Da li je na pomolu politički potres u Izraelu: Benet i Lapid potpisali sporazum, ankete im daju prednost nad Likudom

Lideri dve najsnažnije političke partije u Izraelu Jair Lapid (stranka Ješ Atid-Ima budućnosti) i Naftali Benet (stranka Benet 2026) potpisali su 26. aprila koalicioni dogovor o saradnji na budućim izborima koji će se održati 27. oktobra ove godine.

Reč je o političkom savezu koji je već postojao u prošlosti, jer su njih dvojica u toku 2021. godine već formirali koalicionu rotacionu vladu, ali se ona raspala već naredne godine. Kakva je budućnost ovog saveza i da li on može ugroziti vladu premijera Benjamina Netanjahua.  

Novija politička istorija Izraela bila je naročito burna u poslednjih sedam godina. Od 2018. godine do novembra 2022. godine održano je pet serija parlamentarnih izbora koji su ukazali da je reč o ozbiljnoj krizi. Kada je Netanjahu uspeo da formira savez sa strankama koje pripadaju krajnjoj desnici i formira koalicioni sporazum početkom decembra 2022. godine, delovalo je da će se situacija smiriti. Međutim, pokušaj reforme pravosuđa kako bi se ono stavilo pod kontrolu izvršne vlasti, sukobi sa Hamasom početkom 2023. godine, kao i masovni protesti jevrejskog stanovništva protiv delovanja vlade u toku te godine, ukazivali su da je takva pretpostavka neodrživa.  

Kada je započet napad Hamasa na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine izraelska politička elita delovala je veoma zrelo, jer je formirala tzv. ratni kabinet koji su sačinjavale sve stranke vlasti i opozicije. No međutim, već na proleće 2024. godine javile su se pukotine unutar ove vlade. Kada je Beni Ganz, bivši šef generalštaba, lider opozicione koalicije „Nacionalno jedinstvo“ i član vlade, otišao u Vašington početkom marta to je izazvalo negodovanje premijera. Ono je samo bilo još veće kada je i Jair Lapid otišao u istom smeru i ispred američkih zvaničnika ukazao da je Netanjahu kriv za „kolaps“ odnosa sa SAD.

Ovi koraci samo su ukazivali kakva će biti budućnost ratnog kabineta, iz koga su sredinom juna prvo istupili Ganc i Gadi Ajzenkot, bivši načelnik generalštaba i tadašnji ministar bez portfelja. Vlada se konačno raspala u toku narednih dana i od tada je ona u rukama Netanjahua, koji pokušava da je održi na sve načine uz brojne probleme (zakon o Haredi Jevrejima, procesi za korupciju, ratovi, inflacija…). 

Profimedi EPA/Sebastian Scheiner Abir Sultan

Sadašnja koalicija može ozbiljno da ugrozi Netanjahuovu vladu iz više razloga. Naime, ankete koje je objavio izraelski list Jerusalem post u početnoj fazi operacije SAD i Izraela protiv Irana, ukazuju da je popularnost premijera neznatno porasla. To samo ukazuje da efekti napada koji je preuzet nisu ispunili cilj ni na unutrašnjem planu, jer javno mnjenje nije reagovalo na odgovarajući način.  

Kako velike sile u svakoj prilici igraju na više karata, nije neobična odluka SAD u vezi stranke Naftalija Beneta. On je kao svoje glavne savetnike početkom ove godine primio Džordža Birnbauma (George Birnbaum) i Tonija Fabricija (Tony Fabrizio), od kojih je ovaj poslednji odgovoran za vođenje Trampove predsedničke kampanje. Naime, odluka o kojoj je reč nije iz zvaničnih krugova, ali ona šalje posrednu poruku, da Trampova administracija igra dvoličnu igru prema pozicijama Netanjahua uprkos velikoj podršci u toku rata i na diplomatskom planu.  

Benet je u izjavi povodom dolaska ove dvojice eksperata za vođenje kampanje istakao: „Njihovo bogato iskustvo u Izraelu (Birnbaum je već učestvovao u izraelskim izborima) i širom sveta biće od izuzetne važnosti za mene i našu kampanju. Uveren sam da će nam pomoći da pobedimo i time učestvujemo u izlečenju i ujedinjenu zemlje“.  

Sa druge strane Benet je počeo da daje radikalnije izjave, kako bi pridobio deo birača vladajućih partija, jer je političko telo Izraela u zadnjim godinama otišlo više u smeru desnice. Otuda je razumljiva spoljnopolitička poruka „da je Turska novi Iran“ te da će ona biti sledeća. U sličnom duhu delovao je i Jair Lapid, koji je u javnim nastupima počeo da odbacuje ideju o formiranju dve države.  

Ono što svakako znaju vođe ove koalicije, to je da im je za pobedu potrebna podrška Gadija Ajzenkota, šefa stranke Jašar. Razlog leži u tome što Benetova stranka Benet 2026 prema nekim anketama koje su se pojavile u izraelskoj javnosti ima 26 mesta u Knesetu, što je za jedan mandat više od Netanjahuovog Likuda (25). Kada se na to doda oko 10 mandata koje može da osvoji Lapidov Ješ Atid, jasno je da nedostaje još dosta do 61 mesto koliko je potrebno za većinu u Knesetu. Predstavnici ove koalicije su zato već poslali ponudu za saradnju Ajzenkotu i za sada čekaju odgovor, što verovatno čini i sadašnja vlada na čelu sa Netanjahuom, shvatajući da njena budućnost može da bude vrlo neizvesna.