Zemljotres u Venecueli probudio najstrašnija sećanja: Ovo je pet najrazornijih potresa koji su promenili svet (FOTO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Snažan zemljotres koji je pogodio Venecuelu ponovo je otvorio pitanje koliko su savremena društva zaista spremna na katastrofe velikih razmera koje mogu da promene čitave regione u samo nekoliko sekundi. Potres magnitude preko 7 stepeni izazvao je ozbiljna razaranja, prekide infrastrukture i humanitarnu krizu u pogođenim područjima, dok se broj žrtava i dalje broji.
Prema podacima međunarodnih institucija, uključujući USGS, ovaj događaj još jednom pokazuje da i zemljotresi "niže" magnitude mogu imati katastrofalne posledice kada pogode gusto naseljena i infrastrukturno ranjiva područja. Upravo zato se Venecuela u seizmološkim analizama posmatra kroz poređenje sa najvećim zemljotresima u istoriji - od Čilea 1960. i Indonezije 2004., do Japana 2011. godine - koji su za nekoliko minuta promenili geografiju, ekonomiju i sudbine miliona ljudi.
Ono što ih povezuje nije samo jačina, već i činjenica da su svi ovi događaji postali prekretnice u razvoju globalnih sistema upozorenja i načina na koji svet danas razume seizmičke rizike.
Prema podacima USGS i analizi seizmologa širom sveta, zemljotresi magnitude iznad 9,0 predstavljaju najređe, ali i najrazornije prirodne događaje na planeti. Ono što ih izdvaja jeste količina oslobođene energije koja može biti i do hiljadu puta veća nego kod zemljotresa magnitude 7 kao i sposobnost da izazovu cunamije koji prelaze čitave okeane.
Čile - zemljotres koji je "preoblikovao" Pacifik
AP Photo
Prema USGS podacima zemljotres koji je pogodio južni Čile 22. maja 1960. godine i dalje drži rekord kao najjači ikada zabeležen - magnitude 9,5.
Ali njegova snaga nije bila samo u brojci. Potres je trajao nekoliko minuta, što je u seizmologiji izuzetno dugo, i to je bilo dovoljno da se:
- pomere tektonske ploče za nekoliko metara
- promene tokovi reka i obale
- aktiviraju ogromna klizišta u Andima
Mnogi preživeli svedoče da se tlo "talasalo” kao more, dok su čitava naselja nestajala u sekundama. Posledice su se osećale i nedeljama kasnije, kroz naknadne potrese i urušavanje terena. Najrazorniji efekat bio je cunami koji je nastao u Pacifiku. Talasi su putovali hiljadama kilometara i pogodili Havaje, Japan i Filipine, gde su uništavali priobalna naselja satima nakon samog potresa.
Povezane vesti
Poginulo je oko 1.600, 1.700 ljudi, dok su milioni ostali bez domova.
Indonezija - katastrofa koja je promenila globalni sistem upozorenja
AP/Eugene Hoshiko
Zemljotres magnitude 9,1 i 9,3 kod obale Sumatre izazvao je jedan od najsmrtonosnijih cunamija u modernoj istoriji. Dogodio se u 26. decembra 2004. godine.
Prema UN, Reuters i AP izveštajima, razmere su bile gotovo nezamislive:
- cunami visine i do 30 metara
- čitavi gradovi su nestajali u minutima
- pogođeno 14 zemalja Indijskog okeana
Svedočenja preživelih govore o "zidu vode" koji je dolazio bez ikakvog upozorenja, brišući sve pred sobom. Čitave zajednice su nestale, a neke obale su promenile oblik zauvek.
Stradalo je više od 230.000 ljudi, a milioni su ostali bez osnovnih uslova za život.
Ova katastrofa je direktno dovela do stvaranja globalnog sistema ranog upozorenja na cunami, jer je svet shvatio koliko brzo jedna seizmička tačka može postati globalna tragedija.
Japan - zemljotres koji je pokrenuo nuklearnu krizu
AP/Wally Santana
Zemljotres magnitude 9,0 pogodio je severoistočni Japan 11. marta, 2011. godine i izazvao ogroman cunami koji je "obrisao" čitave gradove sa mape.
Povezane vesti
Talasi su se kretali brzinom aviona, a kada su udarili u obalu, infrastruktura praktično nije imala nikakvu šansu. Ali, najveća posledica nije bila samo u cunamiju.
Ovaj događaj je doveo do:
- nuklearne katastrofe u Fukušimi
- dugoročnog iseljavanja stanovništva iz pogođenih zona
- ogromnog ekonomskog udara na Japan
Prema zvaničnim podacima, stradalo je oko 18.000 ljudi, dok se veliki broj i dalje vodi kao nestao.
Povezane vesti
Danas se ovaj zemljotres koristi kao primer kako prirodna katastrofa može prerasti u tehnološku i energetsku krizu globalnih razmera.
Aljaska - najjači u Americi
AP Photo
Ovaj zemljotres magnitude 9,2 pogodio 27. marta 1964. godine je Aljasku na Veliki petak, zbog čega se često naziva i "Good Friday earthquake".
Snaga potresa izazvala je:
- ogromna podizanja i spuštanja tla
- pucanje puteva i luka u nekoliko sekundi
- klizišta koja su zatrpala obale i gradove
Neki delovi terena trajno promenili visinu - jedni su se podigli, drugi potonuli i do nekoliko metara.
Iako je bio ekstremno snažan, broj žrtava bio je oko 130, zahvaljujući retkoj naseljenosti regiona.
Kamčatka - prvi veliki dokumentovani pacifički cunami
Zemljotres magnitude 9,0 pogodio je 2. novembra 1952. godine daleki istok Rusije i potpuno uništio grad Severo-Kurilsk.
Nakon potresa, stanovnici koji su preživeli prvi udar mislili su da je opasnost prošla, ali cunami koji je stigao ubrzo nakon toga odneo je najveći broj žrtava.
Ovaj "događaj" je važan jer je:
- prvi put detaljno dokumentovan veliki cunami u Pacifiku
- doveo do potpunog brisanja jednog grada
- pokrenuo razvoj ranih sistema upozorenja u regionu
Kasnije je upravo ovaj događaj postao osnova za sovjetske i pacifičke protokole upozorenja na cunami.
Šta ove katastrofe imaju zajedničko?
Prema analizi USGS-a, svi ovi zemljotresi dele nekoliko ključnih karakteristika:
- nastaju na granicama tektonskih ploča
- izazivaju sekundarne katastrofe (cunamiji, klizišta, požari)
- posledice traju decenijama
- menjaju globalne sisteme zaštite i upozorenja
Ključna razlika između “običnih” i megapotresa je u energiji - zemljotres magnitude 9 oslobađa toliku silu da bukvalno može da pokrene okean.
Najveći zemljotresi u istoriji nisu samo prirodne katastrofe - oni su događaji koji menjaju tok istorije, pokreću nove bezbednosne sisteme i ostavljaju dugoročne posledice na čitave generacije.
Komentari (0)