Krhko primirje ili trajno rešenje? Kako će najnoviji dogovor između SAD i Irana uticati na cene nafte i troškove hrane

Više od tri meseca nakon što su SAD i Izrael prvi put započeli rat sa Iranom, Bela kuća i iranski režim su se dogovorili o okviru sporazuma koji bi trebalo da dovede do dugoročnijeg okončanja neprijateljstava. Kriza na Bliskom istoku izazvala je nagli skok globalnih cena nafte, pošto je sukob praktično zatvorio jedan od ključnih svetskih pomorskih pravaca za transport nafte, tečnog prirodnog gasa i drugih osnovnih roba, čime je ograničena globalna ponuda.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da će povratak normalne plovidbe kroz Ormuski moreuz potrajati, kao i da će posledice rata verovatno još mesecima nastaviti da utiču na svetsku ekonomiju.

Moreuz je zatvoren za većinu brodskog saobraćaja još od 28. februara, a kroz njega su mogli da prolaze samo ograničeni brodovi koji su bili naklonjeni Iranu. Stotine brodova ostale su "zarobljene“ u Persijskom zalivu, dok je rizik od morskih mina ili napada dronovima povećao opasnost po posade i onemogućio bezbedan prolaz, prenosi BBC.

Neil Shearing, glavni ekonomista grupe Capital Economics, rekao je da tek treba videti da li najnoviji dogovor "predstavlja krhko primirje ili trajno rešenje“. Dodao je da je verovatno da će "biti potrebno vreme da se tok nafte kroz moreuz vrati na nivoe pre rata“.

AP Photo/Asghar Besharati

"Čak i ako brodovi sada imaju bezbedan prolaz, tankeri se nalaze na pogrešnim lokacijama, proizvodnja nafte i rafinerije moraju ponovo da dostignu pun kapacitet, a pitanja troškova i dostupnosti osiguranja za brodove koji prolaze kroz moreuz i dalje će ostati“, rekao je on.

Nemački brodarski gigant Hapag-Lloyd ima četiri broda zarobljena u moreuzu i nada se da će ih izvući tokom vikenda, nakon što sporazum bude potpisan i eventualne preostale mine budu uklonjene.

Šta to znači za cene nafte od sada?

Uobičajeno, oko petine svetske nafte i LNG (tečnog prirodnog gasa) prolazi kroz moreuz, pa je njegovo praktično obustavljanje saobraćaja dovelo do rasta cena nafte. To se dalje prenelo i na poskupljenje benzina, dizela i kerozina.

Tokom sukoba, cena Brent sirove nafte, globalne referentne vrednosti, dostigla je vrhunac od oko 120 dolara po barelu, dok je pre izbijanja neprijateljstava bila nešto ispod 70 dolara.

Nakon vesti o okvirnom dogovoru, Brent je pao na 83,55 dolara po barelu. Predsednik Tramp je rekao da će Ormuski moreuz biti otvoren čim se "sporazum“ potpiše u petak.

Međutim, neke stvari još nisu potvrđene sa obe strane, i nije poznato da li će sporazum biti potpisan.

Tanjug/ AP/Chinatopix

Do sada smo videli dogovor o 60 dana otvaranja moreuza, ali postavlja se pitanje šta se dešava posle toga i šta ako Iranci odluče da ponovo uvedu sistem naplate prolaza.

Stručnjaci smatraju da bi mirovni sporazum i dalje mogao biti daleko. Pod normalizacijom bi se smatralo i vraćanje na predratni nivo od oko 26 tankera sirove nafte dnevno koji prolaze kroz moreuz.

Cena nafte bi mogla da padne ispod 80 dolara po barelu, ali bi zatim do kraja godine mogla u proseku ponovo da raste, jer se "geopolitika uklanja iz cena“, a tržište počinje da procenjuje realno stanje situacije.

Kakav bi mogao biti uticaj na cene hrane?

Globalne cene hrane bi takođe mogle da se stabilizuju ako se snabdevanje đubrivom vrati bliže normalnim nivoima. Cena đubriva, koje je nusproizvod nafte, naglo je porasla, što je stvorilo dodatni pritisak na poljoprivrednike.

Jedna od najvećih svetskih kompanija za đubriva i useve, Yara, saopštila je da situacija i dalje ostaje neizvesna i da bi poljoprivrednicima možda bila potrebna "ciljana podrška kako bi se izborili sa stalnim oscilacijama“ u kratkom roku.

Mauricio Karuli, globalni energetski analitičar u Quilter Cheviot-u, rekao je da bi prekid vatre "trebalo da pomogne u ublažavanju trenutnog pritiska na tržišta đubriva“, ali da to neće imati trenutni efekat.

Joho / ImageSource, Sebastian Duda / Panthermedia / Profimedia

On je dodao da otprilike trećina svetske trgovine đubrivima i veliki deo prirodnog gasa, koji se koristi za proizvodnju azotnih đubriva, prolaze kroz Ormuski moreuz, te da će "dugotrajna oštećenja energetske infrastrukture“ zahtevati vreme za popravku.

"Štaviše, sezona setve je već počela u nekoliko delova sveta, pa će obnavljanje isporuka azotnih i fosfatnih đubriva doći prekasno za poljoprivredne useve, što će negativno uticati na globalnu proizvodnju hrane“, dodao je on.

Mlazno gorivo (jet fuel), još jedan derivat nafte, kojim se trguje u severozapadnoj Evropi (NWE), već je zabeležilo blagi pad cene.

NWE mlazno gorivo je palo na 1.033 dolara po toni, u poređenju sa 831 dolarom pre sukoba, dok je na vrhuncu dostizalo oko 1.840 dolara.

Koji bi još efekti mogli da se vide iz američko-iranskog sporazuma?

Rat između Irana i SAD uticao je na ekonomije širom sveta, jer je skok cena energije podigao cene goriva, što je dovelo do rasta inflacije. To je zauzvrat izvršilo pritisak na centralne banke da podižu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kontrolom.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, pre početka rata, očekivalo se da će Banka Engleske ove godine smanjiti kamatne stope. Međutim, te prognoze su brzo promenjene kada su cene energije skočile, pa se sada očekuje da banka zadrži kamate ili ih čak poveća kasnije tokom godine.

Sada se procenjuje da će do decembra uslediti samo jedno povećanje, a zatim možda neće biti nikakvih promena barem tokom prve polovine 2027. godine