Od Teslinog daljinskog upravljanja do savremenih "mesh" mreža: Kako je oblikovan razvoj dronova kroz pet generacija
Komentari
23/05/2026
-16:00
U septembru 1898. godine, tokom Prve električne izložbe u Madison Square Gardenu u Njujorku, Nikola Tesla je pred zapanjenom publikom demonstrirao nešto što je većini prisutnih delovalo kao čista naučna fantastika ili čak trik. U velikom bazenu plutao je čamac dugačak oko četiri stope (oko 1,2 metra), izrađen od čelika, opremljen baterijama, propelerom, kormilom i električnim svetlima. Tesla je stajao sa strane, držeći malu kutiju sa polugama, i bez ikakvih vidljivih žica upravljao letelicom. Na zaprepašćenje okupljenih čamac je menjao pravac, ubrzavao, zaustavljao se i palio svetla na komandu sa daljinskog upravljača.
Neki posetioci su šaputali da je unutra skrivena životinja ili da je reč o iluziji. Tesla je, međutim, tada prvi put javno pokazao svoj "teleautomaton", prvi sistem bežičnog daljinskog upravljanja zasnovan na radio-talasima.
Ovaj izum zaštićen je patentom broj 613.809 iz 1898. godine, pod nazivom "Method of and apparatus for controlling mechanism of moving vessels or vehicles". Tesla je verovao da je ovo prvi korak u stvaranju "mehaničkih sluga" koje će obavljati opasne i teške poslove, olakšavajući život čoveka.
NIKOLA TESLA MUSEUM / Sciencephoto / Profimedia
Teleautomaton
Međutim, u publici su se nalazili i predstavnici vojske SAD, koji su ostali zatečeni viđenim, uvereni da je Teslin izum moguće upotrebiti na drugačiji način, tako što će postati razorno oružje bez posade.
Od tog trenutka 1898. godine, uslovno govoreći, tehnologija dronova prošla je kroz pet ključnih generacija, pri čemu je svaka sledeća izgrađena na prethodnoj. Za gradnju čitavog sistema ključan je bio čovek, kojeg sada, u poslednjoj generaciji, sve više isključuje veštačka inteligencija koja praktično kontroliše ono što je čovek napravio.
Prva generacija: Rani eksperimenti tokom Prvog svetskog rata
Teslin patent iz 1898. postavio je temelj za sve što će uslediti. Čamac je koristio primitivni radio-prijemnik sa kohererom koji je reagovao na određene frekvencije i aktivirao releje za upravljanje motorima, propelerom i kormilom.
Demonstracija je bila toliko ubedljiva da je čak i Mark Tven pisao Tesli o mogućnosti da se postigne serijska proizvodnja, ali u svrhe rata. U svom pismu on navodi da poznaje ministre, članove vlada i Austro-ugarske i Engleske, te Nemačke, a samim tim bi isti proizvod ponudio svim stranama u svrhe naoružavanja.
Povezane vesti
Veliki sukobi zahtevaju efikasna rešenja kako bi neka od zaraćenih strana bila primorana da obustavi neprijateljstva. Tako su se i desili prvi praktični pokušaji primene na vazduhoplovima tokom Prvog svetskog rata.
Naime, Amerikanci su 1918. godine, pod vođstvom Čarlsa Keteringa i uz nadzor Orvila Rajta, razvili "Kettering Bug", eksperimentalnu leteću bombu (aerial torpedo). Ovaj dron bio je drveni dvokrilac dužine oko 3,7 metara, sa Fordovim četvorocilindričnim motorom od 40 konjskih snaga. On je nosio 82 kilograma eksploziva i lansiran je sa šina.
Niday Picture Library / Alamy / Profimedia
Čitav koncept je fokusiran na tome da se krila odvoje posle određenog broja obrtaja motora, a telo bombe punjeno eksplozivom padalo bi na metu. Napravljeno je oko 45 primeraka ovog oružja. Ipak, nikada nije korišćen u borbi zbog bezbednosnih rizika jer je moglo da ugrozi sopstvene trupe.
Nešto ranije, 1917. godine, Britanci su razvili sličan "Aerial Target". Tehnologija je tada bila nepouzdana, sa ograničenim dometom od svega nekoliko desetina kilometara, a operater je morao da održava stalnu vizuelnu ili radio-vezu. Ipak, koncept "dosadnih, prljavih i opasnih" misija bez pilota, tj. učešća čoveka, praktično je bio stvoren.
aviation-images.com / Mary Evan / Mary Evans Picture Library / Profimedia
Druga generacija: Od meta do prvih masovnih sistema
Tridesetih godina 20. veka Britanci su razvili de Havilland Queen Bee, avion kontrolisan radio-vezom izgrađen u Tiger Moth trening kampu, koji se koristio kao za obuku protivvazdušne odbrane.
Od imena drona "Matica", prema istorijskim izvorima, potiče i sam termin "drone" (trut). Američki komandant Delmer Fahrney ga je preuzeo, a Queen Bee je mogao da leti potpuno bez pilota i koristio se za simulaciju napada na brodove i položaje protivvazdušne odbrane. Proizvedeno je oko 400 primeraka.
Maurice Savage / Alamy / Profimedia
Tokom Drugog svetskog rata Amerikanci su otišli korak dalje i masovno proizveli oko 15.000 primeraka Radioplane OQ-2, što je prvi masovno proizvedeni dron u SAD. Razvijen od strane Redžinalda Denija, nekadašnjeg glumca i modelara, OQ-2 je bio mali dron sa rasponom krila oko 3,7 metara, lansiran katapultom i kontrolisan radio-vezom sa zemlje. Koristio se uglavnom kao meta za gađanje.
Wikimedia/greg goebel
Povezane vesti
Postojali su i eksperimenti sa daljinski upravljanjem bombarderima B-17 ("Operation Aphrodite"), gde su stari bombarderi pretvarani u leteće bombe pune eksploziva i navođene ka ciljevima u Nemačkoj.
GL Archive / Alamy / Profimedia
U ovoj generaciji dronovi su postali deo standardne vojne obuke. Operater je i dalje bio neophodan za svaki manevar, ali su se pojavili prvi autopilot sistemi koji su omogućavali stabilniji let na unapred programiranim rutama. Ovo je bio važan prelaz od čiste daljinske kontrole ka delimičnoj autonomiji.
Treća generacija: Hladni rat i izviđačka uloga dronova
Tokom Hladnog rata dronovi su dobili stratešku dimenziju. Američki Ryan Firebee (BQM-34), razvijen 1951. godine, bio je jedan od prvih mlaznih dronova i koristio se za izviđanje. Tokom Vijetnamskog rata izvedeno je preko 34.000 letova Firebee dronova za prikupljanje obaveštajnih podataka iznad Severnog Vijetnama i Kine. Više od 1.000 primeraka je letelo, a pouzdanost je bila visoka, jer se oko 83 odsto vraćalo bezbedno sa misije.
504 collection / Alamy / Profimedia
Izrael je 1982. godine u operaciji "Mole Cricket 19" (Bekaa Valley) pokazao moć rojeva dronova na bojnom polju. Koristeći Tadiran Mastiff i IAI Scout RPV dronove kao mamce i izviđače, Izraelci su naveli sirijske radare da se aktiviraju, a zatim uništili 29 od 30 sirijskih baterija protivvazdušnih raketa SA-6 uz minimalne gubitke.
Wikimedia/Bukvoed
Dronovi su davali podatke u realnom vremenu i omogućili precizne udare avijacije. Uvedeni su bolji senzori, duži domet i prvi oblici programirane autonomije. Operater je još uvek bio u centru, ali je počeo da dobija pomoć od računara koji su preuzimali rutinske zadatke poput održavanja visine i kursa.
Wikimedia/User:Bukvoed
Četvrta generacija: Era predatora, GPS-a i prva masovna upotreba u sukobima
Krajem 20. veka dronovi su postali ključni deo savremenog ratovanja. Tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine masovno su upotrebljeni.
Američke snage koristile su RQ-1 Predator, tada još u izviđačkoj varijanti, za prikupljanje obaveštajnih podataka, praćenje pokreta jugoslovenskih snaga i procenu štete.
akg-images / akg-images / Profimedia
Predatori su leteli iz baza u Mađarskoj i Albaniji, a nekoliko njih je oboreno. Konkretno je poznato da je jedna Strela-1M raketa iznad sela Biba kod Uroševca 13. maja 1999. oborila Predatora.
Pored Predatora, korišćeni su RQ-5 Hunter dronovi, od kojih je nekoliko oboreno. Po njima su dejstvovali i jugoslovenski Mi-8 helikopteri koji su ih obarali mitraljezima sa vrata. Prema podacima NATO-a i Pentagona, saveznici su tokom kampanje izgubili najmanje 21 dron zbog tehničkih problema ili dejstva jugoslovenske odbrane.
Agresija na SRJ je bila pravo vatreno krštenje za savremene izviđačke dronove.
Wikimedia/Yossifoon
Nakon NATO agresije na SRJ postalo je jasno da Predator mora da dobije naoružanje. Tako je od 2001. godine naoružan raketama Hellfier i postao MQ-9 Reaper, sinonim za precizne i jake udare po neprijatelju.
S druge strane, MQ-1 Predator je penzionisan 2018. godine. Za četvrtu generaciju dronova značajno je i to da su počeli masovno da se koriste i za civilne potrebe.
Peta generacija: Mesh mreže, rojevi i dominacija AI
Danas dronovi više ne zavise samo od jednog operatora. Mesh mreže omogućavaju da svaki dron postane relej, jer signal skače od letelice do letelice, čineći roj otpornim na ometanje.
Kompanije poput Meshmerize razvijaju sisteme za stotine dronova koji dele podatke u realnom vremenu i nastavljaju misiju čak i ako neki budu uništeni.
Šta je mesh mreža?
Napredni sistem bežične komunikacije u kojem dronovi međusobno deluju kao čvorovi mreže. Svaki dron može da šalje, prima i prosleđuje podatke drugim dronovima, omogućavajući multi-hop prenos signala na velike udaljenosti. Zahvaljujući tome, rojevi dronova mogu da rade koordinisano čak i bez direktne veze sa operaterom ili mobilne mreže.
Mreža se automatski prilagođava, samopopravlja i nastavlja da funkcioniše i ako jedan dron izgubi vezu ili padne. Mesh mreža značajno povećava domet, sigurnost i efikasnost rojeva dronova u teškim uslovima.
east2west news / WillWest News / Profimedia
U odnosu na mesh mreže i napredna rešenja upravljanja dronovima, u igru se uključuje i veštačka inteligencija kao game-changer.
Naime, prema izveštaju MarketsandMarkets iz 2025. godine, tržište AI za dronove raste sa oko 821 miliona dolara u 2025. na preko 2,75 milijardi dolara do 2030. godine, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 27,4 odsto.
Na prvom mestu, AI omogućava autonomnu navigaciju, prepoznavanje ciljeva, "swarm intelligence" - formacije rojeva, kao u svetu insekata, ali i "edge computing" - obradu podataka direktno na dronu.
Faiz Dila / Alamy / Profimedia
U sukobima poput onog u Ukrajini već se vide obrisi budućnosti, jer dronovi sa AI sistemima nastavljaju napad i kada izgube vezu sa operatorom, koristeći naučeno da bi se međusobno razvijali. Ukrajinska mogućnost da dronovima napadnu teritoriju Rusije duboko u pozadini, pa čak i glavni grad Moskvu, pokazuje i to koliko brzo može da se napravi efikasna armija ovog oružja.
Kada je u pitanju taj tehnički deo, masovno korišćenje veštačke inteligencije u razvoju dronova ipak ne znači da će operateri u potpunosti nestati. Važno je to da još uvek postoji "human-on-the-loop" režim gde čovek odobrava kritične akcije.
Ali istorijat razvoja dronova pokazuje kako je za samo 125 godina pređen put od daljinskog upravljanja putem radio-talasa do mesh mreža koje je praktično nemoguće ometati, zbog čega su dronovi najubojitije i najrazornije oružje današnjice.
Komentari (0)