"Slučaj Seute" - put od skrola na telefonu do granice: Kako društvene mreže postaju deo migrantskog puta?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Migrantska ruta više nije samo put od jedne do druge granice. Pre nego što krene ka moru, ogradi ili krijumčaru, prvi korak migranta može biti – skrolovanje. Upravo društvene mreže mogu za nekoliko sati da promene njegovu procenu rizika. Naime, talas pokušaja prelaska u špansku enklavu Seutu otvorio je pitanje koliko viralne objave i dezinformacije mogu da utiču na migraciona kretanja, iako same po sebi nisu njihov uzrok.
Naime, krajem jula desetine hiljada ljudi pokušale su da iz Maroka stignu do Seute, španske enklave na severu Afrike. Reč je o teritoriji uz Maroko, koja zapravo predstavlja jednu od kopnenih granica Evropske unije sa Afrikom.
Reuters je tada pisao da su ekonomske teškoće bile jedan od razloga za masovni talas, ali i da su društvenim mrežama kružile obmanjujuće informacije o mogućnosti ulaska u Španiju. Među njima su bile i pogrešno predstavljene informacije o odluci španskog suda, iz koje je izveden zaključak da bi migranti koji do Španije stignu morem mogli da ostanu u zemlji.
Zbog lažnih viralnih informacija morali su konkretnije da reaguju i evropski zvaničnici. Poltico navodi da je Evropska unija ovim povodom odlučila da uključi Metu i TikTok u mehanizam pojačane provere sadržaja koji se odnosi na prelazak španske granice, sa obrazloženjem da se lažne informacije mogu koristiti za podsticanje ljudi na opasne pokušaje prelaska. Novi kanal bi, dakle, trebalo da poveže tehnološke platforme, organizacije za proveru činjenica i Evropsku komisiju.
Zapravo, ideja je da sporni sadržaji mogu brzo da budu prijavljeni platformama, zatim pregledani i, ukoliko je potrebno i u skladu sa pravilima platformi, uklonjeni. Takođe, kako prenose strani mediji, u razgovorima na ovu temu učestvovali su i organizacija Maldita.es i Evropska mreža za standarde provere činjenica.
Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo
Takođe, u Briselu postoji i dodatna zabrinutost zbog poruka na internetu koje pozivaju na nove pokušaje prelaska granice 15. avgusta. Naime, prema navodima organizacije Maldita.es, takve poruke pojavljuju se na WhatsAppu, Facebooku i Instagramu.
Naime, situacija je postala takva da ukoliko je nekada informacija o migrantskoj ruti putovala poprilično od čoveka do čoveka, danas ona može da stigne do desetina hiljada ljudi u nekoliko sati. To je i otvorilo još jedno pitanje: Da li su društvene mreže postale novi deo same migracione infrastrukture i koliko zaista mogu da promene odluku čoveka koji je već odlučio da napusti svoju zemlju?
Povezane vesti
Od informacije "od usta do usta" do viralnog snimka
Upravo je ta kombinacija, postojeća želja za odlaskom i informacija koja utiče na procenu mogućnosti i rizika, važna je za razumevanje uloge društvenih mreža. Direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje Vladimir Sjekloća u razgovoru za Euronews Srbija kaže da primena savremene tehnologije ne predstavlja, nažalost, novinu u kretanjima osoba koje se nalaze u neregularnim migracijama.
"Odluku kada i kojom će se rutom veliki broj osoba kretati ne donose migranti sami, a ponajmanje spontano“, kaže Sjekloća.
Prema njegovom iskustvu, nekada su informacije o rutama uglavnom putovale "od usta do usta“, dok su danas komunikacija i organizacija putovanja mnogo dostupnije zahvaljujući tehnologiji.
Tanjug/ AP Photo/Bernat Armangue
"Danas je tehnologija takva da se sve može preko nje organizovati i više je dostupna. Ranije se koristila da se osobe dovedu u zabludu o životu kakav mogu da imaju u nekoj evropskoj zemlji. Primera radi, viđali smo fotografije migranata u nekoj zapadnoevropskoj zemlji ispred kuće sa bazenom ili skupih automobila koji su pokazivali kakav život osobe mogu da imaju - tako se tehnologija koristila, da obeća blagostanje u zemljama destinacijama. U to vreme, društvene mreže i slične platforme su bile u razvoju a u nerazvijenim zemljama iz kojih su migranti odlazili internet često nije bio dostupan. Sada to više nije tako, sve je poprilično dostupnije“, navodi Sjekloća.
Tanjug AP/Antonio Sempere
To, međutim, ne znači da su društvene mreže zamenile tradicionalne kanale komunikacije. Naprotiv – prema njegovim rečima, javne objave predstavljaju samo vidljivi deo sistema koji se u velikoj meri odvija na zatvorenim kanalima.
Dezinformacija kao deo rute
Kako Sjekloća objašnjava, informacije koje migranti traže razlikuju se u zavisnosti od toga gde se nalaze. Na primer, u zemljama porekla mogu ih zanimati cena puta i krijumčara, trajanje putovanja ili mogućnosti smeštaja. U tranzitnim zemljama važnije postaju informacije o prohodnosti granica i policijskim kontrolama, dok se u zemljama koje vide kao krajnju destinaciju traže odgovori na pitanje kako ostati i regulisati status.
Sjekloća upozorava da se upravo u toj fazi informacije mogu pretvoriti u sredstvo za manipulaciju.
Povezane vesti
"Društvene mreže imaju veliku ulogu u širenju dezinformacija, što se očigledno desilo i sa Seutom“, kaže on.
U slučaju Seute, na internetu su se širile tvrdnje da su granice otvorene, da neće biti deportacija nakon neregularnog ulaska morem i da će migranti automatski dobiti boravak. Reuters je, razgovarajući sa migrantima i prateći informacije koje su kružile mrežama, takođe zabeležio da su pojedini ljudi odluku o putu doneli pod uticajem takvih objava.
Tanjug/AP
Ipak, teško je izmeriti koliko je ljudi zaista krenulo upravo zbog određene objave. U slučaju Seute, postoje i brojni faktori za migarcijom - od ekonomskih problema i nezaposlenosti do aktivnosti krijumčarskih mreža i okolnosti na samoj granici.
Povezane vesti
"Mreže su u kratkom roku bile zatrpane takvim informacijama, dovele na desetine hiljada ljudi u zabludu i kao posledica imamo tragični gubitak velikog broja ljudi", objašnjava on.
Upravo pitanje izvora informacija ostaje jedno od najtežih.
"Iz našeg iskustva ne postoji spontano širenje informacija kada su kretanja u pitanju. Izvor takvih informacija nisu osobe koje su žrtve krijumčarenja, već sami krijumčari i trgovci ljudima“, tvrdi Sjekloća.
Tanjug AP/Bernat Armangue
Krijumčarske mreže, prema njegovim rečima, koriste društvene mreže, ali još više aplikacije za komunikaciju i zatvorene grupe.
"Gotovo svaka aplikacija ima mogućnost za "telefoniranje", kucanje poruka, snimanje glasovnih poruka. Takva komunikacija je teže uočljiva istražnim organima nego javne objave“, kaže Sjekloća i navodi da to dodatno komplikuje odgovor institucija, dok se javni sadržaj može prijaviti, proveriti i eventualno ukloniti.
Od Seute do odgovora Brisela
Posle talasa u Seuti, Evropska komisija je pojačala saradnju sa platformama. Meta i TikTok pristali su da se uključe u mehanizam koordinacije sa Evropskom komisijom i organizacijama za proveru činjenica, sa ciljem da se sadržaji koji bi mogli da podstaknu opasne pokušaje prelaska granice brže identifikuju i provere.
Sjekloća je skeptičan prema tome da se širi problem može rešavati prvenstveno kontrolom sadržaja na platformama.
"Problem migracija se rešava prevashodno u zemljama porekla. To znači da će jedino mir, poštovanje ljudskih prava i stabilne ekonomije rešiti problem migracija. Sve ostale taktike se ne bave uzrokom, već samo posledicama. I to uglavnom na način koji dovodi u veći rizik migrante, a ne njihove krijumčare i trgovce“, kaže on.
Navodi da danas u Srbiji najveći problem imaju migranti koji su ovde legalno, sa odgovarajućim papirima kojima su poslodavci obećali jedne uslove za rad.
"Takođe dolazimo u situaciju da je jedan broj migranata eksploatisan, da žive i rade u nehumanim uslovima, itd. Nisam siguran da vlasnici onlajn platformi imaju mogućnost ili ovlašćenja da proveravaju da li su firme koje zapošljavaju ljude njih dovele u zabludu ili govore istinu i mislim da je to više pitanje za lokane istražne organe", objašnjava on.
Tnjug/AP/Antonio Sempere
Zato se pitanje migracija više ne svodi samo na to kojom rutom migrant prelazi granicu. Sve važnije postaje i pitanje ko mu je tu rutu predstavio kao moguću, kakvu mu je sliku puta ponudio i koliko je ta informacija udaljena od stvarnosti.
Kao jednu od najvećih promena koju su društvene mreže donele migracijama u poslednjih desetak godina, on navodi tzv. E- trafficking.
"Na žalost nastanak ovog fenomena poznatiji kao i onlajn trgovina ljudima koja je manje vidljiva i gde su neophodne ozbiljne obuke i ulaganja u kadar kako bi se adekvatno odgovorilo na taj izazov", smatra.
Komentari (0)