Koliko vojni pakt iz Meke menja odnos snaga na Bliskom istoku?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Vojni pakt Saudijske Arabije, Pakistana i Turske potpisan je 7. avgusta 2026. godine u Meki, te je po tom gradu već prozvan kao odbrambeni Sporazum iz Meke. Njegova najvažnija odredba glasi da će napad na jednu od sila potpisnica značiti da su napadnute sve tri države, što je veoma slično članu 5. ugovora Vašingtonskog ugovora o formiranju NATO-a koji govori o kolektivnoj samoodbrani. Kakve će posledice na čitav region Bliskog istoka i istočnog Mediterana imati ovaj dokument, i da li on znači stvaranje nove treće koalicije u ovom regionu, koja će postojati paralelno sa savezima država koji se već okupljaju oko Izraela i SAD ili oko Irana i njegovih proksi elemenata?
Trilateralni sporazum o odbrani između navedenih država koji je potpisan u Meki 7. avgusta najverovatnije će imati dalekosežne posledice na bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka, istočnog Mediterana, ali i šireg područja Azijskog kontinenta. Sama činjenica da su se u saudijskom gradu našli, pakistanski premijer Šabaz Šarif i načelnik generalštaba Asim Munir, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i saudijski princ prestolonaslednik Muhamed Bin Salman, govori o važnosti susreta.
Tanjug/AP/Saudi Press Agency
Prema odredbama sporazuma njegov glavni cilj je stvaranje kolektivnog odvraćanja, odnosno formiranje takvih bezbednosnih garancija prema kojima će se napad na jednu sili koja je potpisnica ugovora, smatrati napadom na sve tri države. Iako se u prvim izjavama zvaničnika naglašava da je njegova namena takva da obezbedi jačanje kolektivne bezbednosti sila potpisnica, promoviše mir i stabilnost u regionu, jasno je da on ima višestruku namenu. Naravno, svaka od ovih država je potpisala ugovor iz svojih interesa koji su se u ovom istorijskom trenutku poklopili, pa je iz toga razloga bilo moguće postići ovakav dogovor.
Dalje jačanje turskog uticaja u regionu
Postignuti dogovor se može posmatrati kao posledica daljeg jačanja uticaja Turske u regionu od početka rata na Bliskom istoku 7. oktobra 2023. godina, a naročito od pada Bašara el Asada u Siriji decembra naredne godine. Sada je već neosporno govoriti o tome da je uticaj turske vlade u Siriji veliki. U prilog toj tvrdnji govori činjenica da je potpisan ugovor prema kom se trebalo formirati tri turske baze u ovoj zemlji, kao i dogovor o bezbednosnoj saradnji. Naravno, to je naišlo na protivljenje Izraela, koji je bombardovao područja gde su trebalo da se uspostave turske vojne baze.
Takođe, Turska je 9. juna potpisala ugovor sa Saudijskom Arabijom o projektu Hedžaz železnice, koja bi povezala prostor od Bosfora do saudijskog grada Džede. Plan je da pruga polazi od Istanbula i ide preko turske teritorije kroz Siriju i Jordan, prema Saudijskoj Arabiji do grada Džede na obali Crvenog mora, a ostavljena je mogućnost da se kasnije produži do Omana. Cilj njenog stvaranja izolacija Izraela, poništavanje mogućnosti realizacije jevrejskog plana o železnici koja bi spajala Indiju i Bliski istok, kao i jačanje uticaja Turske. Ne treba isključiti mogućnost da baš oko nje u budućnosti dođe do sporova i nesuglasica, posebno ako bude prolazila kroz južnu Siriju u blizini oblasti koje sada kontroliše Izrael.
Odgovor na saradnju Izraela, Grčke i Kipra
Ono što se odmah nameće kao ključno sa strateške tačke gledišta, jeste to što će sporazum doprineti jačanju pozicija Turske prema novom savezu Grčke, Izraela i Kipra, koja je stvorena sredinom decembra 2025. godine kao odgovor na ekspanzionističku politiku Ankare. Ne treba zaboraviti da je ovaj korak obnovio vojnu saradnju Turske i Egipta, pa su nakon 13 godina pauze organizovane vojne vežbe dve države različitog karaktera (pomorske, kopnene, vežbe avijacije). U drugoj polovini juna i početkom jula ove godine došlo do potpisivanja sporazuma o vojnoj saradnji Turske i Egipta što je dodatno približilo dve mediteranske sile. Iako između njih ne postoji klauzula o zajedničkoj odbrani u slučaju napada treće sile, vrlo je verovatno da se će Egipat naći na strani saveznika Turske ako dođe do veće eskalacije. Uz to, može se pretpostaviti da vlada u Kairu priđe ovoj inicijativi u budućnosti ako se bude osećala ugroženo od strane izraelske politike, delovanja Huta u Jemenu koji bi zatvorili Bab el Mandeb i ugrozili transport robe kroz Suec (od koga zavisi egipatska privreda).
Posredni ulazak Saudijske Arabije i Pakistana u NATO?
U istoriji diplomatije je poznat primer Balkanskog pakta kada je Jugoslavija potpisala sličan ugovor sa Grčkom i Turskom 1953. i 1954. godine, kojim je posredno ušla u NATO pakt, jer je tadašnji ugovor sadržao sličnu odredbu o kolektivnoj samoodbrani tri države. Postavlja se pitanje kako će na ovaj dokument reagovati zvanični krugovi iz Vašingtona i Brisela? No ipak, ono što može da se pretpostavi sa velikom verovatnoćom jeste to da potpisivanje dokumenta nije bilo moguće bez njihovog blagoslova, a razlozi za takvu politiku su očigledni, iako za sada nije jasno kako bi reagovale neke NATO države ako bi Turska bila napadnuta.
Povezane vesti
Prvo, dalji napadi Irana na Saudijsku Arabiju više neće naići samo na odgovor vlade u Rijadu, već će to značiti da će dva suseda Irana, Turska i Pakistan, biti direktno uključena u konflikt. Iako takva solucija deluje malo verovatno zbog bliskih odnosa Ankare i Islamabada sa vladom u Teheranu, ovakav korak sa sporazumom o kolektivnoj samoodbrani se može čitati kao globalni pokušaj regionalnih i globalnih aktera da sukob sa Iranom privedu kraju.
AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
Drugo, novi napadi Huta u Jemenu na saudijsku teritoriju i obratno, biće teže izvodljivi u budućnosti iz više razloga. Sporazum znači veće angažovanje Turske na ovom prostoru, za koji je ona veoma zainteresovana jer poseduje vojnu bazu u Somaliji u gradu Mogadišu, i u narednom periodu planira gradnju nove baze u toj zemlji. Kako se tamo već nalazi jedinica turskih lovaca F-16, dalji napadi Huta na Saudijsku Arabiju mogli bi da znače njihovo dalje angažovanje protiv ove militantne grupe.
Treće, veoma je jasno da američka sposobnost da vodi dalji rat na efikasnom nivou nije velika, što govore natpisi brojnih listova u svetskoj štampi i analize brojnih stručnjaka. Između ostalog o tome je govorio skoro i komandant američkih i savezničkih snaga u Evropi Aleksus Grinkevič. Gledano sa te tačke gledišta, formiranje ovog saveza bi samo pomoglo težnje američkih vojnih i političkih zvaničnika da ograniče delovanje Irana u regionu, obzirom da se Turska i Pakistan graniče sa Iranom, dok se Saudijska Arabija nalazi sa druge strane Persijskog zaliva. No međutim, u celoj ovoj situaciji postoji jedna mala zamka, a to je što se unutar američkih saveznika u regionu javljaju dva sukobljena tabora država koje je potrebno ograničiti i usloviti da ne dođe do direktnog rata među njima.
Moguće širenje konflikta i dalja eskalacija zbog sve veće povezanosti država
Ono što može stvoriti ozbiljan problem u budućnosti jeste mogućnost za širenje konflikta u širem regionu od istočnog dela Mediterana do srednje Azije. Postavlja se pitanje kako će na ugovor reagovati Indija, koja je višedecenijski neprijatelj Pakistana. Ovakav korak će sigurno voditi ka daljem približavanju indijskog rukovodstva ka Izraelu, sa kojim je saradnja na sve većem nivou u prethodnih nekoliko godina.
Takođe, situacija se komplikuje iz američkog ugla, jer SAD nastoje da budu glavni hegemon u ovom regionu u kome se stvaraju najmanje tri grupe država. Jednu grupu čine Iran i iranski saveznici protiv čijeg delovanja su gotovo svi akteri na Bliskom istoku. Međutim, iako jedan od razloga zašto je stvoren savez Turske, Saudijske Arabije i Pakistana jeste da bi se ograničila iranska politika, problem za Vašington je taj što bi ovaj savez mogao potencijalno da se sukobi sa delovanje Izraela, Grčke i Kipra. Uz to on može pokrenuti niz novih diplomatskih koraka gde bi Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija mogli da priđu osovini Tel Aviv-Nikozija-Atina, a dok se na drugoj strani može očekivati saradnja Egipta sa novoformiranom alijansom. Nezgoda za Vašington jeste ta što bi na kratko ostvario svoje ciljeve, da ograniči Iran, ali bi na dugi rok izgubio jer bi potencijalno moglo da dođe do konflikta unutar njegovih partnera.
Komentari (0)