Mračna istorija smrtne kazne u SAD: Od giljotiranja na vešalima do neuspelih smrtonosnih injekcija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
"Svaka nova tehnologija obećavala je bezbednu, pouzdanu i humanu smrt, nešto što tek treba da se ispuni“, ocena je koja verno oslikava razvoj izvršenja najtežih zatvorskih kazni u Sjedinjenim Američkim Državama.
Poslednji u nizu teških incidenata dogodio se u državi Tenesi, gde je Krista Pajk trebalo da postane prva pogubljena žena posle više od dva veka. Umesto toga, ona je u kritičnom stanju završila u bolnici nakon što su joj dželati zaboli najmanje sedam igala u potrazi za venom dok je bila vezana za nosila, a potom joj ubrizgali dve doze pentobarbitala od kojih je svaka bila smrtonosna.
Iako je preživljavanje pedesetogodišnjakinje izuzetno redak ishod, ovaj slučaj predstavlja samo nastavak duge istorije problematičnih pogubljenja u SAD. Prema podacima koje je u knjizi "Jezivi spektakli: Neuspešna pogubljenja i smrtna kazna u Americi" izneo profesor prava i političkih nauka na Koledžu Amherst Ostin Šarat, od ukupno 8.776 pogubljenja sprovedenih od 1890. do 2010. godine, čak 276 je praćeno ozbiljnim problemima, odnosno 3,15 odsto, piše "Protothema".
Smrtonosna injekcija najnepouzdanija po procentu neuspeha
U svojoj studiji profesor Šarat pod poimanjem "neuspelog pogubljenja" podrazumeva odstupanja od propisanih protokola i nepredviđene zastoje koji osuđenicima nanose nepotrebnu patnju ili ukazuju na teške propuste.
Podaci pokazuju da su po apsolutnom broju prednjačila vešanja sa 85 neuspelih slučajeva od 2.721, iza kojih slede električna stolica (84 od 4.374) i gasna komora (32 od 593). Međutim, smrtonosna injekcija se u proporciji pokazala kao najnepouzdanije sredstvo sa 75 problematičnih slučajeva od ukupno 1.054, što čini stopu neuspeha od čak 7,2 odsto.
Spisak sačuvan od strane profesora Majkla Rendleta sa Univerziteta u Koloradu, objavljen na sajtu Informativnog centra o smrtnoj kazni, sadrži niz potresnih primera iz američke praksi.
Volas Vilkerson (Streljački vod, Juta, 1879):
Povezane vesti
Odbivši povez preko očiju i povezivanje za stolicu, osuđeni je u trenutku pucnja instinktivno podigao ramena i pomerio metu iznad srca. Meci su ga promašili, zdrviti mu levu ruku i pogoditi viši deo grudi, pa je Vilkerson izdahnuo tek posle 27 minuta gušenja na podu.
Tom "Blek Džek“ Kečum (Vešanje, 1901)
Wikimedia/ archive copy/A876
Zbog pogrešnog proračuna dužine konopca i dobijene težine u zatvoru, pad je bio toliko silovit da mu je glava odsečena od tela. Inače, poslednje vešanje u SAD sprovedeno je u Delaveru 25. januara 1996. godine.
Džon Evans (Električna stolica, Alabama, 1983)
Pogubljenje je trajalo 14 minuta, pri čemu su bila potrebna tri strujna udara dok se iz elektrodi pojavljivao plamen, a telo na kraju bilo potpuno ugljenisano.
Džimi Li Grej (Gasna komora, Misisipi, 1983)
Osuđenik je umro udarajući glavom o metalni stub i uzdahnula 11 puta dok je prostorija morala biti evakuisana. Kasnije se ispostavilo da je dželat Bari Brus bio pijan.
Povezane vesti
Vilijam Vandiver (Električna stolica, Indijana, 1985)
Bilo je neophodno pet strujnih pražnjenja u trajanju od 17 minuta da bi nastupila smrt.
Džesi Tafero (Električna stolica, Florida, 1990)
Archive PL / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
Usled korišćenja sintetičkog umesto prirodnog sunđera, iz njegove glave izbio je plamen visok oko 15 centimetara, a disanje je prestalo tek nakon tri ciklusa šokova.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Teški incidenti u gasnim komorama i pri ubrizgavanju hemikalija
Procesi usmrćivanja često su dovodili do višeminutnih agonija i potpunog kolapsa protokola. Donald Judžin harding je 1992. godine u Arozoni u gasnoj komori umirao više od 10,5 minuta u teškim grčevima, što je ostavilo duboke posledice na svedoke.
U novijoj istoriji, slučaj Romela Bruma iz Ohaja 2009. godine obustavljen je posle više od dva sata jer dželati nisu mogli da mu pronađu odgovarajuću venu na rukama i nogama.
Broom je plakao i pokušavao sam da im pomogne, da bi ga guverner Ted Strikland na kraju pošteđuje; Broom je na kraju preminuo 2020. godine od koronavirusa na čekanju kazne.
Takođe, 2014. godine u Oklahomi pogubljenje Klejtona Loketa pretvorilo se u potpunu katastrofu kada je uprkos upotrebi eksperimentalnog midazolama osuđenik počeo da se pomera i govori 14 minuta od početka ubrizgavanja. Iako je postupak prekinut, on je preminuo 43 minuta od davanja sedativa, odnosno skoro dva sata od prvog pokušaja postavljanja infuzije.
Hoće li slučaj iz Tenesija promeniti praksu smrtne kazne?
Izvršenje smrtne kazne nad osuđenicom Kristom Pajk u američkoj državi Tenesi pretvorilo se u nesvakidašnji pravni i medicinski presedan nakon što je ona ostala u životu i pored dve ubrizgane doze smrtonosne injekcije. Pravni stručnjaci upozoravaju u razgovoru za Euronews Srbija da ovaj slučaj iznova otvara pitanje celishodnosti pogubljenja nakon tri decenije čekanja, ali i ustavne zabrane surovog i neuobičajenog kažnjavanja ukoliko bi sudovi naložili ponovni pokušaj egzekucije.
Advokat Nikola Panjković ističe u razgovoru za Euronews Srbija da je ovaj slučaj iz Tenesija otvorio brojna pravna i proceduralna pitanja, posebno kada je reč o načinu na koji je izvršenje proteklo. Kako kaže, pravni sistem je dosta specifičan od države do države.
"Neće biti američki film, već španska sapunica. Da li treba ponovo pokušati, da li je u pitanju tehnička greška, da li je ona u stvari faktički izdržala svoju kaznu time što su pokušali izvršavanje smrtne presude ili nije? Tu je i pitanje da li je celishodno 30 godina, nakon osude, izvršavati kaznu ili ne. Paradoks američkog sistema, je da je njen dečko koji je sa njom počinio delo osuđen na doživotnu kaznu zatvora. On je imao nešto malo manje od 18 godina. Imao je 17 i nešto. Zašto je ta granica tako striktna? Po mom mišljenju, ne treba tako da se gleda “, objašnjava Panjković.
Sa druge strane, advokat Predrag Savić analizira širi pravni okvir u SAD i ukazuje na razlike u nadležnostima saveznih država i uspostavljenoj praksi Vrhovnog suda.
"Ustanovljeni sud Amerike je faktički ustavni sud, u U Americi je 1972. godine bio ukinuo smrtnu kaznu, odložio, a 1976. je dozvolio, sa naznakom da mora da se uvede dvostepenost i da se zna za šta se izriče, da se donesu precizni zakoni. Tako da u Americi imamo 15-ak saveznih država koje primenjuju smrtnu kaznu, u svetu ima još 20-ak država, među kojima su Kina, arapske zemlje koje izvršavaju tu krivičnu sankciju smrtne kazne. 144 zemlje su ukinule smrtnu kaznu“, iznosi podatke Savić.
Bonus video:
Komentari (0)