Bliski istok na raskrsnici: Sahranom Hamneija zatvorena era, otvoren put ka novom ratu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sahrana iranskog ajatolaha Alija Hamneija zajedno sa još troje članova njegove porodice (ćerka, zet, unuka), koji su ubijeni u izraelskom napadu 28. februara ove godine, jedan je od najmasovnijih događaja u iranskoj, ali i svetskoj istoriji. Šestodnevnu ceremoniju koja se od 3. do 9. jula održala u dve zemlje (Iranu i Iraku) okončaće sahrana kovčega Hamneija u hramu imama Reze u njegovom rodnom gradu Mašhadu.
No međutim, umesto nastavka pregovora sa SAD o primeni odredaba Memoranduma o razumevanju i rešavanju drugih pitanja, kao što su ukidanje američkih sankcija i nuklearni program, deluje da od planiranih razgovora 11. jula u Islamabadu neće biti ništa. U tom kontekstu svakako je važno odgovoriti na pitanja kakve su političke poruke upućene tokom sahrane ajatolaha Hamneija, kakav je njen efekat na buduće odnose u regionu Bliskog istoka, kao i na sklapanje mira sa SAD?
Političke poruke tokom prijema delegacija u Teheranu
Tokom prijema inostranih delegacija i njihovog iskazivanja poštovanja bivšem iranskom vođi čitane su sure i ajeti (delovi) Kurana. Kako simbolika ima veoma veliku važnost u diplomatiji i međunarodnim skupovima, upravo je ta situacija potvrdila ovu tvrdnju. Delegaciji Saudijske Arabije pročitani su delovi svete knjige koji govore o velikoj bici u kojoj su muslimanske trupe porazile daleko nadmoćnijeg neverničkog neprijatelja. Vrlo je jasna simbolika i analogija ovog stiha sa prethodnim ratom koji su vodile SAD i Izrael protiv Irana, a na kom se saudijska država našla na “strani nevernika“ iz ugla vlade u Teheranu. No ipak, očigledno je da su u Rijadu želeli da održe diplomatski kanal sa iranskim rukovodstvom, uprkos brojnim neslaganjima i regionalnim rivalstvima koji postoje između dve zemlje. Slična situacija je bila i sa prijemom delegacije libanske vlade, jer su u tom trenutku čitani delovi koji govore o ljudima koji odbijaju „da se žrtvuju za veru“.
Sa druge strane, potpuno je drugačija situacija bila kada su poklon ispred kovčega ajatolaha Hamneija vršili članovi delegacija iranskih saveznika u regionu, poput Hamasa, Hezbolaha, Huta i Islamskog džihada. Stihovi koji su se tada čuli govorili su o muslimanskim vernicima koji ostaju na islamskom putu, kao i o njihovoj spremnosti na žrtvu tokom sukoba, što je očigledna paralela sa delovanjem ovih militantnih organizacija tokom prethodnog rata.
Obeležavanje sahrane u pet gradova i dve države uz odsustvo ajatolaha Možtabe Hamneija
Prema planu sahrane ajatolaha Hamneija prvih nekoliko dana ceremonije su bile organizovane u džamiji Velika Mosala Imama Homeinija u Teheranu, nakon čega se obeležavanje prenelo u sveti grad Kom. Pretposlednjeg dana, 8. jula, telo je preneseno u susedni Irak u gradove Nadžaf i Karbalu, sveta mesta šiitskih muslimana jer se u njima nalaze grobnice prvog i trećeg šiitskog imama (politički naslednici proroka Muhameda) Alije i Huseina. Poslednjeg dana, 9. jula, telo Hamneija će biti sahranjeno zajedno sa još troje članova njegove porodice u džamiji imama Reze u Mašhadu, rodnom gradu preminulog ajatolaha.
Ono što svakako budi sumnju jeste odsustvo Hamneijevog sina Modžtabe, koji je nasledio oca na poziciji ajatolaha. Iako inostrani listovi pišu da je on insistirao da prisustvuje ceremoniji ali su ga od takve odluke odgovorili krugovi oko Revolucionarne garde zbog mogućnosti da bude izvršen atentat na njega od strane Izraela ili SAD, postoje i drugačiji glasovi. Neki od tih govore da je on nastradao u prvim danima rata ili da je teško ranjen, pa ga zbog toga nema u javnosti ili su njegove funkcije preuzeli krugovi oko Revolucionarne garde.
Pezeškijan prekinuo deo sahrane u Iraku zbog razmene vatre sa SAD
Tokom ceremonije sahrane Hamneija koja se odvijala u susednim iračkim gradovima, iranski predsednik Masud Pezeškijan je morao da napusti taj događaj zbog ponovnih američkih napada na Iran u toku 8. i 9. jula. Naime, razlog je bio napad članova Iranske Revolucionarne Garde na tankere zalivskih zemalja u Ormuškom moreuzu u danima koji su prethodili američkoj akciji. Osim što je glavni razlog povratka Pezeškijana u Iran obnova neprijateljstva, sigurno su na takav korak uticale i objave listova, poput one u Njujork Tajmsu 3. jula, da je Izrael planirao da izvrši ubistvo glavnih iranskih pregovarača Pezeškijana, predsednika parlamenta Galibafa i ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija.
Povezane vesti
Radikalni zahtevi u iranskom društvu za obračun sa SAD
Kako su to preneli neki svetski mediji, predstavnici „tvrde linije“ u Iranu zahtevali su odlučan odgovor prema pozicijama američke vojske u regionu, a neki su pak, pozivali na gađanje Trampa tokom njegovog boravka u Ankari na samitu NATO-a. Naročito su se u tome isticali članovi iranskog parlamenta Hamid Rasei i Modžtaba Zarei, kao i radikalni list Kejhan.
Tramp u Ankari primio sirijskog predsednika El Šaru
Tokom drugog dana samita NATO država, 8. jula, u turskoj prestonici Ankari došlo je do susreta američkog predsednika Donalda Trampa sa sirijskim kolegom Ahmedom El Šarom. Nakon brojnih pohvala koje je Tramp uputio Šari došlo je do ukidanja ekonomskih sankcija koje je SAD uvela prema Siriji. No međutim, postavlja se pitanje da li je bilo reči i o drugim pitanjima tokom njihovog razgovora, kada se ima u vidu činjenica da je Tramp više puta insistirao tokom maja i juna ove godine da Sirija učestvuje u razoružanju Hezbolaha. Svakako istinitost te pretpostavke treba da pokaže vreme, ali nije nemoguće da je došlo do nekog dogovora o tom pitanju, kao što je na primer stroga kontrola transporta oružja iz Irana preko granica Sirije ka libanskoj grupi.
Komentari (0)