Njihovi slučajevi pretočeni su u filmove, serije i dokumentarne emisije: Šta je zaustavilo najopasnije zločince?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka svet je gotovo redovno potresala vest o novom serijskom ubici. Neki od njih godinama su uspevali da izmiču policiji, ostavljajući za sobom desetine žrtava. Danas su takvi slučajevi izuzetno retki. Stručnjaci smatraju da razlog nije nestanak ljudi sklonih najtežim zločinima, već činjenica da su savremena forenzika, DNK analiza, video-nadzor, mobilni telefoni, elektronsko plaćanje i međunarodna razmena podataka potpuno promenili način na koji policija otkriva i povezuje zločine.
Iako su iza njih ostajali jeziva zlodela i brojne žrtve, imena pojedinih serijskih ubica iz tog vremena postala su deo pop-kulture. Njihovi slučajevi pretočeni su u filmove, serije i dokumentarne emisije, a policijski dosijei postali su predmet analiza kriminalista i psihologa širom sveta.
profimedia
Paradoksalno, upravo je pažnja javnosti doprinela tome da neki od najtežih zločina ostanu zapamćeni decenijama kasnije.
Ako se pogleda statistika, sedamdesete, osamdesete i početak devedesetih godina predstavljali su period najveće aktivnosti serijskih ubica, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama.
Podaci iz baze Radford University, koje analizira profesor kriminologije Džejms Alan Foks, pokazuju da je tokom osamdesetih godina u SAD delovalo gotovo 770 serijskih ubica. Devedesetih ih je bilo nešto manje od 670, da bi posle 2000. godine taj broj naglo opao. Tokom 2010-ih registrovano je manje od 50 poznatih aktivnih serijskih ubica, piše Northeastern Global News.
Prema mišljenju većine kriminologa, promenio se svet oko njih. Nekada je bilo dovoljno samo promeniti grad.
profimedia
Zamislite istragu ubistva 1978. godine:
Povezane vesti
- Ubica napušta mesto zločina
- Nema mobilni telefon
- Plaća isključivo gotovinom
- Na ulicama nema kamera
- Ne postoji DNK baza
- Registarske tablice niko automatski ne očitava
Policijska uprava u jednom gradu često nema podatke o zločinu koji se dogodio nekoliko stotina kilometara dalje. Ako isti čovek ponovi zločin u drugoj saveznoj državi, velike su šanse da niko neće povezati ta dva slučaja.
Danas je gotovo nemoguće nestati bez digitalnog traga:
- Mobilni telefon ostavlja podatke o lokaciji
- Automobil prolazi pored kamera
- Kartice beleže transakcije
- Internet pretrage ostavljaju trag
- Bazne stanice pokazuju kretanje
- DNK ostaje na mestu zločina
Upravo je ta razlika, prema mišljenju stručnjaka, jedan od ključnih razloga zbog kojih serijske ubice danas mnogo ređe uspevaju da ostanu neotkrivene, navodi Discover.
profimedia
"Postali smo mnogo povezaniji"
Kriminolog Amanda Njulend-Dejvis, osnivač organizacije Oklahoma Cold Cases, smatra da je prekretnica nastupila početkom ovog veka.
Kako objašnjava, od pedesetih do kraja sedamdesetih godina nije bilo neobično da članovi porodice izgube kontakt jedni sa drugima na duži period. Danas je to gotovo nezamislivo.
Mobilni telefoni, društvene mreže i stalna digitalna povezanost znače da nestanak osobe mnogo brže privlači pažnju porodice i policije, dok potencijalni izvršioci ostavljaju sve više tragova koje istražitelji mogu da prate, prenosi Oxygen.
DNK je zauvek promenio istrage
Možda nijedna tehnologija nije toliko promenila policijski rad kao DNK analiza. Do njenog uvođenja istražitelji su se oslanjali na otiske prstiju, krvne grupe, svedočenja i priznanja. Danas je dovoljan trag kože, dlake, pljuvačke ili krvi da se osumnjičeni poveže sa mestom zločina.
profimedia
Povezane vesti
Još važnije, biološki tragovi mogu da se čuvaju decenijama, pa slučajevi koji su godinama bili nerešeni danas dobijaju epilog zahvaljujući novim metodama analize. Upravo zato poslednjih godina širom sveta raste broj rasvetljenih takozvanih "hladnih slučajeva" (cold cases), među kojima su i višedecenijska serijska ubistva, objavio je FBI.
profimedia
Policija više ne radi "sama"
Jedna od najvećih razlika između nekadašnjih i današnjih istraga jeste razmena podataka. Ranije je svaki grad vodio svoju istragu. Danas informacije razmenjuju lokalna policija, nacionalne agencije, forenzičke laboratorije i međunarodne organizacije.
FBI u svom izveštaju "Serial Murder: Multi-Disciplinary Perspectives for Investigators" navodi da su zajedničke istražne grupe, objedinjene baze podataka i automatizovani sistemi za upravljanje predmetima postali standard u istragama serijskih ubistava.
profimedia
Penzionisani narednik njujorške policije i profesor kriminalistike Džofez Giakalone smatra da tehnologija nije jedini razlog. Kako navodi, mnogo brže se angažuju istražni timovi, bolje se analiziraju obrasci izvršenja krivičnih dela.
Ljudi su danas teže mete
Profesor Džejms Alan Foks u intervjuu za Discover smatra da se promenilo i ponašanje potencijalnih žrtava. Sedamdesetih godina bilo je uobičajeno autostopiranje. Deca su mnogo više vremena provodila bez nadzora.
"ljudi više ne stopiraju. Kamere su svuda", rekao je on.
Drugim rečima, potencijalnih "lakih meta" danas je znatno manje nego sedamdesetih godina.
Ljudi nisu imali mogućnost da jednim pozivom ili porukom obaveste porodicu gde se nalaze, a danas mobilni telefoni omogućavaju hitan kontakt, pa tako roditelji imaju znatno veći nadzor nad decom nego pre nekoliko decenija.
Božidar Spasić: Serijske ubice su i dalje među nama
Prinstscreen YouTube/MOJ PUT - Život, ljudi i događaji...
Iako statistike pokazuju da je broj serijskih ubica danas znatno manji nego tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, to ne znači da su oni nestali. Bivši operativac Državne bezbednosti Božidar Spasić upozorava da su se promenili način delovanja i profil ovih zločinaca, zbog čega ih, kako kaže, nikako ne treba potcenjivati.
Smatra da su se serijske ubice prilagodile savremenom vremenu i da više ne deluju na način na koji su to činili najpoznatiji zločinci iz prošlosti.
"Izmenila se struktura serijskih ubica. Oni više ne rade na takav način kao što su radili. Verovatno imaju neki drugi pristup, ali ih nikad ne treba potceniti, da li postoje ili ne postoje. Serijske ubice su među nama", rekao je Spasić za Euronews Srbija.
Kako je naveo, današnji slučajevi nisu toliko vidljivi kao nekada, kada su javnost potresali zločini počinilaca poput Džeka Trboseka.
On ocenjuje da trenutno postoji svojevrsno zatišje kada je reč o serijskim ubicama, ali upozorava da to ne znači da je takva vrsta kriminala nestala.
"Dovoljna je jedna "kapisla", pa da se pojavi jedan Slovenac kao Metod Trobec i da se "probude". Dakle, zatišje ne govori da serijskih ubica trenutno nema, ali ne treba zaboraviti da mogu da budu tu", istakao je Spasić.
Prema njegovim rečima, najveći problem je što je gotovo nemoguće unapred prepoznati osobu koja bi mogla da počini ovakve zločine.
"Vi apsolutno ne znate unapred ko je to, sem ako to nije neko ko je baš tako eksponiran", zaključio je Spasić.
Da li su serijske ubice zaista "nestale"?
Ne - upozorava FBI i navodi da su serijska ubistva i dalje prisutna, ali čine manje od jedan odsto svih ubistava.
Istovremeno, stručnjaci navode da postoje nerešeni slučajevi i mogućnost da pojedini izvršioci nikada nisu identifikovani. Neka istraživanja čak procenjuju da je tokom 20. veka mali broj serijskih ubica umro ili prestao da deluje, a da nikada nije otkriven.
Bill Waterson / Alamy / Profimedia
Svaka od novih metoda, gore navedenih, sama po sebi nije dovoljna da rasvetli najteže zločine, ali zajedno stvaraju mrežu tragova koja znatno smanjuje mogućnost da serijski ubica godinama ostane neprimećen.
Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da današnji pad broja serijskih ubica ne treba posmatrati kao misteriju, već kao posledicu višedecenijskog razvoja.
Od neuhvatljivog Džeka Trboseka do "Zveri" iz Kolumbije
1. Džek Trbosek - prvi globalno poznati nerešeni slučaj
Period delovanja: 1888. godina
Mesto: London, četvrt Vajtčepel
Broj žrtava: najmanje 5 potvrđenih žrtava (tzv. "kanonskih pet"), dok se broj mogućih žrtava i dalje spori.
Džek Trbosek jedan je od najpoznatijih serijskih ubica u istoriji, pre svega zato što njegov identitet nikada nije otkriven. Tokom nekoliko meseci 1888. godine ubijeno je najmanje pet žena, a brutalnost zločina izazvala je ogroman strah u Londonu.
Slučaj je ostao prekretnica u kriminalistici jer je pokazao koliko su važni detaljna analiza mesta zločina, vođenje evidencija i saradnja različitih policijskih jedinica.
2. Ted Bandi - simbol serijskih ubica u SAD
Period delovanja: 1974–1978.
Mesto: SAD
Broj žrtava: priznao 30 ubistava, istražitelji veruju da je stvarni broj mogao biti veći
Ted Bandi jedan je od najpoznatijih američkih serijskih ubica. Njegov slučaj posebno je privukao pažnju jer nije odgovarao tadašnjoj predstavi o nasilnom kriminalcu - bio je obrazovan, komunikativan i spolja je ostavljao utisak potpuno običnog čoveka.
Uhvaćen je nakon niza grešaka i bekstava iz zatvora, a njegov slučaj doprineo je razvoju bihejvioralne analize i boljoj razmeni informacija između policijskih agencija u različitim državama SAD.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
3. Džon Vejn Gejsi - koliko su važne evidencije nestalih osoba
Period delovanja: 1972–1978.
Mesto: Ilinois, SAD
Broj žrtava: najmanje 33 potvrđene žrtve.
Gejsi je poznat kao "Ubica klovn" jer je u javnosti nastupao kao zabavljač obučen u kostim klovna, dok je u tajnosti ubijao mladiće i tinejdžere.
Otkriven je nakon nestanka jednog mladića, kada je policija pretresom njegove kuće pronašla posmrtne ostatke brojnih žrtava.
Njegov slučaj pokazao je koliko je važno povezivati prijave nestalih osoba sa istragama ubistava i voditi objedinjene baze podataka.
4. Džefri Damer - propusti policije i važnost pravovremenog reagovanja
Period delovanja: 1978–1991.
Mesto: Viskonsin i Ohajo, SAD
Broj žrtava: 17 potvrđenih žrtava.
Džefri Damer, poznat kao "Milvokijski kanibal", ubijao je uglavnom mladiće. Njegov slučaj postao je jedan od najpoznatijih primera ozbiljnih propusta u reakciji policije.
Jedna od potencijalnih žrtava uspela je da pobegne i pozove policiju, ali tadašnji propusti u proceni situacije omogućili su Dameru da još neko vreme ostane na slobodi.
Njegov slučaj otvorio je pitanja o postupanju prema prijavama građana, nestalim osobama i komunikaciji policije sa zajednicom.
5. Geri Ridgvej - DNK analiza koja je rešila višedecenijsku istragu
Period delovanja: 1982–1998.
Mesto: Vašington, SAD
Broj žrtava: priznao 49 ubistava, istražitelji veruju da bi broj mogao biti veći.
Geri Ridgvej, poznat kao "Ubica iz Grin Rivera", godinama je uspevao da izbegne hapšenje.
Istraga je dugo bila bez konačnog odgovora, sve dok razvoj DNK tehnologije nije omogućio povezivanje bioloških tragova sa mestima zločina.
Njegov slučaj postao je jedan od najpoznatijih primera kako moderna forenzika može da reši slučajeve stare više decenija.
6. Andrej Čikatilo - granice stare forenzike
Period delovanja: 1978–1990.
Mesto: Sovjetski Savez (pretežno oblast Rostova)
Broj žrtava: najmanje 53 potvrđene žrtve, istražitelji su ga povezivali sa više mogućih ubistava.
Čikatilo, poznat kao "Monstrum iz Rostova" i "Crveni Trbosek", ubijao je žene i decu tokom više od deset godina.
Više puta je bio privođen, ali je puštan zbog nedostatka dokaza. U vreme njegove istrage sovjetska policija nije imala savremene DNK metode niti razvijene baze podataka.
Njegov slučaj pokazao je koliko su tadašnja ograničenja forenzike otežavala povezivanje zločina.
7. Harold Šipman - najsmrtonosniji poznati serijski ubica moderne istorije
Period delovanja: 1975–1998.
Mesto: Velika Britanija
Broj žrtava: najmanje 215 potvrđenih, procene idu do oko 250.
Harold Šipman bio je lekar opšte prakse koji je ubijao svoje pacijente, uglavnom starije žene.
Njegov slučaj posebno je šokirao javnost jer je izvršilac bio osoba kojoj su ljudi poveravali svoje zdravlje i život.
Posle istrage promenjen je sistem kontrole lekara, izdavanja umrlica i nadzora nad medicinskim praksama u Velikoj Britaniji.
8. Luis Garavito - koliko je bilo teško povezati zločine nad decom
Period delovanja: 1992–1999.
Mesto: Kolumbija
Broj žrtava: 138 potvrđenih, istražitelji sumnjaju da bi broj mogao biti između 172 i 300
Luis Garavito, poznat kao "Zver", ubijao je dečake i tinejdžere, uglavnom decu sa ulice.
Njegov slučaj pokazao je koliko je teško povezivati nestanke dece kada različite policijske oblasti nemaju zajedničke baze podataka i kada žrtve dolaze iz najugroženijih grupa društva.
Nakon hapšenja pomagao je istražiteljima i pokazivao lokacije na kojima su pronađeni ostaci žrtava.
Zodijak ubica - misterija koja traje duže od pola veka
Zodijak ubica jedan je od najpoznatijih i najmisterioznijih serijskih ubica u istoriji kriminalistike. Delovao je krajem šezdesetih godina prošlog veka na području Kalifornije, a njegov identitet ni danas nije zvanično potvrđen.
Period delovanja: 1968-1969.
Mesto: Kalifornija, SAD
Broj žrtava: pet potvrđenih ubistava, dok je sam Zodijak tvrdio da je odgovoran za 37 ubistava.
Njegov slučaj posebno je privukao pažnju javnosti zbog načina na koji je komunicirao sa policijom i medijima. Nakon zločina slao je pisma redakcijama novina u kojima je preuzimao odgovornost za ubistva, uz zahtev da budu objavljena. U porukama je koristio šifre i simbole, od kojih su neke decenijama ostale nerešene.
Najpoznatija je takozvana Zodijakova šifra 340, dugačka poruka sastavljena od simbola koju su istražitelji pokušavali da dešifruju više od 50 godina. Rešena je tek 2020. godine, ali nije otkrila identitet autora, a šta u njoj piše objavljeno je na - Chron.
Upravo činjenica da ubica nikada nije identifikovan učinila je ovaj slučaj jednim od najvećih izazova za kriminalistiku. Zodijakov slučaj često se navodi kao primer ograničenja istraga iz vremena kada nisu postojale DNK baze, široko rasprostranjen video-nadzor, mobilni telefoni i digitalni tragovi.
Da su se zločini dogodili danas, istražitelji bi imali na raspolaganju brojne metode koje krajem šezdesetih godina nisu postojale - od DNK analize bioloških tragova, preko podataka mobilne telefonije, do snimaka nadzornih kamera i elektronskih evidencija. Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da bi osobi koja bi danas pokušala da ponovi takve zločine bilo mnogo teže da decenijama ostane van domašaja policije.
Prinstscreen YouTube/ABC CINEMA
Zodijak u pop-kulturi
Misterija oko njegovog identiteta decenijama je privlačila pažnju javnosti, pa je slučaj postao inspiracija za brojne knjige, dokumentarce i filmove.
Najpoznatiji film o Zodijaku je "Zodijak“ (Zodiac) iz 2007. godine, reditelja Dejvida Finčera, u kojem glavne uloge tumače Džejk Džilenhol, Mark Rafalo i Robert Dauni Mlađi. Film prati novinare i policijske istražitelje koji godinama pokušavaju da otkriju ko se krije iza misterioznog nadimka.
Pored tog filma, o Zodijaku su snimani i drugi projekti, uključujući film "The Zodiac" iz 2005. godine, kao i brojne televizijske emisije i dokumentarce koji analiziraju istragu, šifre i moguće osumnjičene.
Uprkos decenijama istrage, brojnim teorijama i velikom interesovanju javnosti, Zodijak ubica ostao je jedan od retkih slučajeva u kojima je počinilac uspeo da ostavi ogroman trag u javnosti, a da njegov pravi identitet nikada nije potvrđen.
Komentari (0)