Obustava ratnih operacija, ali ne i sukoba: Pregrupisavanje snaga na Bliskom istoku dok traje "pauza"

Regionalne suprotnosti nastavljaju da jačaju na prostoru Bliskog istoka, a čini se da novi savez između Turske, Saudijske Arabije i Pakistana može da pokaže pravac budućih kretanja odnosa u regionu. Uz to, nije završen rat između Irana i SAD, a novi izveštaji i informacije sa terena govore da će možda doći do nove eskalacije koja će dodatno zakomplikovati postizanje mira.    

Potencijalno širenje frontova 

Ono što može da unosi zabrinutost jeste potencijal za dalju eskalaciju sukoba i širenje saveza primanjem novih država. Kako to pokazuju prethodni delovi ovog teksta, osovina Izrael-Kipar-Grčka vrlo lako može da dobije pojačanje u vidu Ujedinjenih Arapskih Emirata i Indije, koje su višedecenijski neprijatelji Saudijske Arabije i Pakistana. Nikako nije slučajno što se izraelski premijer Netanajhu čuo telefonom sa indijskim kolegom Narendrom Modijem ubrzo nakon objave sporazuma iz Meke, razgovarajući verovatno oko ovog pitanja. Jačanje napetosti u celom regionu potvrđuje i izjava pakistanskog premijera Šabaza Šarifa koji je izjavio samo nedelju dana nakon potpisivanja ugovora o savezu, „da ako se Indija ne urazumi, biće direktno odgovorna“ jer urušava mir „nezakonitom suspenzijom Sporazuma o vodama Inda“, od koga zavisi vodosnabdevanje Pakistana.

Tanjug/AP/Majdi Mohammed, FoNeT/AP/Abdul Qader Sabbah

Susret u El Alamejnu   

Sa druge strane, Turska pokušava da normalizuje odnose između Rijada i Kaira, kako bi uticala na Egipat da se pridruži sporazumu iz Meke. Iako su u početku mediji preneli da su saudijski zvaničnici odbili da razgovaraju o ovoj temu, u egipatskom gradu El Alamejnu je 13. i 14. avgusta održan susret ministara spoljnih poslova tri zemlje. Susret zemalja članica Arapske lige u tom gradu bio je idealna prilika za tursku diplomatiju.  

Hakan Fidan, turski ministar spoljnih poslova, je sigurno pokušao tada da ublaži neslaganje i poboljša odnose Kaira i Rijada. Kako je to prenelo egipatsko ministarstvo spoljnih poslova tokom „bratskog sastanka“ u priobalnom egipatskom gradu „diskutovalo se o regionalnom razvoju događaja“. Kakvi će biti efekti ove inicijative pokazaće budući događaji, ali je očito da Turska sve više sponzoriše palestinsku militantnu grupu Hamas i usaglašava stavove sa Egiptom oko Gaze, o čemu je izdato zajedničko saopštenje tokom susreta.  

Sve radikalnije poruke iz Irana kao odraz jačanja tvrde linije  

Nakon postavljanja novih vojnih i političkih rukovodioca u Iranu od strane ajatolaha Modžtabe Hamneija, deluje da izjave koje stižu iz Teherana imaju sve radikalniji karakter. U saopštenju centralne komande Khatam al Anabije, koja koordiniše pokrete svih vojnih snaga u Iranu, naglašeno je da „Amerika stalno traži zlo i nesigurnost u regionu“ te da stalno „iznosi lažne i neosnovane pretnje“. Naročito je istaknuto da „Ormuz ostaje pod kontrolom Islamske Republike Iran“ te da će ona odgovoriti na „pretnju bilo koje vrste“ još razornijim odgovorom nego ranije.  

Pošto su ponovo krenule da se javljaju glasine da će Sirija izvršiti napad na pozicije Hezbolaha u Libanu, Iran je upozorio vladu u Damasku da će „stotine lokacija biti ciljane“ širom te zemlje kao odgovor na takav korak, preneo je iranski list Tasnim. Oštro upozorenje izgleda nije ostalo ne primećeno kod sirijske vlade, koja je značajno ublažila retoriku prema Hezbolahu nakon intervencije.  

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je izjavio kako njegova zemlja još uvek „nije donela nikakvu odluku o nastavku pregovora sa SAD“. Nikako ne može biti slučajno što se oglasio komandant Revolucionarne garde, general Ahmad Vahidi, vođa „tvrde linije“, koji je hvalio domete koje su ostvarile regularne iranske vojne snage(Arteš), Revolucionarna garda i Basidži. On je istakao da su najmoćniju vojsku sveta „bacili na kolena“, što je očigledna poruka za Vašington da vojna opcija ostaje na stolu.

Tanjug/AP/Majdi Mohammed, FoNeT/AP/Doaa AlBaz

Huti nastavljaju sa napadima  

Jemenski pokret Ansar Alah (Huti) nastavlja da vodi borbe sa Saudijskom Arabijom i regularnim snagama Jemena koje podržava ova regionalna sila. Oni su u poslednjih nekoliko dana gađali luku Moka koja se nalazi na jugozapadu zemlje blizu moreuza Bab el Mandeb (12. avgusta), kao i pozicije saudijske naftne kompanije ARAMCO na jugu zemlje u gradu Džizanu. Pošto sporazum iz Meke još nije ratifikovan, što znači da nije stupio na snagu, ne može se očekivati direktna reakcija Turske i Pakistana, ali su te države poslale vojnu pomoć u ratnom materijalu vladi u Rijadu (primećeno je nekoliko vojnih transportnih aviona kako sleću na saudijske aerodrome).   

Promena američkog gledišta kao reakcija na pobedu tvrde linije u Iranu?  

Uprkos tome što su brojni svetski mediji u prethodnom periodu pisali da je najviše američko vojno rukovodstvo savetovalo predsedniku Donaldu Trampu obustavu napada na Iran, deluje da se njihov stav polako menja zbog pobede „tvrde linije“ unutar Irana. Nakon sastanka komandanta CENTKOM-a admirala Breda Kupera sa predstavnicima izraelskog vojnog vrha na čelu sa generalom Ejalom Zamirom 14. avgusta u Tel Avivu, objavljene su potpuno drugačije vesti.  

Izraelski Kanal 13 preneo je kako se Kuper zalagao na nove napade na iransku civilnu infrastrukturu, naftna postrojenja, gasnu i električnu mrežu, kako bi se dodatno naštetilo Irancima, jer u trenutnoj „situaciji oni neće promeniti svoje stavove“. Ova poslednja formulacija očigledno aludira na poslednje promene koje su se odvile u Iranu, a isti izvor navodi da se Kuper o tome složio sa komandantom združenog generalštaba američke vojske, generalom Denom Kejnom. Predlog o novim udarima na Iran iznesen je navodno ispred američkog predsednika, koji treba da pruži odobrenje za takav korak. 

Svet svakako treba da brine natpis američkog lista Vol Strit Žurnala koji je skoro istovremeno objavio vest da Pentagon planira da pošalje nosač aviona USS Džoržd Vašington na Bliski istok, kako bi zamenio USS Abraham Linkoln. Razlog svakako ne treba tražiti samo u obnovi napada na Iran, već i u činjenici da se ovaj nosač aviona nalazi već 250 dana na otvorenom moru što je izazvalo proteste mornara koji službuju na njemu.