Iran će ponovo otvoriti Ormuski moreuz ako SAD ukine blokadu: Hoće li Tramp prihvatiti ponudu prosleđenu preko Pakistana

Iran je ponudio da okonča svoju blokadu Ormuskog moreuza ako SAD ukine blokadu Islamske Republike, u predlogu koji bi odložio razgovore o teheranskom nuklearnom programu, prema medijskim izveštajima. Ponuda se pojavila u ponedeljak, kada je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči posetio Rusiju, ključnog saveznika Teherana, nakon otkazivanja mogućih pregovora o primirju između SAD i Irana tokom vikenda u Pakistanu, prenosi Euronews.

Predsednik SAD Donald Tramp otkazao je putovanje svojih izaslanika i nagovestio da bi se razgovori mogli održati telefonom.

Prema izveštajima, administracija Donalda Trampa verovatno neće prihvatiti ponudu prosleđenu Vašingtonu preko Pakistana, što bi ostavilo nerešene nesuglasice koje su dovele do toga da SAD i Izrael napadnu Teheran 28. februara i ubiju njegove najviše lidere u početnoj fazi rata.

"Ne možemo im dozvoliti da se izvuku s tim", rekao je američki državni sekretar Marko Rubio u ponedeljak američkim medijima.

"Moramo osigurati da svaki dogovor koji se postigne bude takav da ih definitivno spreči da u bilo kom trenutku pojure ka nuklearnom oružju", dodao je Rubio.

Uprkos primirju, SAD i Iran su i dalje u zastoju oko Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi petina svetske trgovine naftom i gasom.

Američka blokada, koja je stupila na snagu sredinom aprila, dovela je do dvostruke blokade — što, prema Trampu, ima za cilj da spreči Teheran da prodaje svoju naftu, lišavajući ga ključnih prihoda, ali i potencijalno stvarajući situaciju u kojoj Iran mora da obustavi proizvodnju jer nema gde da skladišti naftu.

Zatvaranje je takođe izvršilo pritisak na Trampa, jer su cene nafte i benzina naglo porasle uoči važnih međuizbora, vršeći pritisak i na njegove saveznike u Zalivu, koji koriste ovaj plovni put za izvoz nafte i gasa.

Tanjug/AP

U ponedeljak je promptna cena Brent nafte, međunarodnog referentnog standarda, zatvorena iznad 108 dolara po barelu, što je oko 50 odsto više nego na početku rata.

Evropski lideri izražavaju frustraciju

U zajedničkom saopštenju koje je predvodio Bahrein, desetine država su u ponedeljak ponovile pozive da se otvori ovaj ključni plovni put, dok je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio Savet bezbednosti da humanitarne posledice rastu.

"Ovi pritisci se prelijevaju u prazne rezervoare goriva, prazne police — i prazne tanjire", rekao je.

Širom Evrope, lideri su takođe izrazili frustraciju.

Nemački kancelar Fridrih Merc kritikovao je Vašington zbog ulaska u rat bez, kako je rekao, jasne strategije.

"Problem sa ovakvim sukobima je uvek isti: nije reč samo o ulasku. Mora se znati i kako izaći“, rekao je Merc.

U Parizu je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro kritikovao sve strane, ali je naglasio da je kriza počela tek nakon što su SAD i Izrael napali Iran bez jasnih ciljeva "na način koji krši međunarodno pravo".

Baro je osudio Teheran zbog zatvaranja prolaza.

"Moreuzi su arterije sveta. Oni nisu vlasništvo nijedne države", rekao je.