Huti presekli ključne pomorske puteve: Rijad u diplomatskoj trci protiv vremena

Događaji od početka septembra ove godine na Arabijskom poluostrvu uslovili su pokretanje diplomatske ofanzive od strane Saudijske Arabije. Pokret Ansar Alah (Huti) u Jemenu su pokrenuli ofanzivu tokom koje su od 8. do 10. septembra osvojili zapadnu obalu Jemena uz Crveno More, kao i ostrvo Perim koje kontroliše ulaz u moreuz Bab el Mandeb, ali i arhipelag Haniš na izlasku iz njega.

Osim ostvarenja strateških uspeha, Huti su gađali veliki broj gradova na jugu Saudijske Arabije, kao i glavni naftovod Istok-Zapad koji se završava kod grada Janbua. Kada su oštećena postrojenja kojim se doprema nafta u Crveno more, a odatle transportuje kroz Suecki kanal ka Evropi, Saudijski izvoz nafte gotovo je nestao obzorom da zbog blokade Ormuza nije moguće transportovati nafte derivate kroz ovaj morski prolaz. Veliki materijalni gubici (izvoz nafte se kretao od 4 do 7 miliona barela dnevno) uslovili su ponašanje saudijske diplomatije koja je započela brojne aktivnosti kako bi sprečila delovanje Huta, te stvari vratila na pređašnji nivo.  

Poziv saveznicima iz "Islamskog NATO-a" i poseta Egiptu 

Prvi pokušaji nisu bili baš uspešni. Vlada u Rijadu je 8. septembra objavila da se suočila sa napadom Huta, ali su ostale članice ugovora iz Meke (Turska i Pakistan) ignorisale ovaj vapaj za pomoć. Iz Ankare nije stigla nikakva važnija reakcija, dok je portparol pakistanskog ministarstva spoljnih poslova objavio dva dana kasnije (10. septembra) da će njegova vlada intervenisati kad za to dođe vreme.  

Osim traženja pomoći od strane SAD, evropskih država i regionalnih sila, u Rijadu su shvatili da najveći interes za otvaranje prolaska brodova kroz Bab el Mandeb ima egipatska vlada, čija privreda veoma zavisi od naplate tranzita.

Zato je 15. septembra saudijski princ prestolonaslednik Muhamed bin Salman otišao u Kairo kako bi se susreo sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom El Sisijem. Prema pisanju inostrane štampe, bin Salman je verovatno insistirao na podršci Egipta naporima koje vrši njegova zemlja u cilju neutralisanja pretnje od strane Huta. No ipak, morao je da se zadovolji zajedničkom izjavom dvojice lidera "o slobodnoj i bezbednoj plovidbi Crvenim morem", kao i moreuzima Ormuz i Bab el Mandeb.  

Stejt department odobrio prodaju 48 F-35 Saudijskoj Arabiji  

Stejt Department je 17. septembra odobrio zahtev o prodaji 48 aviona F-35 Saudijskoj Arabiji, a vrednost posla iznosi 24,3 milijarde dolara. Uz pomenute avione, dogovor obuhvata prateću opremu, obuku pilota, kao i ostalu logističku i tehničku podršku američke strane. Da se pretpostaviti da će eventualna realizacija prodaje izazvati negodovanje Izraela, koji decenijama svoj politički uticaj u regionu ostvaruje preko velike nadmoći koju ima u vojnoj tehnici. Prodaja 48 aviona F-35 vladi u Rijadu, stvorila bi situaciju gde Izrael i Saudijska Arabija imaju gotovo isti broj ovih lovaca, sa čime se sigurno ne bi lako pomirili u Tel Avivu.  

Izrael već poseduje oko 50 ovakvih aviona, a do 2028. godine se očekuje nabavka još 25 primerka. Uz to, izraelska strana je izgleda insistirala na dodatnim naprednim odbrambenim kapacitetima i naoružanju od SAD, kao nekoj vrsti "kompenzacije" za dogovor sa Saudijskom Arabijom. Treba imati u vidu da dogovor sa vladom u Rijadu treba da odobri Kongres, što znači da još postoji prostor da on ne bude realizovan, obzirom na krugove u ovom telu koji su bliski jevrejskom lobiju. 

Može se očekivati da će uticajni lobi Ujedinjenih Arapskih Emirata u SAD iz delovati u sličnom smeru, da bi se onemogućilo jačanje njihovog glavnog regionalnog rivala. Postoji još jedna pretpostavka u međunarodnoj javnosti, a to je razmišljanje da bi Kina mogla da iskoristi prodaju da preko saudijskih zvaničnika dođe u posed napredne američke vojne tehnologije, obzirom na sve bliže ekonomske, političke i vojne odnose Rijada i Pekinga. Vašington treba da brine i činjenica da su Kinezi nedavno došli do nekih rezervnih delova aviona F-35 koji su slučajno završili u Hong Kongu, prilikom transporta iz Australije ka SAD. 

Sastanak Međunarodne koalicije za pomorsku odbranu 

Istog dana kad je stigla odluka o prodaji aviona, 17. septembra, u saudijskom gradu Džedi je održan četvrti sastanak Međunarodne koalicije za pomorsku odbranu. Ona je osnovana krajem jula ove godine od strane 14 regionalnih država radi formiranja vojnog saveza koji bi se starao o slobodi morske plovidbe oko Arabijskog poluostrva (Ormuz, Bab el Mandeb, Crveno more, Suecki kanal). Saudijsko ministarstvo spoljnih poslova prenelo je narednog dana kako koalicija trenutno radi na integrisanju kapaciteta i pripremama za operativno delovanje i stvarnom vojnom prisustvu u zoni pomorskih operacija. Ovo se može tumačiti kao pretnja Hutima da obustave operacije inače će se suočiti sa ozbiljnim odgovorom. 

Nejasan stav "Islamskog NATO-a“ oko podrške Rijadu, poziv Iranu da posreduje 

Načelnik pakistanskog Generalštaba maršal Asim Munir je 17. septembra tražio od iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija da posreduje u ovom sporu, što govori o nespremnosti Islamabada da angažuje trupe. Na to je Teheran odgovorio da on ne izdaje naređenja svojim saveznicima, već oni imaju autonomiju u odlučivanju, prenela je Anadolu agencija. Iako je pakistanski ministar odbrane Havaja Asif izjavio 18. septembra da je ugovor iz Meke dostigao tačku u kojoj se može implementirati usled učestalih napada jemenskih Huta ("Sporazum iz Meke se odnosi na nas i mi ćemo ispuniti svoju dužnost“), mnogi analitičari smatraju da neće biti potpune vojne angažovanosti pakistanske strane. Na to navodi prethodna izjava portparola ministarstva spoljnih poslova te zemlje koji je upozorio da okolnosti "zahtevaju od nas da budemo diskretni u ovoj fazi“. 

Slična je reakcija stigla od turskog ministra spoljnih poslova Hakana Fidana, koji je 20 septembra preneo kako će pomoći Saudijskoj Arabiji, ali "u vezi sa tehničkim pitanjima“. To verovatno ukazuje na tursku spremnost da se angažuju diplomatski u posredovanju između sukobljenih strana, te da dostave određene ratne potrepštine svom savezniku. Direktno vojno angažovanje deluje malo verovatno, iako Turska poseduje vojnu vazu u Mogadišu (Somajija) gde drži jednu eskadrilu lovaca F-16 koji bi mogli biti upotrebljeni protiv Huta.     

Dilema u Vašingtonu i Kemp Dejvidu u vezi napada na Hute 

Izraelski list Jerusalem post i američki Njujork Tajms, objavili su interesantne vesti o ovom pitanju. One govore da je bin Salman insistirao kod Trampa čitavog meseca da bi SAD pokrenule napad na Hute. Kada je američki predsednik gotovo odustao od te namere, poslednji takav korak bin Salman je učinio u četvrtak, 17. septembra, istog dana kada se desio sastanak Međunarodne koalicije za pomorsku odbranu.

Američki mediji Fox news i CNN su preneli da je Tramp za vikend u Kemp Dejvidu razmišljao da li da pokrene udare na Jemen i Iran, ali da je ipak odbio zahtev Rijada. Njujork Tajms ide čak dotle da je Pentagon već izradio plan operacije, nakon što se američki predsednik predomislio u nedelju 20. septembra. Razlog za to leži u protivljenju većeg dela njegovog okruženja koje se protivili bilo kakvoj intervenciji na strani saudijske vlade, obzirom na brojne probleme koje SAD same trpe tokom rata sa Iranom.