastrofe.
Iako je Iran pretrpeo gubitke u ranijim udarima, zadržao je sposobnost za snažan odgovor. Istovremeno, zalihe oružja SAD i njihovih saveznika u regionu su značajno smanjene.
Povezane vesti
Posebno zabrinjava podatak da je tokom mesec dana operacije "Epski bes" utrošeno čak 61% raketa MSE za PVO sistem "Patriot".
Tanjug AP/Giannis Angelakis
Ovakav nivo potrošnje već sada onemogućava potpuno opremanje svih postojećih američkih baterija, što vojne baze u regionu čini ranjivim na potencijalne kontranapade.
Globalna ranjivost i pogled ka Istoku
Nastavak masovne kampanje bombardovanja mogao bi dovesti do potpunog iscrpljivanja zaliha krstarećih raketa i vođenih bombi.
U takvom scenariju, SAD bi se mogle naći u poziciji da ne mogu adekvatno da odgovore na potencijalne krize u drugim delovima sveta, pre svega u slučaju kineske akcije prema Tajvanu.
Dok američka vlada procenjuje rizike nove vojne intervencije, situacija ostaje krajnje neizvesna.
Ključno pitanje ostaje da li će preovladati diplomatija ili će vojna koncentracija u vodama Bliskog istoka prerasti u sukob sa nesagledivim posledicama po globalnu bezbednost.
Komentari (0)