Paraliza Ujedinjenih nacija: Može li svet da preživi novu eru dominacije sile i rastućeg globalnog nepoverenja?

Ujedinjene nacije ponovo su postale centralna svetska pozornica, ali umesto očekivanog optimizma i poziva na jedinstvo, diplomatskim hodnicima na East Riveru odjekuju dramatična upozorenja i oštre pretnje. U sedištu ove međunarodne organizacije u Njujorku zvanično je počela generalna debata 81. zasedanja Generalne skupštine. Oko 130 svetskih lidera ove godine se okupilo pod ambicioznim, ali pomalo ironičnim sloganom "Obnavljanje poverenja: upravljanje transformacijom". Iako je osnovna ideja zasedanja bila pronalazak zajedničkog jezika, uvodna izlaganja i retorika ključnih globalnih aktera jasno su pokazali da je savremeni svet možda dalje od međusobnog poverenja nego ikada u novijoj istoriji.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš otvorio je debatu mračnom dijagnozom trenutnog globalnog stanja. Njegovo dramatično upozorenje da se geopolitičke linije rascepa u svetu sve više i opasnije šire, postavilo je sumoran ton događaja. Gutereš je kao najveće pretnje po čovečanstvo eksplicitno izdvojio tekuće oružane sukobe na Bliskom istoku i u Ukrajini, drastičnu klimatsku krizu, ali i nekontrolisan razvoj veštačke inteligencije.

Njegovo obraćanje obeležile su pesimistične poruke, uz opasku da ratovi, kršenje ljudskih prava, glad, duboke geopolitičke podele, ekonomske nejednakosti i klimatska kriza dovode do neviđenog pritiska na institucije. "Jedna mogućnost je svet fragmentacije i transnacionalizma, svet rastućih tenzija i sve većeg nepoverenja, iscepkanih tržišta i oslabljenih institucija. U mnogim pogledima, upravo sa tim putem danas krećemo", upozorio je on, dodajući da postoji i alternativni put ka umreženom multipolarnom svetu koji koegzistira u okviru sistema međunarodnog prava.

Sa potpuno suprotne strane političkog spektra, pažnju svetske javnosti privukao je govor američkog predsednika Donalda Trampa, koji je predstavljao direktan kontrast Guterešovim apelima za očuvanje multilateralizma. Šef Bele kuće je u svom obraćanju hvalio vojnu, ekonomsku i tehnološku superiornost SAD. Ipak, najnapetiji deo nastupa bio je posvećen zaoštrenom sukobu sa Iranom. Tramp nije birao reči, zapretivši potpunim uništenjem ove države ukoliko Teheran ne pristane na novi, sveobuhvatni sporazum.

Naglasio je da je pred njim odluka: sklapanje sporazuma koji bi Iranu omogućio obnovu i izgradnju moćnije države, ili brzo uništenje Islamske republike i slanje u "pakao", bez ikakve nade u opstanak narednih generacija. Uveren je ipak da će do dogovora doći nakon izbora, jer se Teheranu "ne isplati suprotno". Zanimljivo je da je šef Bele kuće neočekivano pomenuo i Srbiju, istakavši da je okončao čak osam ratova, među kojima je izdvojio i sukob Srbije i Kosova.

Paraliza Ujedinjenih nacija i duboke podele

Dok se u Njujorku formalno traži put saradnje, surova realnost na terenu diktira sudbinu globalne stabilnosti. O ovim krizama i paralizi međunarodnih institucija, za naš portal govorio je Dimitrije Ilić iz organizacije Novi treći put. Analizirajući prve dane samita, Ilić ističe da je glavna poruka zapravo veliki oprez i ogromna skepsa o tome da li mir može biti postignut. Pitanje je, navodi on, da li duboke podele mogu da budu prevaziđene, na šta je ukazao i sam Gutereš.

S druge strane, iz Trampovog nastupa vidi se želja za redefinicijom odnosa SAD prema brojnim regionima, što ukazuje na ozbiljne promene u globalnom poretku. Sa trenutnim visokim stepenom nepoverenja između država, teško je očekivati stabilan budući period.

Kada je reč o efikasnosti UN-a u rešavanju kriza, Ilić je slikovito objasnio situaciju: "Ujedinjene nacije trenutno, upravo zbog podela i sumnje između velikih sila, a i onih, da kažemo, manjih sila koje žele da se asertivnije ponašaju u međunarodnim odnosima, su u svojevrsnoj paralizi".

On podseća da UN generalno nemaju istoriju preterano uspešnog rešavanja sukoba, čak ni u periodu Hladnog rata, ali su bile nezaobilazna pozornica za dijalog. Danas je, međutim, stepen poverenja država u tu instituciju opao. Poverenje je tradicionalno bilo nisko u SAD tokom republikanskih administracija, koje su bile skeptičnije prema multilateralnom pristupu, oslanjajući se na individualnu američku moć. Taj obrazac videli smo kod Regana i Buša, a kod Trampa je više nego izraženo pravilo. Zbog toga, objašnjava analitičar, Sjedinjene Države stalno ukazuju da će smanjiti finansiranje i umanjiti svoju ulogu unutar sistema UN.

Trampova demonstracija sile i poruka svetu

Komentarišući specifične poruke iz Trampovog govora, Ilić napominje da je američki predsednik vešto pokušao da predstavi novu viziju SAD. Tramp nastoji da predstavi američke kapacitete za individualno delovanje kao superiorne, praveći snažan retorički kontrast u odnosu na UN. Pored demonstracije sile, svedočili smo i afirmativnim porukama o razvoju veštačke inteligencije, koju on naziva "superinteligencijom". Time pokušava da pruži legitimitet ovoj brzorastućoj industriji u SAD, koja se suočava sa internim otporom građana zbog masovnih data centara. Takođe, Tramp je poslao oštre poruke Kubi koje impliciraju pritisak na smenu komunističkog režima i otvaranje te države ka svetu.

Tanjug/AP

Osvrćući se na dramatične pretnje upućene Iranu, Ilić smatra da je ta poruka primarno bila namenjena globalnoj publici, a ne domaćim biračima. Tramp želi da predstavi Ameriku kao nepokolebljivog aktera koji ne pokazuje slabosti i koji još uvek nije upotrebio sve alate sile. Američka javnost ne podržava rat sa Iranom jer, za razliku od Iraka i Avganistana, izostaju dugotrajne medijske pripreme. Zato je ovo snažna poruka svetu da SAD neće odustati od svojih ciljeva.

"Kada se radi o američkoj upotrebi institucija, republikanske administracije smatraju da pitanje međunarodnog prava i multilateralnih institucija nije efikasan alat", dodaje Ilić, naglašavajući da se ova skepsa odnosi i na najavljene sankcije Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.