Pozadina pregovora: Šta se krije iza konsultacija Irana i SAD sa regionalnim partnerima?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Posle objave iranske delegacije da napuštaju pregovore u Burgenštatu (Švajcarska) zbog pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će ponovo bombardovati Iran, čini se da obe strane vrše obimne konsultacije sa svojim saveznicima. Takav dijalog Teherana i Vašingtona sa svojim partnerima je potpuno opravdan i razumljiv da bi se uskladilo zajedničko držanje pre nove runde razgovora. U tom cilju je sigurno bilo potrebno definisati dalje političko delovanje radi pravovremenog odgovora u slučaju ostvarenja različitih scenarija.
Diplomatska konsultacija Irana sa savezničkim elementima i zalivskim zemljama u pauzi pregovora
Odmah posle boravka u Švajcarskoj, a zbog diskusije o upravljanju Ormuškim moreuzom iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči i predsednik parlamenta Muhamed Galibaf su 24. juna posetili glavni grad Omana Muskat. Tamo ih je primio omanski ministar spoljnih poslova Said Badr bin Hamad, a prema izveštajima iz štampe započeti su bilateralni razgovori oko novog aranžmana upravljanja Ormuškim moreuzom. Nije slučajno što je ubrzo stigla reakcija Trampa i drugih američkih zvaničnika da će moreuz ostati slobodan za plovidbu i da neće biti ni pod čijom kontrolom.
Skoro istovremeno, Arakči i iransko rukovodstvo su obavili telefonske razgovore sa vođstvom Hamasa i predstavnicima Katara, što je očigledna potreba koordinacije svih elemenata na koje se oslanjaju na Bliskom istoku. Iako nema potvrde u javnosti, može se pretpostaviti da je došlo do razgovora i sa vođstvom Hezbolaha, radi koordinacije aktivnosti u slučaju dalje eskalacije sa Izraelom. Istog dana je Arakči razgovarao i sa svojim saudijskim kolegom Fejsalom bin Farhanom, a tema je bila napredak pregovora ostvaren sa SAD i moguće regionalne implikacije, kako je to prenela Iranska novinska agencija- IRNA.
Iran je jasno izrazio svoje crvene linije
Da bi još jednom utvrdio crvene linije u pregovorima sa SAD, iranski predsednik Masud Pezeškijan je izjavio 22. juna da se njegova zemlja neće odreći prava na obogaćivanje uranijuma, ali i da ne teži proizvodnji nuklearnog oružja, što je očigledna poruka da Teheran ne želi da se odrekne civilnog nuklearnog programa. Dan kasnije, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Bagei je naglasio da pitanje raketnog programa Irana nije bilo tema pregovora sa SAD, a slično je ponovio i pakistanski premijer Šabaz Šarif 23. juna tokom razgovora sa predsednikom Pezeškijanom u Islamabadu. Očigledno su ovo pitanja o kojima Teheran ne želi da razgovara sa američkom stranom uprkos povremenom insistiranju sa zapada.
Poseta Marka Rubija zalivskim zemljama i dolazak Marka Rutea u Belu kuću
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je posetio Vašington gde je imao priliku da razgovara sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Iako je očigledna namera Rutea da popravi odnos između evropskih saveznika i Vašingtona, američki predsednik je opet bio kritičan prema tim državama govoreći da mu one nisu mnogo pomogle u ratu sa Iranom. Zato se generalni sekretar alijanse trudio da objasni značaj „Trampovog triliona“, odnosno uticaja američkog predsednika na povećanje izdvajanja za vojsku od strane evropskih država, te da su one pružale podršku na taj način što je sa njihove teritorije dozvoljeno poletanje aviona prema Bliskom istoku.
Slično kao iranska strana, i državni sekretar SAD Mark Rubio sprovodi diplomatsku inicijativu trodnevnom posetom zemljama Persijskog zaliva (Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Bahrein..) . Očigledno je njegov cilj da ubedi ove države da izvrše posredni pritisak na Teheran kako bi se odrekao svojih zahteva za naplatom plovidbe kroz moreuz, kao i da pojača poljuljani ugled SAD nakon rata sa Iranom. To je maltene javno i priznao navodima da se razgovaralo o „bezbednosnim problemima, kao i njihovim ekonomskim brigama“, kao i „naporima da se obezbedi potpun i bezbedan tranzit kroz Ormuz“.
Izrael nastavlja sa ranijom politikom
Ono što može da brine međunarodnu javnost jeste da uprkos pisanju medija o pritiscima iz Bele kuće, izraelski ministar odbrane Izrael Kac nastavlja da govori da će IDF ostati u južnom Libanu, te da nam „niko neće govoriti šta ćemo da radimo“. Slično je ponovio i ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir u svojoj izjavi da „ako Tramp kaže Netanjahuu da napusti Liban“ odgovor treba da bude „ne gospodine predsedniče!“. Ovo je očigledna javna poruka i reakcija sa najvišeg mesta na insistiranje SAD da se rat na toj teritoriji prekine.
Povezane vesti
Uprkos nove runde pregovora koji traju u Vašingtonu između libanske i izraelske delegacije, deluje da će se teško doći do mira jer je Ben-Gvir ponovio 24. juna da „čitav Liban treba da postane meta“. No međutim, izgleda je postignut nekakav pomak jer je libanski predsednik Džozef Aun izjavio da jača koordinacija sa Sirijom radi stabilizacije granice preko koje se snabdeva Hezbolah. Takođe strane novine pišu da se utvrđuju mehanizmi predaje dela južnog Libana regularnim snagama te zemlje (pilot-projekat), što znači da te dve strane insistiraju da Hezbolah bude uklonjen sa tih teritorija. No međutim, nove zabrinutosti prenosi izraelski Kanal 12 koji je javio da vlada u Tel Avivu planira sa nastavkom rata i njegovim širenjem radi uklanjanja Huta u Jemenu.
Formiranje novog fonda i pitanje zamrznutih sredstava
Na osnovu izjave iranskog ambasadora u Ženevi, Alija Bahreinija, jasno je da njegova zemlja insistira da raspolaže sama čitavom količinom iranskih novčanih sredstava koja su zamrznuta u inostranstvu. On je odbacio navode državnog sekretara SAD Marka Rubija da će američka administracija i vlada Katara nadgledati kako će ovaj novac biti utrošen. Podsećanja radi SAD treba da odmrznu oko 12 milijardi dolara iranske imovine u prvoj seriji. Bahreini je dalje nagovestio dve vrlo važne činjenice koje se tiču nastavka pregovora, da će biti formirane dve radne grupe od predstavnika koje će rešavati pitanja nuklearnog programa i uklanjanja američkih sankcija. To očigledno govori da pregovori teku uz brojne nesuglasice koje je potrebno rešiti, pa zato možemo da čujemo izjave (o balističkom programu, zamrznutim sredstvima, njihovoj kontroli…) koje više služe da bi se poslala poruka drugoj strani i ispitala reakcija zvaničnika i javnog mnjenja.
Takođe dalji nesporazum može da izazove formiranje fonda sa 300 milijardi dolara kako je to predviđeno Memorandumom o razumevanju. Ostaje nejasno ko će finansirati postojanje tog fonda kada je Tramp izjavio da to neće biti SAD niti američki poreski obveznici. Moguće je da će se sredstva nalaziti investicijama pojedinih spoljnih aktera, ali nabavka tolikih para izaziva ozbiljnu zabrinutost dela američkih senatora koji su to jasno istakli, što može biti još razlog zaoštravanja odnosa na relaciji Senat-Tramp.
Komentari (0)