Fond od 300 milijardi dolara kao mamac za mir: Kontroverzni plan za okončanje rata između SAD i Irana

Privatni fond od 300 milijardi dolara, namenjen da podstakne ulaganja u Iran, predviđen je u okviru američko-iranskog okvirnog sporazuma, a više od polovine te sume već je opredeljeno, rekao je izvor upoznat sa dogovorom za Reuters. Fond je osmišljen tako da obe strane dobije ekonomski podsticaj da zaključe konačan sporazum kojim bi se okončao rat, rekao je izvor, koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer plan još nije zvanično objavljen, dok se Vašington i Teheran pripremaju da ga potpišu u petak.

Rojters otkriva da je više od polovine ukupnog iznosa već opredeljeno, kao i da će se on u potpunosti sastojati od sredstava iz privatnog sektora.

Američki i iranski zvaničnici su u nedelju saopštili da su postigli dogovor o okviru sporazuma kojim bi se okončao njihov rat, koji je počeo kada su američke i izraelske snage napale Iran 28. februara, ukinula američka blokada Irana i ponovo otvorio Ormuski moreuz, ključna ruta za snabdevanje svetske nafte i gasa.

Novi fond je privatni investicioni mehanizam, a ne program obnove ili reparacija i neće uključivati nikakav državni novac niti grantove, rekao je izvor, dodajući da su kompanije iz SAD, zalivskih arapskih država, Azije, Južne Amerike i Afrike pristale da učestvuju u finansiranju.

Obećane investicije obuhvataju energetiku, logistiku, proizvodnju i transport, rekao je izvor.

Visoki iranski izvor je za Rojters izjavio da je Teheran prvobitno tražio 400 milijardi dolara kao nadoknadu za ratnu štetu od Sjedinjenih Država, ali da je Vašington odbio da to obezbedi.

Nakon toga se pojavila ideja o fondu, koji bi trebalo da nosi naziv Fond za obnovu i razvoj.

Mehanizam predviđa da regionalne zemlje učestvuju na različite načine, rekao je iranski izvor. To uključuje obezbeđivanje kredita, uspostavljanje kreditnih linija ili direktno finansiranje obnove lokacija oštećenih u ratu, uključujući objekte kao što su čeličana "Mobarakeh“, rafinerije, aerodromi i u širem smislu, infrastruktura pogođena sukobom.

Tanjug/AP/Alireza Sotakbar/Mark Schiefelbein

Iran, jedna od najvećih ekonomija Bliskog istoka, u proteklih četrdeset godina privukao je gotovo nikakva značajna strana direktna ulaganja, jer je bio isključen sa globalnih tržišta kapitala zbog talasa američkih i međunarodnih sankcija.

Zemlja raspolaže drugim po veličini dokazanim rezervama prirodnog gasa u svetu i četvrtim po veličini dokazanim rezervama nafte.

Takođe ima mlado i obrazovano stanovništvo od više od 92 miliona ljudi, raznovrsnu industrijsku bazu i značajan neiskorišćen potencijal u sektorima koji se kreću od petrohemije i rudarstva do turizma i poljoprivrede.

Investicioni fond je u potpunosti odvojen od paralelnog pregovaračkog procesa o ukidanju američkih sankcija i oslobađanju iranske državne imovine koja je zamrznuta u inostranstvu, rekao je izvor upoznat sa dogovorom, opisujući ta dva kao različite finansijske mehanizme sa različitim namenama i vremenskim okvirima.

Fond neće biti osnovan niti će postati operativan sve dok se ne postigne konačan i zadovoljavajući sporazum. Memorandum o razumevanju, kada bude potpisan, trebalo bi da uredi proces tokom narednih 60 dana.

Ministarstva spoljnih poslova Irana i Pakistana, koji su pomogli u posredovanju dogovora o investicionom fondu, nisu odmah odgovorila na zahteve za komentar.

Michele Ursi / Alamy / Profimedia

Portparolka Bele kuće uputila je na intervju CBS-a sa potpredsednikom Džej-Dijem Vensom u kojem je rekao da bi Iran mogao da dobije pristup fondu za obnovu od 300 milijardi dolara, podržanom od strane zalivskih država, ukoliko se pridržava sporazuma sa Vašingtonom, uključujući demontiranje svog nuklearnog programa, eliminisanje zaliha obogaćenog materijala i prihvatanje strogog režima inspekcije i sprovođenja.

Izvor nije želeo da kaže kako će fond biti upravljan niti ko će ga voditi, napominjući da su ključni detalji još uvek u fazi dogovaranja.

Izvor je naveo kompanije iz Južne Koreje, Japana, Singapura, Malezije i Sjedinjenih Država među onima koje su već preuzele obaveze, ali je odbio da dostavi potpunu listu.

Memorandum od 60 dana je okvir, a ne konačan sporazum, i američki i iranski pregovarači se očekuje da tokom tog perioda rade na više paralelnih pravaca koji obuhvataju nuklearna pitanja, sankcije i regionalna bezbednosna pitanja.

Zašto je ovaj plan kontroverzan

Potencijalni plan bi bio vrlo kontroverzan, ako bi uopšte bio tačan i sproveden u praksi. Radi se o ogromnoj sumi privatnog kapitala (300 milijardi dolara) vezanoj za politički dogovor o okončanju rata, ukidanju sankcija i nuklearnom programu. Takvo direktno spajanje investicionog fonda i bezbednosno-političkog sporazuma je neuobičajeno i često izaziva sumnje u motivaciju i transparentnost.

U priči učestvuju različite strane sa suprotstavljenim interesima - SAD, Iran i regionalne države uz učešće privatnih kompanija iz više kontinenata. To otvara pitanja: ko tačno upravlja fondom, kako se kontroliše novac i ko garantuje bezbednost ulaganja.

Dalje, sama ideja da se investicioni fond koristi kao podsticaj za politički dogovor (umesto klasičnih međunarodnih mehanizama poput sankcija, reparacija ili razvojne pomoći) odstupa od uobičajene prakse u međunarodnim odnosima.

Na kraju, Iran i dalje ima problem sankcija i ograničenog pristupa globalnim finansijama, pa bi uključivanje velikih globalnih kompanija u takav mehanizam bilo politički osetljivo i potencijalno rizično za njih.