Potez Vašingtona koji menja sve: SAD ostavljaju Irak na cedilu, da li se sprema krvava borba za vlast?

Iračka vlada izašla je sa zvaničnom tvrdnjom koja je snažno odjeknula: američka vojska se potpuno povlači iz ove bliskoistočne zemlje, pune 23 godine od početka vojne invazije kojom je svrgnut režim Sadama Huseina. I dok se u Bagdadu planiraju proslave povodom povratka suvereniteta, iz Vašingtona nema nedvosmislene potvrde o ovom istorijskom koraku. Mediji i analitičari ostaju fokusirani na geopolitičke posledice ovakvog raspleta. 

Istraživač Studija bezbednosti Nikola Vujinović u razgovoru za Euronews Srbija izražava sumnju da je zvanični Bagdad, nakon više od dve decenije stranog prisustva, zaista spreman da samostalno obezbedi red. On podseća da centralna vlast ni ranije nije imala punu kontrolu nad čitavom teritorijom, te da je zemlja duboko podeljena.

"Mi tu imamo više različitih aktera. Imate paravojske, sunitske i šiitske, imate Kurde koji su na severu Iraka suštinski autonomni, ili nezavisni, bolje rečeno. Tako da, nisam baš siguran da ove optimistične izjave koje čujemo iz Bagdada imaju, da ne kažem, na neki način opravdanje", ističe Vujinović.

Stručnjak objašnjava da se u Iraku stvara privid zadovoljstva, ali da su motivi različitih frakcija za slavlje potpuno suprotstavljeni. Dok građani strahuju, političke elite likuju. Šiiti, kao većina, smatraju da je konačno došao trenutak kada će susedni Iran preuzeti veću ulogu u bezbednosnoj dinamici. Sa druge strane, sunitske elite su do sada podržavale prisustvo SAD, ali se suočavaju sa nezadovoljstvom sopstvenog naroda. Agresija i ratna dešavanja u regionu izazvali su ogromnu mobilizaciju muslimana, pa je odlazak Amerikanaca za mnoge simboličan uspeh.

Kada je reč o Kurdima, situacija je posebno delikatna. Nakon propasti ideje o njihovoj državi u severnoj Siriji, oni sada severni Irak vide kao jedino preostalo mesto gde možda mogu očekivati određeni stepen samostalnosti. To automatski izaziva ogromno podozrenje i brzu reakciju u susednoj Turskoj.

Iako vladajuće strukture u Bagdadu tvrde da zemlja konačno postaje suštinski suverena, obični građani žive u strahu od potencijalnog povratka terorizma, a pre svega Islamske države. Na pitanje da li je taj strah opravdan, Vujinović daje jasan i veoma upozoravajući odgovor: Islamska država nikada nije ni odlazila.

"Teroristički napadi su česti, ćelije Islamske države postoje, bez obzira na to što mi vidimo da su delovi te formacije uništeni pre svega u Siriji, ali ona je uvek tu. To je jedan od onih pokreta koji ne možete tako lako uništiti. Čim mu se ostvare pogodni uslovi za njegov razvoj, on će se ponovo razviti", upozorava istraživač.

AP Photo/Maya Alleruzzo

Analizirajući motive Vašingtona da u ovom nestabilnom trenutku sprovede nameru o povlačenju, Vujinović iznosi zanimljivu teoriju. On ukazuje da su SAD i Iran faktički u sukobu, te da su iz Iraka više puta vođeni napadi na američke baze i infrastrukturu saveznika, poput zaustavljanja naftovoda u Saudijskoj Arabiji od strane šiitskih milicija.

Zbog očigledne nelogičnosti povlačenja usred ovakvih bezbednosnih izazova, Vujinović snažno veruje da je ovaj iznenadni američki potez zapravo deo jednog šireg i tajnog kompromisa.

"Ja sam na strani zagovornika one teze da je ovo deo šireg dogovora Irana i Sjedinjenih Američkih Država, na putu nekog njihovog mirovnog sporazuma. Teheran je od početka sukoba insistirao na tome da američka vojska i obaveštajne službe moraju biti što dalje premeštene od granica Irana", naglašava on.

Iako se ne očekuje da će zvanični Teheran otvoreno i formalno tražiti teritorijalne ustupke od Iraka, sasvim je jasno da će uticaj šiitske većine drastično porasti. U poslednjih mesec dana intenzivirane su žestoke borbe na teritorijama iračkog i iranskog Kurdistana, jer Iran kurdske milicije posmatra kao lojalne američke saveznike koji bi mogli da opstruiraju delovanje šiitskih snaga.

AP Photo/Jim MacMillan

Upravo ti kurdski saveznici, koji su godinama bili strateški oslonac Vašingtonu, sada se nalaze u izuzetno nezavidnoj poziciji. Iako se nadaju većoj autonomiji, Vujinović smatra da im odlazak Amerikanaca neće doneti ništa dobro. S obzirom na to da su percipirani kao američki partneri, neminovno će postati meta snažnih pritisaka. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan već je u Ujedinjenim nacijama istakao da povlačenje trupa predstavlja direktnu bezbednosnu pretnju za Ankaru, s obzirom na to da očekuje prelivanje nasilja iz iračkog Kurdistana u Tursku.

Dok se američka administracija pred izbore trudi da prikaže ovo povlačenje kao veliki uspeh, za iračke građane meseci koji dolaze mogli bi doneti potpunu katastrofu i novu eskalaciju nasilja. Govoreći o potencijalnom bezbednosnom vakuumu, Vujinović ističe da se na terenu ipak ne očekuju scene nalik onima iz Avganistana, gde su baze masovno pljačkane a vojna tehnika prepuštena militantima.

"Iračka vojska veoma precizno preuzima te instalacije. Ne očekujem da će biti bezbednosnog vakuuma u tom smislu, ali mislim da će biti vakuuma u smislu političkog odlučivanja. Šiiti su većina, dugo su bili diskriminisani od vremena Sadama Huseina i iračko-iranskog rata, pa će njihovi zahtevi verovatno biti pojačani", detaljno objašnjava ovaj stručnjak.

U kratkoročnom periodu svi akteri će verovatno pokušati da pronađu neki privremeni kompromis, ali se do kraja godine očekuje ozbiljna eskalacija unutrašnje borbe za vlast. Kurdi će tražiti makar de facto autonomiju, dok ostaje da se vidi da li će irački suniti, kada krene neminovno nasilje, svoj oslonac potražiti u Saudijskoj Arabiji ili uticajnoj Turskoj.