Interesi velikih sila se prelamaju širom sveta: Da li Arktik može postati nova zona sukoba?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Institut za evropske studije organizovao je naučnu konferenciju "Geopolitička trka za Arktik: Ka polarnom hladnom ratu", u trenutku kada je ova regija ponovo u fokusu zbog ambicija američke administracije i polarizacije nakon međuizbora.
Naučni saradnik Instituta Aleksa Filipović ocenjuje da se američka arktička strategija neće značajnije promeniti i da Arktik dugoročno ima potencijal da postane zona sukoba između Istoka i Zapada, dok je rad Arktičkog saveta praktično blokiran od početka rata u Ukrajini.
Američka strategija za Arktik i ledolomci
Filipović objašnjava da je američka strategija za Arktik dosta konzistentna u poslednjih nekoliko decenija.
"To se neće dogoditi u značajnijoj meri. Američka strategija za Arktik je dosta konzistentna u poslednjih nekoliko decenija, ali je činjenica je da su već izdvojena sredstva za izgradnju novih ledolomaca u kojima oskudevaju Sjedinjene Američke Države, kako bi dostigle paritet sa Ruskom Federacijom. I videćemo da li će to sada tako i biti", kaže i nastavlja:
"Na primer, po nekim podacima, uglavnom će se to u Finskoj graditi, jer Finska ima tu infrastrukturu potrebnu za izgradnju takvih specijalizovanih brodova za arktičku regiju. A ledolomci su u svakom slučaju potrebni zbog arktičkog leda, i kako bi drugi brodovi mogli da prolaze zahvaljujući putu koji takvi specijalizovani brodovi ostvare", kaže Filipović.
Arktik kao potencijalna linija fronta
Filipović ne veruje da će Arktik postati poprište većeg vojnog rivaliteta u narednoj deceniji, ali ističe rastući fokus velikih sila.
"To ne verujem da će se dogoditi u narednoj deceniji, ali svakako sa klimatskim promenama, sa većom dostupnošću i ekonomskom isplativošću eksploatacije arktičkih resursa, sa otvaranjem alternativnih pomorskih ruta. Naravno da će Arktik sve više i više biti u fokusu velikih sila. Rusija je tu faktički na svojoj teritoriji, s obzirom da više od 40 odsto kopnenog dela Arktika i jeste državna teritorija Ruske Federacije, plus Rusija ima apsolutni suverenitet nad celokupnim severnim morskim putem. Naravno da će Amerika gledati da nekako suzbije tu uticaj Kine, koja je sve više aktivan arktički igrač, i samim tim mi možemo da očekujemo u narednim decenijama neku veću konfrontaciju", rekao je i dodao:
Tanjug/AP/James Brooks
"Ali ako gledamo sada gde će biti ozbiljnija neka linija fronta, to je pre svega Baltik između zapadnih zemalja i Rusije, zbog kalinjingradske enklave i zbog sve agresivnijeg širenja NATO infrastrukture ka istoku. Dakle, Arktik negde dugoročno, Baltik bi negde srednjoročno do kratkoročno, ali da, Arktik svakako ima potencijal da to postane nova zona konflikta između istoka i zapada", objašnjava Filipović.
Blokada Arktičkog saveta
Filipović ocenjuje da Arktički savet više nema prethodnu funkciju platforme za mir i dijalog.
"Ne bih rekao da je rat blokiran, više je u pitanju to da ne postoji sad neki konsenzus između osam arktičkih država. Sedam od njih su, naravno, članice NATO-a, dakle Rusija je tu dosta izolovana u Arktičkom savetu, i sve više i više odluke arktičkog saveta su nekog savetodavnog karaktera i nisu obavezujuće. Dakle, to je veliki problem što nešto što je trebalo da predstavlja platformu mira i dijaloga postalo je u neku ruku, ne mogu da kažem beskorisno, ali nema više tu funkciju koju je imalo ranije", rekao je i dodao:
Pexels
"Kada se ponovo budu uspostavili normalni odnosi između zapadnih zemalja i Rusije, naravno da će Arktički savet imati opet onu ulogu kao što je imao, i moći će se neke zajedničke odluke konsenzusom donositi, pre svega u zaštiti životne sredine, ekološki projekti i zajedničke akcije oko spasavanja, recimo, brodova i ljudstva na Arktiku. Ali opet, za sada, nažalost, Arktički savet više nema tu ulogu i to je veliki problem", dodaje Filipović.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)