Od "brzog rata" do oborenih aviona: Hronologija pogrešnih procena Trampove administracije

Jedna od najzloglasnijih izjava iz vremena rata u Iraku bila je ona tadašnjeg potpredsednika SAD-a Dika Čejnija, koji je samo nekoliko dana pre početka rata predvideo da će američke trupe biti "dočekane kao oslobodioci“. Tokom godina, ta izjava je postala simbol ne samo neispunjenih obećanja administracije Džordža V. Buša, već i njenog očiglednog neuspeha da se adekvatno pripremi za rat koji je pokrenula i da ga uopšte pravilno razume. 

Mandat Trampove administracije u vezi sa ratom u Iranu obiluje sličnim primerima. Tokom poslednja četiri i po meseca, predsednik Donald Tramp i ljudi iz njegovog okruženja sa velikom sigurnošću iznosili su predviđanja koja su se ubrzo pokazala netačnim.

Često se čini da Tramp, naročito, ima malo ili nimalo razumevanja za ono što se zaista događa u ratu koji je sam pokrenuo. Međutim, pogrešne i kontradiktorne izjave nipošto se ne odnose samo na njega.

Evo nekih od najznačajnijih primera.

Tvrdnja: SAD će kontrolisati Ormuski moreuz

Tramp je u ponedeljak šokirao svet kada je samouvereno objavio da će Sjedinjene Američke Države uskoro preuzeti kontrolu nad Ormuskim moreuzom kao njegov "čuvar“ i da će zemljama naplaćivati carinu od 20 odsto na teretni saobraćaj koji prolazi tim putem.

Međutim, to je bilo u suprotnosti sa onim što je administracija ranije govorila o bilo kome ko bi pokušao da naplaćuje prolaz kroz taj moreuz.

"Uvek smo govorili da bi bilo kakvo uvođenje sistema naplate prolaza kroz moreuz bilo neprihvatljivo. Ali to ne govorimo samo mi; takav stav deli i ceo svet“, izjavio je u maju državni sekretar Marko Rubio. Takođe je rekao da bi to, "uzgred rečeno, bilo potpuno nezakonito“, prenosi CNN.

Tanjug/AP/Alireza Sotakbar/Mark Schiefelbein

Trampovi komentari u ponedeljak takođe su otvorili mogućnost da bi Sjedinjene Američke Države morale da zadrže stalno vojno prisustvo kako bi kontrolisale moreuz godinama koje dolaze.

Drugim rečima: delovalo je potpuno neizvodljivo. I zaista, samo dan kasnije, Tramp je promenio stav.

Sama činjenica da je predsednik uopšte izneo tako ekstremnu i teško ostvarivu ideju ukazuje na to da verovatno nije dovoljno upućen u ono što je zaista moguće sprovesti. CNN je u utorak izvestio da su njegovi savetnici pokušavali da ga ubede da odustane od te zamisli.

Tvrdnja: Rat će kratko trajati

Tramp je na početku sukoba predviđao da će rat biti kratak, više puta navodeći da će trajati "četiri do pet nedelja“.

Više od dva meseca nakon početka rata, 1. maja, rekao je da "ne bi trebalo da traje predugo“.

Sada je prošlo četiri i po meseca, a kraj se i dalje ne nazire.

Mnoge rane prognoze nisu bile predstavljene kao čvrsta obećanja, a administracija tvrdi da rat nije bio u toku tokom primirja, za koje je Tramp kasnije izjavio da je završeno. Ipak, rane procene zvaničnika ukazivale su na to da je administracija očekivala sasvim drugačiji tip sukoba.

Tvrdnja: Iranski lideri su odjednom postali racionalni

Nakon što su SAD i Iran prošlog meseca postigli memorandum o razumevanju, Tramp i potpredsednik Džej Di Vens govorili su kao da su iranski lideri iznenada "progledali“ i shvatili situaciju.

AP Photo/Asghar Besharati

"Imamo posla sa ljudima za koje mislim da su veoma racionalni“, rekao je Tramp 16. juna, dodajući da su iranski lideri "prijatni za saradnju“ i "nisu radikalizovani“.

Vens je u intervjuu sa Džejkom Taperom na CNN-u rekao: "Najbolja stvar u vezi sa napretkom koji smo ostvarili tokom poslednjih nekoliko nedelja jeste to što vidite ljude unutar iranskog sistema, visoke zvaničnike, čak i pripadnike Revolucionarne garde, kako kažu: ‘Znate šta, možda imamo određene animozitete, možda postoji nepoverenje, ali shvatamo da je način na koji smo se odnosili prema Sjedinjenim Državama tokom poslednjih 47 godina bio greška.’“, rekao je Vens.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je administracija morala da se suoči sa sopstvenim ranijim izjavama. Nakon što su se prošle nedelje raspali primirje i memorandum, Tramp je iranske lidere nazvao "ludacima“, "zlim“, "bolesnim“, "prljavim igračima“ i "ološem“.

Nije jasno da li su Tramp i Vens ranije zaista verovali u ono što su govorili ili su jednostavno pokušavali da zvuče pomirljivo.

U svakom slučaju, njihovi komentari su ubrzo počeli da deluju kao previše optimistični, upravo onako kako su mnogi u tom trenutku i predviđali.

Tvrdnja: Iranski narod bi mogao da se pobuni

Kada je krajem februara prvi put pokrenuo napade na Iran, Tramp se posebno oslanjao na ideju da bi iranski narod mogao da se pobuni i promeni vlast u zemlji.

Čak je i svoje obraćanje te večeri završio naglašavajući upravo tu mogućnost.

AP/Alex Brandon, Антон Балаж / imageBROKER / Profimedia

"Pozivam sve iranske patriote koji čeznu za slobodom da iskoriste ovaj trenutak, da budu hrabri, odlučni, heroji, i da povrate svoju zemlju. Amerika je uz vas. Dao sam vam obećanje i ispunio sam ga. Ostalo je na vama, ali mi ćemo biti tu da vam pomognemo“, rekao je.

Međutim, kada do masovnog narodnog ustanka nije došlo, Tramp je ubrzo prestao da govori o toj temi, kao da to nikada nije ni bio njegov cilj. Danas o tome govori kao da je takav scenario bio nezamisliv.

"Osim ako ne bi bili potpuno naoružani, nikada nisam mislio da bi mogli da izvedu takvu vrstu ustanka, jer su ti ljudi nasilni“, rekao je Tramp u ponedeljak radio-voditelju Hjūu Hjuitu. 

Ali Tramp je očigledno u jednom trenutku smatrao da je to bila realna mogućnost. Štaviše, to je bila jedna od glavnih tema na koju je stavljao naglasak.

Tvrdnja: Ormuski moreuz nije predstavljao problem

Kada je Iran povukao veliki potez kako bi povećao svoj uticaj i izvršio pritisak tako što je zatvorio Ormuski moreuz, administracija je u početku umanjivala značaj tog poteza i sugerisala da takva situacija jednostavno ne može dugo da potraje.

To je nešto čime se bavimo; time smo se bavili i ranije“, rekao je 13. marta ministar odbrane Pit Hegset. Dodao je da ljudi "ne treba da brinu zbog toga“.

Nekoliko dana ranije, 9. marta, Tramp je rekao da moreuz "zapravo ne utiče na nas“ zato što "imamo toliko nafte“.

"Ormuski moreuz će ostati bezbedan“, dodao je Tramp.

Tanjug/AP

Moreuz nije ostao, niti je bio dosledno bezbedan. I dok je tačno da su druge zemlje bile više pogođene iranskim zatvaranjem moreuza, ta blokada je takođe nanela značajnu štetu američkoj ekonomiji.

Tvrdnja: Cena benzina će brzo pasti ispod 3 dolara po galonu

Povezano sa svojim potcenjivanjem problema oko moreuza, administracija je iznela brojna pogrešna uveravanja u vezi sa cenama goriva.

U intervjuu sa Taperom 8. marta, ministar energetike Kris Rajt rekao je da će se cena benzina "uskoro“ vratiti ispod 3 dolara po galonu.

Kada su ga pritisli da preciznije kaže kada bi se to moglo dogoditi, Rajt je rekao da bi čak i u "najgorem scenariju“ reč bila o "nedeljama“, a ne "mesecima“.

Ispostavilo se da je stvarnost bila još gora od Rajtovog najgoreg scenarija. Više od četiri meseca kasnije, cena benzina i dalje nije pala ispod 3 dolara po galonu. Prema podacima servisa GasBuddy, prosečna nacionalna cena nije se spuštala ispod 3,70 dolara, a sada ponovo raste nakon obnovljenih neprijateljstava.

Ova pogrešna prognoza pokazuje da administracija, čini se, nije u potpunosti predvidela koliku bi štetu Iran mogao da nanese zatvaranjem Ormuskoig moreuza.

Tvrdnja: Iran očajnički želi da postigne dogovor

U.S Navy/U.S.Navy/Zuma Press/Profimedia/Tanjug/AP/Alex Brandon

Tramp je desetine puta tvrdio da Teheran "moli“ za sporazum, da je "očajan“ i da "umire od želje“ da postigne dogovor, kao i da želi sporazum "toliko jako“ i "veoma snažno“.

On je takođe često predviđao da je postizanje dogovora "tik pred vratima“.

Međutim, događaji tokom protekla tri meseca pokazali su suprotno. Iran ne samo da je insistirao na veoma značajnim ustupcima, već je i odbacio ono što je delovalo kao prilično povoljni uslovi iz prošlomesečnog memoranduma o razumevanju.

Možda je reč o Trampovom optimističnom razmišljanju ili pokušaju da predstavi situaciju u povoljnijem svetlu, ali to ukazuje da on možda ne razume motive svog protivnika.

Tvrdnja: SAD su imale potpunu slobodu delovanja u iranskom vazdušnom prostoru

Od samog početka rata, Tramp i Hegset tvrdili su da je vojni poraz Irana bio toliko potpun da su Sjedinjene Američke Države praktično mogle da lete gde god žele, bez ikakvog rizika.

Na brifingu 4. marta, Hegset je tvrdio da će SAD i Izrael u roku od nedelju dana imati potpunu kontrolu nad iranskim nebom“.

"A Iran neće moći ništa da učini povodom toga“, rekao je Hegset.

Tramp je u narednim nedeljama ponavljao da Iran "ne može ništa da uradi povodom toga“.

"Nemaju protivavionsku opremu. Njihovi radari su 100 odsto uništeni. Mi smo nezaustavljiva vojna sila", dodao je.

Međutim, početkom aprila Iran je uspeo da obori dva američka aviona.